U toku je četvrti Beogradski festival mozaika. Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi, a danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada ostao isti. Najvažniji je izražajni momenat
Šta je savremeni mozaik, ne može se reći jednostavno. To nema veze sa temom, materijalom, formom, zapravo radi se o želji da se otkrije ono što je iza umetnosti, ona unutrašnja sila koja daje smisao postojanja. Savremeni mozaik ne teži nekoj spoljašnjoj raznovrsnosti, on teži da otkrije šta je bit stvaralaštva.
O svemu tome govori “Beogradski festival mozaika” koji okuplja domaće i svetske mozaičare, slikare, vajare, druge vizuelne umetnike, autore ove drevne likovne tehnike, istoričare umetnosti i razne dodirne profesije, geologe, tehnologe, muzičare, reditelje.
Osnovan je 2016.godine sa željom da se skrene pažnja na savremeni mozaik koji nije imao ni publiku ni tržište. U Kući legata u toku je četvrti saziv sa pratećim programima, održavaju se predavanja, radionice, forumi.
Osnivač projekta je Petar Vujošević koji se sa kolegama još 2000.godine okupio u grupi “Ametist” i započeo borbu za njihovu zapostavljenu profesiju: ”Svi su verovali da mozaik pripada samo dalekoj prošlosti, nisu shvatali da je to dragocena, savremena likovna tehnika”, kaže Vujošević za “Vreme”.
“Mi smo istraživali prošlost mozaika na Balkanu, izlagali smo u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, na starim lokalitetima Romulijani, Medijani, Herakleji…kombinovali smo naše radove sa antičkim i starohrišćanskim mozaicima, počeli da se bavimo teorijom mozaika, koje nije bilo, i otkrili da nas ima mnogo više nego što smo verovali i da smo zaista dobri u svom poslu.”
Na festival su, pod sloganom “Bolji svet je moguć”, prokazani slike i predmeti od raznobojnih pravilnih i nepravilnih kockica kamena, keramike, stakla, sedefa, metala ili plastike. Kompozicije su ornamentalne, figuralne i apstraktne. Posetiocu samo ostaje da se divi ili čudi kako su postignuti koloristični kontrasti i detalji uklopljeni u celinu sa namerom da se izraze ideje i emocije autora dela.
Petar Vujošević kaže da je ”naziv izložbe potekao iz uzaludnosti bavljenja mozaikom. Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto onda to naporno radi toliko umetnika. Oni za sebe i ljude koji žele da ih otkriju stvaraju bolji svet. Traže neku ličnu unutrašnju vezu i kada je nađu spajaju nespojive materijale, papir i kamen, staklo i plastiku u jednu sliku. Kada se odmaknete iz sveta umetnosti vidite da je to jedan princip po kome se može boraviti na ovoj planeti. Suprotnosti ne moraju da vode u sukobe, kada prihvatimo sebe i druge takve kakvi smo, možemo biti skladna celina.”
Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi za ukrašavanje podova, zidova, svodova, kupola. Danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada u suštini ostao isti. Za savremeni mozaik, materijali, postupak i teme su u drugom planu, izražajni momenat je najvažniji:
”Postoje rimski reljefi gde su prikazani mozaičari koji koriste isti čekić i podlogu kakve i mi sada upotrebljavamo. Tehnika je jednostavna, verovatno najjednostavnija od svih ostalih slikarskih metoda. Oblikovanje kamena je najmanji problem, u tom smislu se može brzo napredovati. Zahtevniji je drugi nezanatski deo , on traži visok nivo koncentracije zato što je mozaička slika popunjena od ivice do ivice. I poslednji delić se mora obraditi tako da se uklopi u celinu”, kaže Vujoševuć.
“U slikarstvu možete i da zabašurite, prevučete malo boje, popravite utisak, a mozaik ne dozvoljava ni najmanju improvizaciju. Postoje postupci gde vas vode materijali ali to je poluindustrijski mozaik nižeg reda. Ovo što bismo mogli nazvati beogradska mozaička škola je dublji izraz, koji nije ni tradicija ni modernizam nego sve to zajedno i još nešto više. Mi radimo sa fugama, sa prazninama izmedju tesera, pauze su dodatni likovni izražajni momenat. Nevidljivi spoj jači je od vidljivog, primetio je još Heraklit iz Efesa. Trudimo se da ovde što više razvijemo svest o mozaiku zato što je on duboko ukorenjen u našu tradiciju, u ovo tlo.”
Povezanost, Daleko je šuma, Omaž Kosti Bogdanoviću, Srećni susreti u metaverzumu, Svetla i obećavajuća budućnost neki su od naziva radova, predstavljeni su manastiri, bogorodica, portreti, autoportreti, životinje, dočarani su voda, jesen, raspoloženja, fasade, milovanja, melanholija.
Sto dela 84 autora možete pogledati do 15.jula Ili, kako sa polukiselim osmehom kaže Petar Vujošević, povoljno dobiti umetničko delo, naročito ako atelje umetnika posetite krajem meseca.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
