Rusija kritikuje otvaranje Olimpijskih igara: Uvreda za hrišćanstvo

Ruski državni zvaničnici i verski lideri kritikovali su ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024, iznoseći komentare uperene protiv LGBT populacije posle ceremonije otvaranja u petak na kojoj je više od 10.000 sportista iz više od 200 zemalja i teritorija defilovalo Senom.

„Kulturno i istorijsko samoubistvo se dešava u jednoj od bivših hrišćanskih prestonica evropske civilizacije“, rekao je Vahtang Kipšidze, portparol Ruske pravoslavne crkve sa sedištem u Moskvi.

Ruski predsednik Vladimir Putin je omalovažavanje LGBT zajednice postavio u središte poziva da se očuvaju „tradicionalni“ aspekti ruskog društva.

Ruski Vrhovni sud je prošle godine proglasio LGBT „pokret“ ekstremističkim, otvarajući put strogim kaznama za prestupnike.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u subotu je kritikovala kemp scenu s ceremonije u Parizu koju su neki povezali s „Tajnom večerom“ Leonarda da Vinčija, navodeći da je to „izrugivanje svete priče za hrišćane“.

Ona je optužila organizatore ceremonije da su Hristove apostole prikazali „kao transvestite“.

„Očigledno su u Parizu odlučili da ako su olimpijski prstenovi raznobojni, sve to možete pretvoriti u jednu ogromnu gej paradu“, rekla je Zaharova.

Zaharova je rekla da je taj događaj bio „smešna ceremonija na otvorenom koja je primorala goste da sede satima pod kišom“.

Francuzi ponosni na ceremoniju otvaranja

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u subotu da su Francuzi „izuzetno ponosni“ na logistički složenu i vizuelno zadivljujuću ceremoniju otvaranja.

Još uvek nerešena sabotaža železničkih mreža širom Francuske izazvala je kašnjenja i nanela mrlju na početak i drugi dan Olimpijskih igara. Još niko nije preuzeo odgovornost za koordinisane noćne napade na železnicu.

Pod navalom, kako su stručnjaci rekli, ruske kampanje dezinformacija protiv Olimpijskih igra u Parizu, francuske vlasti su ove nedelje objavile pritvaranje 40-godišnjeg ruskog kuvara za koga se tvrdi da je bio umešan u zaveru „velikih razmera“ za remećenje Igara.

Zabrana zbog dopinga

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je prošle godine, posle zabrane za ruske sportiste zbog sistematskog dopinga, suspendovao Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i tvrdnje Moskve da je anektirala četiri ukrajinska regiona.
Svetska antidoping agencija (WADA) zaključila je 2016. da je više od 1000 ljudi učestvovalo u razrađenoj i dugoj šemi dopinga između 2011. i 2014. koju je pomagala ruska država.

Ruskim sportistima je bilo dozvoljeno da se prijave samo kao pojedinci za takmičenje na Zimskim olimpijskim igrama 2018. u Pjongjangu u Južnoj Koreji, ali su ruska reprezentacija i državni simboli bili zabranjeni.

WADA je potom uvela zabranu za ruske sportiste i zvaničnike na Letnjim Olimpijskim igrama 2020. u Tokiju i Zimskim igrama 2022. u Pekingu zbog pogrešnog rukovanja podacima o dopingu.

„Individualni neutralni sportisti“

Ukupno na Olimpijadi u Parizu učestvuje više od 10.500 sportista iz oko 200 zemalja. Među njima je samo 15 ruskih sportista i zvanično će biti predstavljeni kao „neutralni“ pod oznakom AIN, što na francuskom znači individualni neutralni sportista – athlete individuele neuter. Za neutralne sportiste nema himne, zastave i boja nacionalne reprezentacije.

Međunarodni olimpijski komitet je pozvao 36 ruskih sportista da učestvuju na Olimpijadi nakon što su prošli kvalifikacije za svoje sportove i proces provera koji je kreiran kako bi se blokirao svako ko javno podržavao rat i ima bilo kakve veze sa vojskom. Proveru je prošlo i odazvalo se njih 15.

Poređenja radi, na Olimpijadi u Tokiju, Olimpijski komitet Rusije je poslao 335 takmičara.
U sličnom položaju je Belorusija iz koje na Olimpijadu u Pariz dolazi 17 sportista, dok ih je u Tokiju bilo 101.

Ovo su četvrte Olimpijske igre zaredom u kojima se ruski sportisti takmiče pod oznakom neutralnih sportista. Poslednji put su se ruski sportisti takmičili pod državnom zastavom 2016. godine u Rio de Žaneiru, piše RSE.

Izvor: RSE