Dok v.d. direktorka Srpskog narodnog pozorišta kaže da je „logično da svaka nova uprava bira i postavlja svoje najbliže saradnike“, Novosađani ne mogu da veruju da je za direktora Drame u mnogonacionalnom gradu postavljen neko ko je protiv mešovitih brakova
Novosađani su duhoviti i skloni ironiji ljudi, pa vole da šalom komentarišu ono što smatraju da nije kako treba. Tako su nakon vesti da su za direktore Drame i Baleta Srpskog narodnog pozorišta postavljeni Nikola Pejaković Kolja i Aja Jung, po društvenim mrežama proširili informaciju da će Pokrajinska vlada za direktora Opere imenovati Acu Lukasa.
Šala, naravno. A i na sajtu Srpskog narodnog pozorišta u odeljku Opera nema promene, piše da je direktor Željko R. Andrić koji je tu bio i prethodnih godinu dana. Međutim, kad kliknete na Drama ili Balet, tamo su već upisani upravo imenovani direktori, a imena prethodnih, Sonje Damjanović i Tonija Ranđelovića su izbrisana.
Marija Vasić, potpredsednica Pokreta slobodnih građana Novi Sad je na sajtu pokreta pitala Nikolu Pejakovića da li zna ko je „18. jula 1865. svojim potpisom osnovao instituciju na čije čelo on nažalost dolazi. Car Austrije i kralj Ugarske, Franc Jozef, koji je srpskoj manjini time omogućio kulturni identitet, da bi se 150 godina kasnije zagriženi šovinisti iste te nacionalne manjine mlatili govorom mržnje“.
„Zahvaljujemo se odgovornima na ovom uvredljivom gestu i tu bi se moja poseta SNP-u, bar na neko vreme, završila“, napisala je Marija Vasić.
Ljubinka Gvozdenović, v. d. upravnica Srpskog narodnog pozorišta kojoj je ovo drugi mesec na tom položaju, danas je saopštenjem pokušala da smiri javnost
„Nije neobično, već logično da svaka nova uprava bira i postavlja svoje najbliže saradnike, u ovom slučaju – direktore umetničkih jedinica. Želeći ne da promenim, već da unapredim umetničke programe, posle dužih konsultacija, odlučila sam da na mesto direktora UJ Drama postavim Nikolu Pejakovića, istaknutog umetnika, reditelja, pisca, glumca i muzičara, a na mesto direktorice UJ Balet da postavim Aju Jung, koja je u svetu baletske umetnosti i poznata i cenjena“, izjavila je Gvozdenović i dodala:
„Verujem da ovakav izbor ne treba dalje obrazlagati, budući da oboje predloženih umetnika imaju biografije koje ih preporučuju za pomenuta mesta. Očekujem od njih kreativnost i inventivnost, u zajedničkom poslu koji je pred nama, tj. Pred Srpskim narodnim pozorištem.“
Ovo je za sad i jedino reagovanje iz SNP-a povodom imenovanja.
Javnost ne spori stručnost Aje Jung: da zna da radi dokaz je Beogradski festival igre, kakvog nema u zemlji. Zameraju joj što je kupila karte za nepostojeći beogradski metro, i što je Festival igre dobijao najviše novca na konkursima ministarstva kulture. Međutim, ni jedno ni drugo ne znači da neće dobro voditi Balet.
Međutim, izbor Nikole Pejakovića mnogo više bode oči i mozak Novosađana.
Nisu ni u snu očekivali da će Pokrajinska vlada za direktora Drame najstarijeg pozorišta u zemlji, i to u mnogonacionalnom gradu, imenovati nekog ko je izjavio da su „mešoviti brakovi nacistički proizvod jugoslovenskih komunista“, ko ističe svoje usko nacionalne poglede iako i sam potiče iz višenacionalne sredine, i kog se i rođeni bend odrekao zbog otvorene saradnje sa vlašću.
Ove personalne promene Novosađani su doživeli kao poruku poniženja kulture i pameti, i kao demonstraciju sile i okupaciju kulture Novog Sada od strane SNS.
Ministarstvo kulture je ove godine raspisalo 27 konkursa. Prioritet konkursa za filmsku umetnost nije film, samo festivali i filmske manifestacije. Ali zato, ko hoće da snima, neka se javi Ekspu. Isto važi i za likovne umetnike i njihove izlagačke ambicije
Priznanje Pozorišta PATOS za 2025. godinu dodeljeno je Nataši Gvozdenović, novinarki, pozorišnoj kritičarki i teatrološkinji iz Novog Sada za dugogodišnje i predano praćenje pozorišnog i kulturnog života Srbije i regiona
Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću
Gospa Nola, režija Sonja Petrović;
Zašto se smeje?, režija Đorđe Nešović;
Šine, Milan Nešković
Dame i gospodo, Leonard Koen, režija Donald Briten i Don Oven;
Elroj protiv Los Anđelesa, režija Frančesko Cipel;
Vrtoglavica Kim Novak, režija Aleksandar O. Filipi;
Srce kuca dva dva, režija Ivan Mandić
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
