Predsednik Srbije se sastao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom i sa njim podelio svoju zabrinutost zbog situacije na Kosovu. Juče u ovo vreme, u Beograd je stigao šef CIA. Predsednikovo hodanje po žici između Istoka i Zapada se nastavlja, a o tome šta to znači za spoljnopolitički diskurs Srbije priča politikolog Cvijetin Milivojević
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom kome je preneo duboku zabrinutost zbog mogućih posledica nasilnog otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i drugih planiranih aktivnosti prištinskog režima, usmerenih protiv srpskog naroda na Kosovu.
Vučić je na svom Instagram profilu napisao da je imao otvoren i iskren razgovor sa Bocan-Harčenkom o svim temama od interesa za Srbiju i Rusiju, kao i o pozicijama Srbije u pogledu aktuelnih globalnih geopolitičkih kretanja.
“Ponovio sam zahvalnost Rusiji na doslednoj diplomatskoj podršci Rezoluciji 1244, kao jedinoj međunarodnoj garanciji za opstanak Srba na Kosovu”, naveo je Vučić.
Šer CIA u Sarajevu
I sve to ne bi bilo čudno, da nešto manje od 24 časova pre toga, BIA nije ugostila direktora CIA-e Vilijama Bernsa, koji je u Beograd produžio nakon posete Sarajevu.
Berns je u Beograd došao iz Sarajeva gde je doputovao 20. avgusta na sastanak sa kolegama iz obaveštajne zajednice, članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) kao i sa ministrom spoljnih poslova BiH.
Kako je za RSE rekao zvaničnik Vlade Sjedinjenih Američkih Država koji je tražio da ne bude imenovan, razlog posete direktora CIA-e Sarajevu je, između ostalog, „zabrinjavajuća secesionistička retorika i delovanje“ predsednika bh. entiteta Republika Srpska (RS) Milorada Dodika i Vlade RS-a.
To je poruka i za rukovodstvo Srbije i predsednika države Aleksandra Vučića koji Dodika priključuje svim mogućim državnim i partijskim manifestacijama i pruža mu svesrdnu podršku.
Nakon što je srpski svet Aleksandra Vulina naišao na odjek u Vašingtonu, dobacio je i Svesrpski sabor Vučića i Dodika. Od ove trojice veoma bliskih saradnika i kreatora novovremenog vangraničnog srpskog patriotizma, samo Vučić nije na listi sankcija Sjedinjenih Država.
Vučić kao Dodikov “glas razuma”
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da srpskoj vladajućoj garnituri nije strana politika “sedenja na dve stolice”.
Milivojević regionalnu posetu direktora CIA doživljava kao pokušaj da “ova velika sila pokaže da je prisutna i da se pita o situaciji na Zapadnom Balkanu”.
“Izbori u SAD su za par meseci i bitno je da oni sada pokažu da su važan faktor u politici na Balkanu. Oni žele i da pošalju poruku BiH angažovanjem bezbednosne insitucije kao što je CIA da su na braniku teritorijalnog integriteta Bosne”, objašnjava.
Dodaje da je poseta jasna poruka Miloradu Dodiku da se drži Dejtonskog sporazuma, ali i podrška tamošnjoj bošnjačkoj političkoj eliti.
“U Dejtonskom sporazumu stoji da je Bosna i Hercegovina zajednica od tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Njegovi autori su Amerikanci, te ga se oni strogo drže, za razliku od vlasti u BiH, koje ovaj sporazum izlažu raznim slobodnim tumačenjima”, kaže Milivojević.
Zašto je onda Berns produžio do Beograda? Prema rečima Milivojevića, poseta je jedna vrsta “pritiska na Vučića, koji je sada pomalo i američki igrač, da pritisne Dodika”.
Vučić bi, u tom slučaju, igrao ulogu mirnog medijatora koji na predsednika RS vrši pritisak da odustane od svojih zahteva za otcepljenje entiteta.
Vučićev ples po žici
Usled litijumske groznice, napete situacije u komšijskoj BiH, jedan od glavnih problema- Kosovo, kao da je zapostavljen, smatra Milivojević.
Ili je ipak, razmatranje toga kako smanjiti pritisak prištinskih vlasti na Srbe, rezervisan za Ruse.
“Vučić se otvoreno hvalio time da sedi na više stolica. Linija uticaja istočnog bloka na nas je jop uvek neupitno jaka. U protekle dve godine, Vučić nije uveo sankcije Rusiji, ali je podržao teritorijalni integritet Ukrajine i nije priznao aneksiju Krima i Donbasa. Naši predstavnici u UN povremeno glasaju za rezolucije koje osuđuju rusku agresiju”, objašnjava on.
Na taj način, održava se balans između Istoka i Zapada, naročito ako uzmemo u obzir da pomenute rezolucije nisu obavezujuće.
“To je igranje na tankoj žici. Vučić će uvek davati rusofilske izjave, između ostalog i da bi potkupio svoje birače koji to vole”.
Na kraju, predsednik u ovoj igri daje šah mat time što kad god se u Beogradu nađe neki zapadni zvaničnik, zna se da će ubrzo stići i neki ruski ambasador. Time Vučić ruskim zvaničnicima otvoreno šalje poruku da “mora da pregovara sa Zapadom, ali su odnosi sa Rusijom prioritet”.
Praksa korišćenja sporta radi skretanja pažnje javnosti sa neetičkog ponašanja vezuje se za termin sportsvošing (sportswashing). Cilj ove prakse jeste popravljanje imidža onih koji su se suočili sa negativnim publicitetom. Kakva je veza između projekta Expo 2027 i ovog termina
„Vreme“ je imalo uvid u Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole MUP-iz koga proizilazi da se policajci nelegalno bogate, a da su vrh Ministarstva i pravosuđe nemoćni ili neće da ih gone
Reza Pahlavi je u utorak, 17. juna, pozvao bezbednosne snage u Iranu i državne službenike da ustanu protiv islamskog režima. Ko je čovek koje se nudi kao alternativa mulama i fundamentalistima
Profesor Građevinskog fakulteta Milan Spremić, koji je među osumnjičenima za urušavanje nadstrešnice na stanici u Novom Sadu, pušten je u kućni pritvor. Njegov fakultet i kolege od početka su tvrdili da nije imao veze sa izvođenjem radova
Organizacija Iršot, na osnovu stotina izjava i video-snimaka sa protesta u Beogradu 15. marta, tvrdi da je tada na mirnim demonstrantima „veoma verovatno“ korišćeno akustično oružje
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
