Sudije i tužioci srpske nacionalisti sa prebivalištem na Kosovu mogli bi pod određenim uslovima da se vrate u kosovske institucije, dok je za policajce koji su dali otkaz povratak na posao mnogo teži. Raspisivanje lokalnih izbora u većinski srpskim opštinama zavisi od političke volje Prištine
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine održava se u utorak u Briselu, samo nekoliko dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti izneo nekolicinu zahteve upućenih Prištini, od kojih su ključni raspisivanje lokalnih izbora u većinski srpskim opštinama na severu Kosova, povratak Srba u Kosovsku policiju i pravosuđe i povlačenje specijalnih kosovski policijskih snaga sa Severa.
Vučić je u obraćanju 13. septembra izjavio da Srbija traži da se realizuje „sve ono što je postignuto i dostignuto u procesu dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije“ i naglasio da Srbija smatra da bi se ispunjenjem zahteva ukinule „ključne posledice jednostranih i nekoordinisanih akcija“ Vlade Aljbina Kurtija.
Zahtevi Srbije
Prvi zahtev je raspisivanje i održavanje „slobodnih i demokratskih“ lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće Misije OEBS-a i kontrolu Evropske unije. Traži se i povratak Srba u regionalni direktorat policije Kosova za Sever, u skladu sa Briselskim sporazumom.
Traži se i hitno, neodložno i konačno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) „bez daljih političkih smicalica i igara“.
Srbija traži i neodložnu primenu garancija Evropske unije i Sjedinjenih Država od 28. decembra 2022. godine i momentalno oslobađanje svih političkih zatvorenika koje je uhapsila kosovska policija, te neodložno omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga u dinarima.
Realkcije u Prištini
Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca je 16. septembra ocenio da bi povratak Srba u institucije Kosova bio „neustavan potez“, dok je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala izjavila je da Vučić svojim zahtevima ima za cilj da nastavi „instrumentalizaciju Srba“ na Kosovu.
Pošto su u novembru 2022. godine srpski policajci na mig iz Beograda napustili Kosovsku policiju demonstrativnim skidanjem uniformi, postavlja se pitanje da li se oni mogu ponovo regrutovati i kako. Razlog za to je bila prinuda preregistracije vozila sa srpskih na tablice sa oznakom „Republika Kosovo“, što je u međuvremenu sprovedeno i delo.
Na to pitanje Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navelo da bi to trebalo pitati Kosovsku policiju, dok je Kosovska policija kratko odgovorila da „ne komentariše izjave bilo koje osobe ili političkog subjekta“.
Ako bude zahteva za povratak policajaca srpske nacionalnosti, Tužilački savet Kosova (KPK) je saopštio da će ih razmotriti, ali je KPK u odgovoru RSE naveo da do sada nije primio nijedan zahtev od srpskih tužilaca za njihov povratak u tužilački sistem.
Sudski savet Kosova dalje kaže da će o ostavkama sudija i administrativnog osoblja srpske zajednice biti razmotreno kada taj savet proceni da je pravi trenutak i prema ustaljenoj proceduri za takve situacije.
Moguća integracija, ali ne automatska
Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krueziu rekao je za RSE da će reintegracija Srba u kosovske institucije biti moguća, ali ne automatska.
On je ukazao da bi ove godine mogli da budu raspisani lokalni izbori u opštinama na severu Kosova, ali samo ako postoji politička odluka Vlade koja bi bila upućena predsednici Kosova Vjosi Osmani.
„Oni koji daju otkaz u policiji ne mogu da se vrate. Samo u slučajevima kada je neko bolestan ili ima porodičnih problema. Inače se ne mogu vratiti“, objasnio je Krueziu.
Dodao je da je sa sudijama i tužiocima drugačija situacija, jer njihove ostavke nisu formalizovane i nadležne institucije bi mogle da razmotre njihov povratak.
Astrit Kolaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe rekao je za RSE da bi srpski tužioci i sudije mogli da se vrate na svoje funkcije podnošenjem zahteva Tužilačkom i Sudskom savetu Kosova.
Objasnio je da bi oba saveta trebalo da se sastanu i donesu odluke o povratku i da bi to bila „neka vrsta gesta dobre volje koji bi pokazao da je Republika Kosovo pravedna i jednaka za sve svoje građane“.
Kolaj je rekao da policajci ne mogu da se vrate automatski, ali da „imaju pravo da se prijave da postanu deo Kosovske policije ako ta institucija raspiše konkurs“.
Nova runda pregovora
Na sastanku u Briselu u utorak razgovaraće se o napretku u primeni Ohridskog sporazuma i drugim pitanjima koja utiču na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
Iako je Beograd ponudio i izrazio spremnost da se održi trilateralni sastanak sa prištinskom stranom, šef pregovaračkog tima Prištine Besnik Bisljimi je to odbio, prenosi RTS.
Među temama koje je Beograd predložio da se nađu na dnevnom redu je i pitanje otvaranja mosta na Ibru, i formiranje Zajednice srpskih opština.
Izvor: Radio Slobodna Evropa/RTS
Sastanak delegacije Beograda predvođene direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom održan je u utorak, 17. septembra u Briselu. Petković je predstavio mere koje je izneo predsednik Vučić, dok je Bisljimi odbio trojni sastanak
U narednih 15 dana omogućen je javni uvid u prvi dokument u proceduri izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta „Jadar“
Predsednik Vlade Miloš Vučević izjavio je nakon sednice Republičkog štaba za vanredne situacije da država pažljivo prati situaciju sa vodostajem reka u zemljama Centralne Evrope. U Srbiji se pik vodostaja na rekama očekuje između 24. i 26. septembra
Dan pre nove runde dijaloga Beograda i Prištine, zbog zatvaranja srpskih institucija na severu, Peter Stano, Portparol Evropske unije (EU) rekao je pozdravlja zahtev Beograda se Srbi vrate na svoja radna mesta
„Srpski narod u burnim vremenima i iskušenjima treba da pokaže mudrost i da se trudi da sačuva slogu, jedinstvo i mir”, rekao je u ponedeljak Patrijarh srpski Porfirije koji se ne izjašnjava o najnovijem ukidanju srpske državnosti na Kosovu i protestima širom Srbije protiv kopanja litijuma, a koji se do sada nije libio da javno podrži predsednika Srbije Aleksandra Vučića kad god mu je to zatrebalo
Ako se zaista uvede obavezno služenje vojnog roka najviše će se radovati vlasnici kafana i šatora - eto njima posla oko ispraćaja. Što se svih drugih tiče – isuviše je nedorečenosti u predlogu koji je na stolu, kao da se grupa neukih malo poigrala sa Vojskom Srbije
Od tri koraka koja je ministar kulture Nikola Selaković najavio u cilju vraćanja upotrebe ćiriličkog pisma, jedan je besmislen, drugi štetan, a treći nije ništa novo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
