Transparenti podrške Žizel Peliko vise po ulicama Avinjona na jugu Francuske. I više puta su širom zemlje žene demonstrirale kako bi iskazale solidarnost s njom. A kad ta 71-godišnja žena ujutru odlazi u sud, mnoge žene je čekaju ispred zgrade i aplaudiraju joj.
Peliko je postala simbol hrabrosti i digniteta. Pokrenula je tužbu protiv 51 muškarca koji su je navodno silovali pod uticajem droge. Postoji i naziv za taj zločin: „hemijsko potčinjavanje“.
Jedan od optuženih je njen suprug Dominik. On je priznao da ju je duže od deset godina drogirao, a zatim silovao. Pored toga, on je ponudio svoju suprugu na jednoj onlajn-platformi i dozvolio da je više od 80 muškaraca siluje, dok je on sam ta silovanja snimao. Među optuženim muškarcima su vatrogasci, električari, pa i novinari.
Sudski proces mogao bi da pokrene društvene promene, između ostalog i zato što se Peliko saglasila s tim da se on vodi javno, što u Francuskoj nije uobičajeno.
„Žizel mi je ulila hrabrost“
Žastin iz Pariza prati slučaj Peliko. Kaže da ju je krajem 2021. jedna poznanica drogirala, a potom zajedno s jednim muškarcem silovala i to sve snimila. Zatim je ta žena tražila od nje 20.000 evra da obriše video-snimak. Kad je Žastin odbila da plati, ta poznanica je snimke poslala njenim komšijama i prijateljima.
Žastin se i danas plaši da kaže svoje pravo ime. Ali, Žizel Peliko joj je ulila novu nadu. „Žizel je blistavo svetlo koje osvetljava mračnu stranu društva, koju bi neki radije da prikriju“, kaže Žastin za DW. „Ona pokazuje snagu tako što podiže svoj glas.“
Žastinina advokatkinja pokrenula je tužbu pred sudom zbog silovanja, nakon što je policija odbila da podnese čak i prijavu. Ali, sudski proces do sada nije pokrenut.
„To silovanje me je uništilo. Ono se svaki dan ponavlja pred mojim očima. S tim mislima odlazim u krevet i noćne more me bude iz sna“, kaže. „Ali, Žizel mi je ulila hrabrost da se vratim na sud, koji je moj slučaj stavio na čekanje. Neću popustiti sve dok ga ne procesuiraju.“
Fundamentalna pitanja
Proces u slučaju Žizel Peliko u Francuskoj je pokrenuo fundamentalna pitanja: feministkinje i pravnici raspravljaju o toksičnoj muškosti, o tome da li je potrebno ponovo definisati šta je to silovanje, kao i o tome treba li u zakon zapisati šta je to eksplicitni pristanak na seksualni čin. Trenutno se po zakonu smatra da se silovanje dogodilo ako je seksualni čin iznuđen „silom, prinudom, pretnjom ili iznenadno“.
Nije poznato koliko ima slučajeva silovanja uz „hemijsko potčinjavanje“. U tužbama za silovanje u Francuskoj retko dolazi do presuda. Prema rezultatima jedne studije pariskog Instituta za javnu politiku (IPP), između 2012. i 2021 je prekinuto 94 odsto slučajeva.
Zakon kojim se kažnjava „hemijsko potčinjavanje“ u Francuskoj ne postoji. Kad osobe izjave da su ih drogirali i silovali, onda se i to vodi kao „teško silovanje“, a u slučaju osude preti kazna do 15 godina zatvora. Silovanje može da se prijavi u roku od 20 godina, nakon toga slučaj zastareva.
„XXL MeToo trenutak“
Šezdesetrogodišnja Ana smatra da će Žizel Peliko inspirisati mnoge. Ona njen slučaj opisuje kao „XXL MeToo trenutak“. Pojam „MeToo“ se na društvenim mrežama koristi od 2017. godine, kako bi se ukazalo na seksualno zlostavljanje.
Grafit s licem Žizel Peliko podeljen je na društvenim mrežama i odštampan više hiljada puta. Njen zahtev da „sramota mora da promeni stranu“, postao je borbeni poklič feministkinja.
Ana, koja svoje pravo ime takođe ne sme da otkrije iz pravnih razloga, i sama je bila žrtva „hemijskog potčinjavanja“. Njen otac ju je, navodno, drogirao dok je bila dete i tako je godinama zlostavljao. Zlostavljanje je i snimao. Ti zločini su u međuvremenu zastareli, jer su se dogodili 1970-ih godina.
O Žizel Peliko kaže da je „postala uzor mnogim žrtvama silovanja koje se, poput mene, dugo nisu usuđivale da govore o tome šta im se dogodilo, kao da smo mi same krive za to.“ Osećaj krivice je automatski refleks kod mnogih žrtava seksualnog nasilja. Ana smatra da slučaj Žizel Peliko takođe pokazuje da se „hemijsko potčinjavanje“ ne događa samo na žurkama, već da se ono „često događa unutar porodice“.
„Svi mi bi trebalo da naučimo da prepoznamo signale upozorenja. Redovne glavobolje i rupe u sećanju mogu da budu deo toga“, kaže.
„Nešto se pokrenulo i to se više ne može zaustaviti“
Žastin je u međuvremenu pronašla način kako da se oseća bolje. „Bila sam na nekoliko sesija hipnoze i traumatske terapije“, kaže. „Kad sam videla da mi to pomaže, završila sam dodatnu obuku za te terapije i sada ih nudim mojim pacijentima i pacijentkinjama, među kojima su mnogi žrtve seksualnog nasilja.“
Ipak, i Žastin se nada da će slučaj Peliko doprineti tome da se žrtve generalno više ne osećaju same. „Nešto se pokrenulo i to se više ne može zaustaviti“, kaže. „Nadam se da će policija sada evidentirati sve tužbe i da će ih onda sudovi procesuirati.“
Francuska vlada ponovo je pokrenula parlamentarnu komisiju koja se bavi „hemijskim potčinjavanjem“ i koja bi mogla da predloži i izmene zakona. Ana se nada da će se u Francuskoj uskoro ukinuti pravilo o zastarevanju slučajeva seksualnih zločina, pre svega kada je reč o deci žrtvama.
„Moj otac je još živ. Trebalo bi da bude osuđen za ono što je učinio“, zahteva Ana. „Nadam se da prati proces u slučaju Žizel Peliko i da se trese od straha da bi sve to moglo da ima posledice i po njega.“
Izvor: Dojče Vele