Predsednik Srbije se sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom i sa njim podelio svoju zabrinutost zbog situacije na Kosovu. Juče u ovo vreme, u Beograd je stigao šef CIA. Predsednikovo hodanje po žici između Istoka i Zapada se nastavlja, a o tome šta to znači za spoljnopolitički diskurs Srbije priča politikolog Cvijetin Milivojević
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom kome je preneo duboku zabrinutost zbog mogućih posledica nasilnog otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i drugih planiranih aktivnosti prištinskog režima, usmerenih protiv srpskog naroda na Kosovu.
Vučić je na svom Instagram profilu napisao da je imao otvoren i iskren razgovor sa Bocan-Harčenkom o svim temama od interesa za Srbiju i Rusiju, kao i o pozicijama Srbije u pogledu aktuelnih globalnih geopolitičkih kretanja.
“Ponovio sam zahvalnost Rusiji na doslednoj diplomatskoj podršci Rezoluciji 1244, kao jedinoj međunarodnoj garanciji za opstanak Srba na Kosovu”, naveo je Vučić.
Šer CIA u Sarajevu
I sve to ne bi bilo čudno, da nešto manje od 24 časova pre toga, BIA nije ugostila direktora CIA-e Vilijama Bernsa, koji je u Beograd produžio nakon posete Sarajevu.
Berns je u Beograd došao iz Sarajeva gde je doputovao 20. avgusta na sastanak sa kolegama iz obaveštajne zajednice, članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) kao i sa ministrom spoljnih poslova BiH.
Kako je za RSE rekao zvaničnik Vlade Sjedinjenih Američkih Država koji je tražio da ne bude imenovan, razlog posete direktora CIA-e Sarajevu je, između ostalog, „zabrinjavajuća secesionistička retorika i delovanje“ predsednika bh. entiteta Republika Srpska (RS) Milorada Dodika i Vlade RS-a.
To je poruka i za rukovodstvo Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića koji Dodika priključuje svim mogućim državnim i partijskim manifestacijama i pruža mu svesrdnu podršku.
Nakon što je srpski svet Aleksandra Vulina naišao na odjek u Vašingtonu, dobacio je i Svesrpski sabor Vučića i Dodika. Od ove trojice veoma bliskih saradnika i kreatora novovremenog vangraničnog srpskog patriotizma, samo Vučić nije na listi sankcija Sjedinjenih Država.
Vučić kao Dodikov “glas razuma”
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da srpskoj vladajućoj garnituri nije strana politika “sedenja na dve stolice”.
Milivojević regionalnu posetu direktora CIA doživljava kao pokušaj da “ova velika sila pokaže da je prisutna i da se pita o situaciji na Zapadnom Balkanu”.
“Izbori u SAD su za par meseci i bitno je da oni sada pokažu da su važan faktor u politici na Balkanu. Oni žele i da pošalju poruku BiH angažovanjem bezbednosne insitucije kao što je CIA da su na braniku teritorijalnog integriteta Bosne”, objašnjava.
Dodaje da je poseta jasna poruka Miloradu Dodiku da se drži Dejtonskog sporazuma, ali i podrška tamošnjoj bošnjačkoj političkoj eliti.
“U Dejtonskom sporazumu stoji da je Bosna i Hercegovina zajednica od tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Njegovi autori su Amerikanci, te ga se oni strogo drže, za razliku od vlasti u BiH, koje ovaj sporazum izlažu raznim slobodnim tumačenjima”, kaže Milivojević.
Zašto je onda Berns produžio do Beograda? Prema rečima Milivojevića, poseta je jedna vrsta “pritiska na Vučića, koji je sada pomalo i američki igrač, da pritisne Dodika”.
Vučić bi, u tom slučaju, igrao ulogu mirnog medijatora koji na predsednika RS vrši pritisak da odustane od svojih zahteva za otcepljenje entiteta.
Vučićev ples po žici
Usled litijumske groznice, napete situacije u komšijskoj BiH, jedan od glavnih problema- Kosovo, kao da je zapostavljen, smatra Milivojević.
Ili je ipak, razmatranje toga kako smanjiti pritisak prištinskih vlasti na Srbe, rezervisan za Ruse.
“Vučić se otvoreno hvalio time da sedi na više stolica. Linija uticaja istočnog bloka na nas je jop uvek neupitno jaka. U protekle dve godine, Vučić nije uveo sankcije Rusiji, ali je podržao teritorijalni integritet Ukrajine i nije priznao aneksiju Krima i Donbasa. Naši predstavnici u UN povremeno glasaju za rezolucije koje osuđuju rusku agresiju”, objašnjava on.
Na taj način, održava se balans između Istoka i Zapada, naročito ako uzmemo u obzir da pomenute rezolucije nisu obavezujuće.
“To je igranje na tankoj žici. Vučić će uvek davati rusofilske izjave, između ostalog i da bi potkupio svoje birače koji to vole”.
Na kraju, predsednik u ovoj igri daje šah mat time što kad god se u Beogradu nađe neki zapadni zvaničnik, zna se da će ubrzo stići i neki ruski ambasador. Time Vučić ruskim zvaničnicima otvoreno šalje poruku da “mora da pregovara sa Zapadom, ali su odnosi sa Rusijom prioritet”.
Bivša ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer izjavila je da je Evropska unija izvršila pritisak na Aleksandra Vučića da povuče bezbednosne snage iz Pionirskog parka u izbornoj noći, kako bi se izbegao mogući građanski rat
Među 50 najvećih dužnika EPS-a su državne firme i ministarstva. Ukupno duguju 176 miliona evra
„Ugovor o raskidu je u proceduri formalizacije i očekuje se završetak početkom iduće nedelje, o čemu će javnost biti obaveštena“, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potvrdilo ranije pisanje „Vremena“
Srbija i firma Džareda Kušnera odrekle su se svih eventualnih međusobnih potraživanja pri raskidu ugovora za Generalštab, tvrdi izvor „Vremena“ iz Vlade
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
