Rezultati konkursa Ministarstva kulture govore da u ovoj državi iz godine u godinu ima sve manje i manje prostora za kulturu. Grad Beograd ju je već izbacio
Kad se dokaže da neko nešto radi pogrešno, onda se podrazumeva ili makar očekuje da će taj uvideti grešku i promeniti pravac. Ovdašnja kultura nije te sreće. Iz godine u godinu joj je sve gore i gore.
Reč je o konkursima Ministarstva kulture, koji su početkom ovog veka zamišljeni kako bi država sufinansiranjem projekata pomagala i podsticala stvaralaštvo. Dakle, kako bi negovala i razvijala sopstvenu kulturu, jedan od svojih stubova. Međutim, pokazalo se da ova dobra namera, koja je zapravo obaveza države, u okviru raspodele budžeta u praksi ima najmanje dva vrlo velika nedostatka: Srbija izdvaja manje od 1 odsto za kulturu, najmanje od svih drugih u regionu, a taj novac ne deli isključivo i samo onima koji ga radom i nagradama zaslužuju. Protesti umetnika, pisaca, glumaca, muzičara, stvaralaca iz svih oblasti, kulturne i medijske javnosti, svih ovih godina nisu imali nikakvog efekta, pa je novca sve manje i manje, a nelogične raspodele sve više.
Ove godine se otišlo i dalje od toga: Grad Beograd je ukinuo budžet za konkurse u kulturi, dok je Ministarstvo kulture objavilo rezultate svojih konkursa pet meseci nakon zakonskog roka. Počnimo od tih najnovijih neuslova u kojima ovdašnja kultura živi i radi.
POŠTO “DANI PORODICE”
Polovinom avgusta je, i to na insistiranje medija i umetnika a posebno Nezavisne kulturne scene, iz Kancelarije Sekretarijata za kulturu Grada Beograda javljeno da je “do kraja godine ostalo nešto više od četiri meseca, pa nije izvodljivo sprovesti konkurs i realizovati ga”. Objasnili su da je Grad Beograd bio u privremenom finansiranju devet meseci, a da je nakon konstituisanja Skupštine grada Beograda i izbora gradonačelnika, na sednici Skupštine grada 1. jula 2024. doneta Odluka o budžetu grada Beograda za 2024. godinu.
Nisu objasnili zašto su odlučili da uštede baš na kulturi, zašto nisu odmah obavestili zainteresovane i zašto odbijaju da navedu koliko su koštali “Dani porodice”, dvomesečna manifestacija koju je organizovao gradonačelnik Aleksandar Šapić, ko ju je platio i zašto je procenio da je važnija i bolja po Grad od, recimo, projekata iz kulture. Poređenja radi, treba pomenuti da je, na primer, Grad Novi Pazar dodelio tri miliona dinara udruženjima građana koja se bave kulturom.
Ministarstvo kulture Srbije objavilo je 30 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u 2024. iz isto toliko oblasti kulture. U drugoj polovini novembra 2023. objavljen je manji deo njih, većina poslednjih dana godine, a samo tri u februaru ove godine, znači manje-više u dobrom roku, što je dalo nadu da će se nastaviti u tom pravcu. Međutim, umesto 60 dana od isteka konkursa, dakle početkom februara, rezultati su objavljeni tek sredinom avgusta, što je instituciju konkursa učinilo besmislenom.
Jer, malo je verovatno da će do kraja godine umetnici uspeti da realizuju te projekte u kojima im je država sufinansijer: u najboljem slučaju, potrebno je mesec do dva da novac od Ministarstva stigne do njih, što znači da su dotad propali svi datumom fiksirani projekti – na primer festivali i gostovanja, a da za one “pokretne” ostaje premalo vremena da se realizuju i finansijski opravdaju.
Zato što nije objavilo rezultate u roku od 60 dana od zaključenja konkursa, Ministarstvo kulture je prekršilo član 9 iz Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz državnog, odnosno iz budžeta pokrajinske i lokalne samouprave. Da li se Ministarstvo izvinilo onima čiji je rad zbog toga propao? Naravno da nije. Ukratko, ovogodišnji konkursi Ministarstva su raspisani, ali će ih u mnogim slučajevima biti nemoguće realizovati.
Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije (ANKSS) je zbog ovoga peticijom tražila ostavke ministra Nikole Selakovića i sekretarke kulture Nataše Mihailović Vacić. Njihov zahtev niko nije prokomentarisao, verovatno se niko nije ni zapitao nad njim, a ministar i sekretarka kulture su i dalje na svojim mestima.
POSLUŠNA I NERADNA ČINOVNIČKA POSTAVA
Osim o član pomenute Uredbe koji se odnosi na rok, Ministarstvo kulture se ove godine ogrešilo i o barem još nekoliko drugih.
“Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja registrovana za obavljanje delatnosti kulture, i pojedinci”, propisuje Uredba. Prva dva kriterijuma prilikom izbora su “usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa, kao i kvalitet i sadržajna inovativnost projekta”. Piše i da “o izboru projekata odlučuju stručne komisije”.
Članove komisije određuje Ministarstvo kulture. Oni jesu stručni ako se pod tim podrazumeva fakultetska diploma, ali se dešava da nemaju iskustva u oblasti koju ocenjuju i to u dosta slučajeva, nisu nezavisni već stranački opredeljeni ili da su lično zainteresovani za neki projekat – dešavalo se da su u komisiji pisci čija knjiga te godine konkuriše za dotaciju. Tako su u sastavu komisije koja je ove godine odlučivala o otkupu knjiga za biblioteke Srbije bila “tri rukovodioca biblioteka i dva predstavnika državne administracije. Dakle, umesto nezavisne komisije koju bi trebalo da sačinjavaju ugledni stručnjaci iz različitih oblasti kulture, nauke i umetnosti, dobili smo poslušnu i neradnu činovničku postavu, podložnu dogovorima daleko od javnog interesa”, napisali su u saopštenju članovi Udruženja profesionalnih pisaca Srbije (UPIS) kojim su nedavno reagovali povodom rezultata konkursa Ministarstva kulture.
Svi spiskovi izabranih projekata svih komisija ukazuju na prekršaje u vezi sa delatnostima, i u vezi sa opštim interesima/ kriterijumima. Nema informacija o kriterijumima na osnovu kojih su određeni projekti izabrani a drugi odbačeni, što dodatno stvara sumnje u regularnost postupka – konkretno: u nepristrasnost. Međutim, besmisleno je navoditi primere i pitati se “zašto li je ovo izabrano”, zato što svaka ocenjivačka komisija sigurno ima opravdanje za svoju odluku pa tako i za one koje su donete zbog stranačke, rođačke i slične angažovanosti kandidata. Ali nekako je teško odoleti pitanju zašto su odbili eseje Ive Andrića, monografije o Aniti Mančić i Egonu Savinu, Bitefovu Dens kompaniju, galerije Haos, SULUJ, Artget, Podroom, Staru kapetaniju, U10…
Svi pobrojani i još dugi niz nepobrojanih nisu dobili ni paru, ali je zato dva miliona dinara Ministarstvo će dati Galeriji savremene umetnosti “Art for All” iz Beograda za izložbu “Flow – Contemporary Art from the Open Balkan” u Vašingtonu. Galerija se nalazi u centru Beograda, u Ulici kralja Petra kod Saborne crkve, a na sajtu se reklamira izložbom još iz 2020. godine i simpozijumom o savremenoj umetnosti iz 2022. godine koji je inicirala mlada umetnica Gala Čaki. Izložbu za koju su dobili dva miliona dinara ne najavljuju.
