Izveštaj o sajber-kriminalu u Nemačkoj za 2025. godinu pokazuje alarmante podatke. Šteta premašuje 200 milijardi evra, a u proseku se dogodilo više od 900 napada dnevno
„Nivo pretnje u sajber-prostoru ostaje konstantno visok“, kaže ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU), političar zadužen za bezbednost u Nemačkoj. Povod za to njegovo upozorenje je Izveštaj o sajber-kriminalu za 2025. godinu, koji je u utorak (12. maj) u Berlinu objavila Savezna kriminalistička policija (BKA), piše DW.
Potpredsednica BKA Martina Link takođe ocenjuje da su nalazi tog izveštaja alarmantni. Ona procenjuje finansijsku štetu na približno 202 milijarde evra. To odgovara otprilike 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Primarne mete tih napada su preduzeća, vladine agencije i kritična infrastruktura poput elektrana ili bolnica.
Ukupan broj napada koje je zvanično registrovala policija – od zlonamernog softvera tajno implantiranog na računare, pa do krađe podataka i pražnjenja bankovnih računa – iznosio je 334.000. To je u proseku više od 900 napada dnevno. Nemačka je posebno unosna meta za sajber-kriminalce, jer, uprkos krizi, to je i dalje treća najveća nacionalna ekonomija na svetu.
Dve trećine tih zločina počinjeno je iz inostranstva ili sa lokacija koje se nisu mogle definitivno identifikovati. „Ti napadi su uvek prekogranični, skoro uvek su međunarodni“, naglašava potpredsednica BKA, Link. Kao i ministar unutrašnjih poslova, i ona smatra da je brzi napredak veštačke inteligencije (VI) najveći izazov.
Čak i pojedinci koji nisu stručni brzo mogu da steknu specifične sposobnosti koristeći VI, kaže Dobrint. „Jezički kapaciteti veštačke inteligencije omogućavaju istovremeno delovanje u veoma različitim regionima sveta, jer ona može da generiše besprekoran tekst na različitim jezicima.“ Rezultat su veb-stranice ili imejlovi koji deluju autentično, a koje sajber-kriminalci koriste da namame svoje žrtve na lažni trag.
Uprkos sve većim opasnostima, ministar Aleksander Dobrint ostaje uveren u borbu protiv sajber-kriminala: „Nismo bespomoćni“, poručuje i ujedno kao dokaz ističe uspešnu saradnju sa drugim zemljama. Kao glavni dokaz služi mu veliki udar protiv međunarodno umreženih sajber-kriminalaca – nazvan „Operacija Kraj igre 2.0“ (Operation Endgame 2.0).
U toj akciji vlasti iz sedam zemalja uspešno su udružile snage kako bi neutralisale jedan od najopasnijih zlonamernih programa koji postoje.
Nemačka je u toj operaciji sarađivala sa Danskom, Francuskom, Velikom Britanijom, Kanadom, Holandijom i SAD. Pored toga, bili su uključeni i policijski i pravosudni organi Evropske unije. Izdate su međunarodne poternice za oko 20 osumnjičenih, od kojih većina potiče iz Rusije.
„Naše uspešne mere protiv sajber-kriminala pokazuju da je policijska akcija efikasna – međutim, one ne smeju da stvore lažni osećaj sigurnosti u vezi sa veoma dinamičnim pejzažom pretnji u sajber-prostoru“, upozorava potpredsednica BKA, Link. Njena agencija je trenutno ovlašćena samo da istražuje zločine, ali joj nedostaju ovlašćenja da preduzima preventivne mere protiv neposrednih pretnji. „Da se izrazimo pomalo cinično: moramo da sačekamo dok se šteta ne počini – dok ’dete ne upadne u bunar’ – pre nego što možemo zaista da preduzmemo akciju.“
Ministar unutrašnjih poslova Dobrint namerava da to promeni što je pre moguće. U tom cilju, savezna vlada će uskoro u Bundestagu podneti zakonski predlog kako bi se uspostavio neophodan pravni okvir za aktivnu sajber-odbranu. „Naš cilj je da poremetimo i uništimo infrastrukturu napadača. To znači: dobijanje pristupa njihovim digitalnim sistemima.“
Štaviše, Dobrint se zalaže za sveobuhvatno zadržavanje IP-adresa računara i za implementaciju automatizovanih mogućnosti analize podataka. Država ne sme ostati samo posmatrač u digitalnom svetu, tvrdi ministar unutrašnjih poslova, opravdavajući tako svoje dalekosežne zahteve. Cilj je, kako naglašava, da se osigura da vlasti budu tehnički i pravno opremljene da deluju ravnopravno sa počiniocima – i da uzvrate udarac.
Ali Dobrintovi planovi već dugo su kontroverzni. „Savezna vlada uvodi masovni nadzor na mala vrata“, kritikovala je poslanica Levice, Klara Binger, nacrt predloga o zadržavanju IP-adresa koji je izašao na videlo u aprilu. Binger, koja je među poslanicima te opozicione stranke u Bundestagu zadužena za unutrašnju politiku, opisala je to kao „frontalni napad na osnovna digitalna prava preko 80 miliona ljudi“.
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Broj žrtava ruskog napada na Kijevsku oblast nastavlja da raste, dok spasilačke ekipe i dalje pretražuju područje pogođeno snažnim eksplozijama. Najmanje 37 ljudi je stradalo, a među 42 povređene osobe su i četvoro dece
Nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je nakon katastrofalnih poplava izgubljen kontakt
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
