U tom pismu Srbija je istakla da „crvene linije“ znače da nikakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu da podrazumevaju, nikada, ni de fakto, ni de jure priznanje takozvane Republike Kosovo, i da nikada ne mogu da podrazumevaju da Srbija pristane na članstvo Kosova u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru sistema UN
Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak rekao je da je Srbija povukla pismo upućeno Briselu prošle godine, u kojem je izrazila rezerve prema Sporazumu na putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. O tome iz Beograda još nije bilo nikakvih reakcija.
Reč je o pismu koje je u decembru prošle godine EU uputila tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić, i u kome je ona izrazila rezerve po pitanju delova Ohridskog sporazuma, odnosno iznela koje su to „crvene linije“ Srbije u vezi sa Kosovom.
„Pismo je povučeno“, odgovorio je na direktno pitanje novinara ispred zgrade Vlade Kosova, piše KoSSev.
On je dodao i da „postoje pojedine izjave koje nisu od pomoći“, ali da je sporazum kao takav „važeći u celini“.
„Štaviše, sporazum je postao deo EU puta Kosova i Srbije, tako da bih rekao da je dvostruko važeći: između Srbije i Kosova, i između Kosova, EU i Srbije“, podsetio je Lajčak.
Šta su „crvene linije“
Brnabić je to pismo donela u sedište EU 15. decembra prošle godine, na dan kada je u Briselu održavan Samita EU – Zapadni Balkan.
Brnabić je prilikom predaje pisma objasnila i šta su za Srbiju takozvane „crvene linije“.
„Crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de fakto, ni de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema“, izjavila je tada Ana Brnabić.
Lideri EU i Zapadnog Balkana tada su usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se, između ostalog, navodi da od Beograda i Prištine očekuju konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji odnosa.
Ponuđen novi aneks
To pismo Priština je tada protumačila kao odustajanje Srbije od sporazuma, više puta otužila Beograd da sporazum krši, uz zahtev EU da zbog toga i reaguje.
Šest meseci kasnije, EU je premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Sribije Aleksandru Vučiću ponudila novi plan primene sporazuma, i to godinu dana nakon što je usaglašen Ohridski aneks koji je podrazumevao upravo već pripremljen plan primene sporazuma, sa razrađenim takozvanim sikvensingom, što je vremenski posložena primena.
Inicijalni sikvensing plan Priština i Beograd su različito tumačili. Beograd, ali i EU smatrali su Ohridski aneks kao preduzimanje momentalnih koraka u mehanizmu samoupravljanja za Srbe, što se u širem tumačenju razumelo kao korak ka fomiranju ZSO, dok je Priština od početka odbijala da to bude korak, naglašavajući da je sikvensing podrazumevao istovremene radnje, odnosno da Beograd preduzme konkretne korake na potvrđivanju kosovske nezavisnosti.
Posebno se naglašavao zahtev da Beograd potpiše konačni pravno-obavezujući sporazum o, kako je Priština naglašavala, uzajamnom priznaju.
Kurti je u junu u Briselu odbio i novi plan primene, uz novo uslovljavanje, od kojih je jedno bilo – povlačenje pisma koje je Brnabić donela u Brisel.
Gervala ne veruje
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala, i dalje ne veruje da se Srbija zaista i u potpunosti povukla pismo.
Ona misli da je Lajčak govorio o „delimičnom povlačenju pisma“.
„Verujem da Lajčak govori o delimičnom povlačenju njenog pisma, kojim, međutim, ne odustaju od nepriznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova – što je neprihvatljiv pristup“, rekla je ona.
Izvor: KoSSEv
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je opoziciju da želi nasilno da dođe na vlast, a opozicioni predlog zakona o zabrani eksploatacije litijuma, koji je vladajuća većina odbila u parlamentu, nazvala je “idiotskim”
Preko 90 odsto uvezenog prirodnog gasa u Srbiju dolazi iz Rusije. Ugovor ove dve države o snabdevanju gasom ističe naredne godine i njegova budućnost se čini neizvesnom. Deluje da je bratska ljubav između Vučića i Putina zahladnela. Dok predsednik Srbije vaga poziv ruskog kolege na samit BRIKS-a, Srbija potpisuje sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Ekološki aktivisti najavili su nove proteste i akcije nakon što je odbijen predlog zakona o zabrani kopanja litijuma u Narodnoj skupštini. Protestovaće se u Loznici, ali i u Berlinu. Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“ upozorava na blokade širom Srbije
Srbija i Hrvatska će u narednom periodu nastaviti da pojačanim snagama rade na rešavanju otvorenih pitanja i unapređenju odnosa, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u četvrtak u Zagrebu otvarajući Srpski kulturni centar. Deluje da bismo smeli da se nadamo boljim danima
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Demostat: Istraživanje javnog mnjenja
Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
