Rast cena nafte i gasa na tržištima utiče i na domaće cene, iako ne uvek direktno. Nafta recimo učestvuje u izradi mnogih predmeta koje svakodnevno koristimo, ali i uvozimo, od plastičnih flašica do automobilskih guma. Na drugoj strani, gas utiče na cene električne energije na evropskom tržištu
Poskupljenja ovih energenata do kojih je došlo prošle nedelje i ranije ovog leta zato se odražavaju i na Srbiju, pa recimo EPS zbog toga što mora da uvozi velike količine struje, budući da opet ima probleme sa sopstvenom proizvodnjom, za tu energiju ponovo plaća visoke cene, koje su po analizama stručnjaka, izbrisale sav profit koji je u prethodnom delu godine uspeo da stvori, piše Nova ekonomija.
Cena nafte je rasla prošle nedelje zbog moguće eskalacije rata na Bliskom istoku i dobrih ekonomskih podataka iz SAD, ali su se cene smirile na kraju nedelje zbog smanjene potražnje iz Kine, te su završile burnu sedmicu na 79,68 dolara po barelu za fjučerse za tip brent, što predstavlja pad od 1,36 dolara ili 1,7 odsto u odnosou na nedelju pre. Trgovci naftom i dalje strahuju od eskalacije sukoba na Bliskom istoku, što bi dovelo do otežanog snabdevanja, a samim tim i viših cena.
„Makroekonomski faktori ne moraju uvek biti u direktnoj korelaciji sa promenama cena pojedinačnih roba. Iako snažna ekonomska aktivnost u SAD, podržana jakim tržištem rada i niskom nezaposlenošću, može voditi rastu cena nafte, to takođe može rezultirati održavanjem kamatnih stopa na višim nivoima duže vreme, što bi moglo usporiti privredni rast u budućnosti“, kaže Danilo Pavićević, finansijski analitičar iz Momentum Securities.
Prema njegovim rečima jasno je da svaka promena cena ovih roba (i nafte i gasa) na globalnom nivou može negativno uticati na naše tržište. Cena nafte, kao veoma volatilne robe, teško može biti pod dugoročnom kontrolom države, osim u pogledu onih komponenti koje država može direktno da utiče, kao što su porezi i akcize, kaže Pavićević.
Gas utiče na struju
Stvari stoje malo drugačije sa gasom. Pošto imamo ugovor sa Rusijom i gas skladištimo jednim delom kod Mađarske, cena gasa na evropskom tržištu koja raste ovih dana zbog napada u Kurskoj oblasti, ne bi trebalo da utiče preterano na Srbiju. Zbog ovih kretanja na frontu u Ukrajini, u petak je gas na referentnom holandskom TTF tržištu porastao za 0,55 evra na 38,55 evra po megavatsatu (MWh).
Ali ukoliko uvozite struju u tim periodima, cena struje direktno je povezana sa cenom gasa, jer da biste proizvodili struju evropska postrojenja se oslanjaju na gas, pa samim tim ako raste cena gasa, raste i cena električne energije, te je i uvoz skuplji. I tu opet dolazimo do priče o Elektroprivredi Srbije koja ponovo uvozi struju poslednjih meseci, a prema rečima Miroslava Zdravkovića, energetičara, cene gasa rastu obično do novembra.
„Postoje tipični periodi i predvidivo je kako idu cene na evropskom tržištu. Najjniža cena gasa je krajem februara, početkom marta. I onda počinje sa malim oscilacijama polako da raste i ta cena je najveća negde oko polovine novembra. Naravno ono što se dešava u Ukrajini je psihološki uticalo na cene. Mi smo malo u povoljnijem položaju i na nas neće uticati u toj meri osim onoga što treba da dokupimo. Ali će cena gasa u velikoj meri uticati na trgovinu struje na evropskom tržištu, a mi uvozimo struju još od juna meseca“, objašnjava Zdravković.
EPS pojeo dobit
Razlog zbog kog je Srbija morala da se zaduži kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pre dve godine je bio kolaps energetskog sistema zemlje i državnog preduzeća EPS koji nije mogao da proizvede dovoljne količine električne energije, te je država bila primorana da kupuje energente u trenutku najviših cena na tržištu ikada zabeleženih, zbog rata u Ukrajini. Tako nas i prema poslednjoj reviziji ovog aranžmana nova cena struje očekuje od 1. novembra, a novi obračun cene gasa je trebalo da stupi na snagu 1. avgusta. Poslednjeg dana jula Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa rekao je da se za građane cena gasa neće menjati, a da će se „cene za privredu kretati oko sadašnje cene“.
„EPS je praktično uvozom pojeo svu dobit koju su imali u prvih šest meseci ove godine, jer su samo za prvih 19 dana jula uvezli 45 miliona evra vredne struje, tako da je EPS već u ovogodišnjem minusu. MMF ne može da obaveže našu Vladu, oni prosto gledaju gde može da se uveća prihod. A da li će država da poveća cene ili EPS, to ne znamo, ali će kupovati struju po višim cenama, jer su radili remonte kad im vreme nije, a otkopavanja uglja nema, a skladištite samo vodu u akumulacijama“, kaže Zdravković.
Prema njegovom mišljenju, rešenje će verovatno biti povećanje cena električne energije za korisnike, ali i dodatni krediti za EPS, „jer treba i EPS da preživi, a i građani i privreda da prežive.“
Sva je prilika da će i ovog puta teret cena koje se prelivaju i na naše tržište snositi i korisnici jednim delom, jer su i MMF i Vlada Srbije ocenili da će trebati ipak više vremena nego što je originalno planirano da se EPS reformiše. Kašnjenja uvek plaćaju građani.
„Država može reagovati na preporuke MMF-a i najave o rastu cena nafte kroz niz mera. Jedna od mogućnosti je privremeno smanjenje akciza i poreza na gorivo, čime bi se delimično neutralizovao efekat rasta cena na domaće potrošače. Takođe, država može subvencionisati određene sektore koji su najviše pogođeni rastom cena energenata, kao i podsticati energetsku efikasnost i alternativne izvore energije kako bi smanjila zavisnost od fosilnih goriva. S obzirom na to da su cene goriva u Srbiji već među najvišima u regionu, ove mere bi mogle pomoći u ublažavanju dodatnih pritisaka na potrošače i privredu“, kaže Pavićević.
Izvor: Nova ekomonija