Odlukom da ove godine ne odredi budžet za konkurse kojim se pomaže savremeno stvaralaštvo, Grad Beograd doveo u pitanje realizovanje mnogih kulturnih projekata prestonice
Prethodnih 60 godina, svakog oktobra, održavaju se Beogradski međunarodni susreti pisaca. Prošle godine je zbog ovog skupa u Beograd došla i Vesna Golsforti, a bilo je pisaca iz 19 zemalja. Međutim, pitanje je da li će ih biti i ovog oktobra.
Naime, Beogradski međunarodni susreti pisaca su jedna od niza kulturnih programa koje ove godine neće dobiti novac od Grada Beograda koji bi im pomogao prilikom realizacije, zato što Grad tako odlučio.
Zvanično objašnjenje ovakve odluke je sledeće:
„Grad Beograd je bio u privremenom finansiranju devet meseci. Nakon konstituisanja Skupštine grada Beograda i izbora gradonačelnika, na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 1. jula, doneta je Odluka o budžetu grada za 2024. Na osnovu propisanih rokova, činjenice da je do kraja godine ostalo nešto više od četiri meseca, nije izvodljivo sprovesti konkurs i realizovati ga, pružajući mogućnost svim podnosiocima prijava da ravnopravno učestvuju.“
„Imajući u vidu sve, napred navedene okolnosti, konkurs za finansiranje projekata u kulturi biće raspisan u zakonom predviđenom roku, nakon usvajanja budžeta za narednu 2025. godinu“, piše u saopštenju.
Podsetimo da su ove godine kasnili i rezultati konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture kako bi pomoglo projekte savremenog stvaralaštva na republičkom nivou, pa umetnici neće moći da završe započete projekte.
Na konkursno finansiranje, kako iz republičke, tako i gradske kase, posebno su upućeni stvaraoci koji rade van institucija, jer njihova produkcija zavisi nekada isključivo od novca koji dobijaju ovim putem.
„Mimart“, jedan od naših prvih istraživačkih teatara, ove godine obeležava 40 godina rada. Grad ga neće podržati. Umetnici kažu da je odlukom da ove godine ne raspisuje konkurs, Grad ugrozio sopstveno savremeno stvaralaštvo.
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Mladi kantautor MJ Lenderman izdao je najbolji američki alternativni rok album ove godine
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