Po milion dinara pripalo je Ustanovi kulture “Centar za negovanje tradicije” iz Čačka za školu folklora, Domu kulture “Stevan Mokranjac” iz Negotina za unapređenje tehničkih kapaciteta, Ustanovi za kulturu i obrazovanje Kulturni centar “Mladost” iz Futoga za Drugi festival folklornih igara, Udruženju koreografa narodnih igara Srbije za “Dan tradicije” u okviru Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kao i Savezu kulturno-umetničkih društava Srbije iz Novog Sada za Svetski dan srpskog kola, Savezu amatera Kosova i Metohije za 29. Međunarodnu smotru narodnog stvaralaštva “Gospojinski sabor 2024”…
Zadužbina Ive Andrića u Beogradu je reagovala zbog toga što Kritičko izdanje dela Ive Andrića nije dobilo zvezdicu pa se zato nije našlo na spisku knjiga koje će biblioteke obavezno otkupiti. Naveli su da su prošle godine izašle dve obimne knjige Andrićevih eseja, od kojih je većina prvi put objavljena u hronološkom rasporedu što je izuzetno važno za sve proučavaoce, pa ipak, Komisija je smatrala da te knjige ne treba da budu obavezni deo bibliotečkih fondova.
Ima i ovakav primer: Komisija Ministarstva kulture jednoglasno je ocenila da treba sufinansirati oba projekta Bitef dens kompanije, ali se tadašnja resorna ministarka Maja Gojković sa tim nije složila. Po njenom izboru, najveće premije su, osim festivala Aje Jung, dobile folklorne manifestacije i projekti iz Novog Sada i sa Kosova.
Projekti iz Novog Sada su godinama unazad, gotovo tradicionalno, po volji komisijama, a sudeći po broju prihvaćenih projekata, ove godine su to bili i oni sa Kosova. Članovi nekih komisija su objasnili, na primer Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda koja je bila u komisiji konkursa za likovnu delatnost, da je “neophodna pomoć udruženjima i galerijama u mestima van Beograda, kojima je ovo jedini izvor prihoda”. Kao što je napred rečeno, ni umetnici sa adresom u Beogradu nemaju od toga nikakvu vajdu.
Da je ove godine decentralizacija sprovedena, potvrđuje spisak odobrenih projekata na kome se vide raznorazna kulturno-umetnička društva iz Srbije i sa severa Kosova čije projekte su komisije ocenile da su od nacionalnog interesa i da zato njihovu realizaciju treba novčano pomoći. ANKSS se godinama unazad bavi analizom svih konkursa, pa će sigurno imati precizne brojčane podatke o tome.
NEVEROVATNI BISERI
Za kraj ove beskrajne teme, moglo bi se reći – biser ovogodišnjih konkursa: monografije o glumici Aniti Mančić i reditelju Egonu Savinu, koje je za dotaciju predložilo Udruženje dramskih umetnika Srbije, Ministarstvo je odbilo zato što je “upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa”, kao i da je “upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice”. Da se ne poveruje!
Anita Mančić je dobila “Dobričin prsten”, nagradu koju UDUS dodeljuje već skoro pola veka za životno delo. Nagrada ima status najvećeg dostignuća u glumačkoj delatnosti i jedno je od najvažnijih odličja u kulturi ove zemlje. Nagrada podrazumeva zlatnu kopiju Dobričinog prstena, unikatnu diplomu na pergamentu i monografiju. UDUS-u je trebala pomoć države za monografiju.
Egon Savin je dobitnik nagrade “Dejan Mijač” koju za rediteljski opus, za životno delo, dodeljuju UDUS i Sterijino pozorje. Pa ipak, aktuelnom Ministarstvu kulture ništa od toga nije bilo dovoljno inspirativno da sa UDUS-om i Sterijinim pozorjem učestvuje u realizaciji monografija koje će svedočiti o najboljim umetnicima ovdašnje kulture.
Šta bi Ministarstvu kulture tu moglo da bude “nepovoljno”? Možda im “Dobričin prsten” i “Dejan Mijač” nisu dovoljno važne nagrade? Ili im smeta što Anita i Savin ne gledaju zadivljeno u vrh države? Zašto im oni nisu od nacionalnog interesa, a na primer, amaterski “Gospojinski sabor” jeste? Kakva bi kultura odgovarala sadašnjem Ministarstvu? Neka se izjasni i neka ubedi sve stanovništvo da je to njemu u korist.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
