Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak najavio je da će, nakon Prištine, posetiti Beograd kako bi pripremio naredni sastanak „u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa“ dve strane.
Lajčak je na Fejsbuku, sumirajući prethodnu nedelju, naveo da je, nakon Bledskog strateškog foruma, boravio u Prištini radi pripreme narednog sastanka glavnih pregovarača u Briselu.
Specijalni izaslanik EU nije precizirao datum planirane posete Beogradu, kao ni sa kim će se u glavnom gradu Srbije sastati.
Najava posete dolazi samo nekoliko dana nakon što je portparol Evropske komisije Peter Stano saopštio da „Lajčak trenutno ne planira posetu Beogradu“.
Povučeno pismo Srbije o „crvenim linijama“
Lajčak je 6. septembra, odgovarajući na pitanja novinara ispred Vlade Kosova, rekao da je Srbija povukla pismo upućeno Briselu prošle godine, u kojem je izrazila rezerve prema Sporazumu na putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Reč je o pismu koje je u decembru prošle godine EU uputila tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić, i u kome je ona izrazila rezerve po pitanju delova Ohridskog sporazuma, odnosno iznela koje su to „crvene linije“ Srbije u vezi sa Kosovom.
Brnabić je to pismo donela u sedište EU 15. decembra prošle godine, na dan kada je u Briselu održavan Samit EU – Zapadni Balkan
Brnabić je prilikom predaje pisma objasnila i šta su za Srbiju takozvane „crvene linije“.
„Crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de fakto, ni de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema“, izjavila je tada Ana Brnabić.
Iz Srbije još uvek nije stigla nikakva reakcija na Lajčakovu izjavu da je pismo povučeno.
Nove tenzije na Kosovu
Poseta specijalnog izaslanika EU Prištini i najavljena poseta Beogradu dolazi usred najnovije političke krize, u kojoj je kosovska policija preuzela onu nekolicinu srpskih institucija preostalih u severnom delu Kosova.
Nešto ranije, najavljeno je i otvaranje Mosta na Ibru, koje je naišlo na oštro protivljenje srpske strane.
Lajčak je pre tri dana, nakon sastanka sa glavnim kosovskim pregovaračem za dijalog Besnikom Bisljimijem, kazao da most na Ibru treba da bude otvoren, ali u koordinaciji sa međunarodnim saveznicima.
„Razgovarali smo o tome koliki je napredak postignut od poslednjih sastanaka. Razgovarali smo o pitanju mosta na Ibru i njegovog otvaranja za saobraćaj. Stav EU je dobro poznat, ali ponavljam ga. Treba ga otvoriti, ali otvaranje treba da bude u bliskoj saradnji sa međunarodnim partnerima Kosova“, rekao je Lajčak.
Zbog ove izjave Lajčaka reagovao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, upitavši se „šta se to promenilo u stavu Lajčaka o mostu od avgusta do danas“.
„EU je govorila da otvaranje mosta jedino može da se reši u dijalogu što pokazuje i Lajčakov tvit u prilogu. Danas od njega čujemo da to pitanje zavisi samo od dogovora Prištine i međunarodne zajednice!?“, napisao je Petković.
Lajčak je 14. avgusta izjavio da je EU više puta naglašavala da se o pitanju mosta u Kosovskoj Mitrovici mora razgovarati u okviru dijaloga koji vodi EU.
Može li biti dijaloga
U takvim okolnostima, mnogi su mišljenja da je izlišno govoriti o nekakvom dijalogu.
Diplomata Zoran Milivojević rekao je za Tanjug da je „zaposedanje“ zgrada Privremenih organa Vlade Srbije u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku, trajno što se tiče Prištine, istakavši da u ovim uslovima, ukoliko se situacija ne vrati u prvobitno stanje, nema osnova za nastavak dijaloga. Milivojević smatra da je ovim takođe definitivno obesmišljena Zajednica srpskih opština i svaka mogućnost da se na politički način obezbedi nastavak normalizacije i nastavak razgovora o političkom rešenju.
Sindikalni aktivista Zoran Mihajlović naglasio je za FoNet da na Kosovu trenutno nema ravnopravnih sagovornika, pa zato ni mogućnosti za dijalog.
„Dokle god je jedna strana privilegovana i ima mogućnosti da radi to što radi, da sprovodi svoje zakone i da pravi neku svoju državu na tom prostoru i da pritom bude privilegovana od stranih sila koje učestvuju u tome, jednostavno mislim da to nije realno“, objasnio je Mihajlović.
Izvori: Tanjug/Fonet/KoSSev