Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, objašnjava da današnja promena naziva ove ustanove ukazuje na promenu njenog statusa i da proizilazi iz novog Zakona o audiovizuelnom i filmskom nasleđu, kao i da je u nazivu zadržano ime Jugoslovenska kinoteka
Vest da je današnjom odlukom Vlade Srbije promenjeno ime Jugoslovenske kinoteke u Državni audiovizuelni arhiv Srbije – Jugoslovenska kinoteka, ne znači da ova vlast potiskuje/briše sve što je jugoslovensko – mada je zbog nedavnih izjava Aleksandra Šapića povodom Kuće cveća takva pomisao i opravdana i očekivana.
Uostalom, u ovom novom nazivu ostalo je ime Jugoslovenska kinoteka, po kom je ova ustanova poznata u celom svetu.
Novim imenom samo je potvrđen status Jugoslovenske kinoteke, potvrđeno je da je ona i zvanično glavni audiovizuelni arhiv u zemlji, za razliku od onih koji, na primer, postoje u Radio televiziji Srbiji, i u SANU.
U saopštenju Vlade je navedeno da ta ustanova ima važnu ulogu u zaštiti i očuvanju filmskog i ostalog audiovizuelnog nasleđa Srbije i vodi centralni registar kulturnih dobara, kao i registar kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja za zemlju.
Moglo bi se reći da je priprema ove promene počela još maja 2021. godine, kada je Ministarstvo kulture formiralo Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o audiovizuelnom i filmskom nasleđu, na čijem čelu je bio Jugoslav Pantelić direktor Jugoslovenske kinoteke.
Decembra te godine, podseća Jugoslav Pantelić za „Vreme“, Nacrt tog novog Zakona predat je Ministarstvu kulture „uključujući i sve neophodne priloge (obrazloženje Nacrta zakona sa procenom finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona), i dobio sve neophodne saglasnosti i pozitivna mišljenja.“
Nakon tri javne rasprave, Skupština je usvojila Zakon o filmskom i ostalom audiovizuelnom nasleđu 6. septembra 2023. godine.
Jugoslav Vlahović dodaje da je „prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona predviđen rok od godinu dana, kako bi audiovizuelni arhivi uskladili svoje organizacije i rad sa odredbama ovog zakona. Takođe, predviđeno je da u istom roku Jugoslovenska kinoteka, kao centralna ustanova zaštite filmskog i ostalog audiovizuelnog nasleđa, promeni naziv u Državni audiovizuelni arhiv Srbije Jugoslovenska kinoteka“.
Sledeći korak je bila inicijativa za promenu naziva Jugoslovenske kinoteke koju je Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke uputio Ministarstvu kulture
Elem, „u skladu sa navedenim, menja se dosadašnji naziv Jugoslovenske kinoteke kao nacionalnog filmskog arhiva u Državni audiovizuelni arhiv Srbije Jugoslovenska kinoteka“, objašnjava Jugoslav Pantelić.
Zaključak je da Jugoslovenska kinoteka, koja je deo života generacija i generacija pre svega Beograđana i koja je bitni element njihovog obrazovanja, promenila naziv, ali ne i ime
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
