U toku je četvrti Beogradski festival mozaika. Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi, a danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada ostao isti. Najvažniji je izražajni momenat
Šta je savremeni mozaik, ne može se reći jednostavno. To nema veze sa temom, materijalom, formom, zapravo radi se o želji da se otkrije ono što je iza umetnosti, ona unutrašnja sila koja daje smisao postojanja. Savremeni mozaik ne teži nekoj spoljašnjoj raznovrsnosti, on teži da otkrije šta je bit stvaralaštva.
O svemu tome govori “Beogradski festival mozaika” koji okuplja domaće i svetske mozaičare, slikare, vajare, druge vizuelne umetnike, autore ove drevne likovne tehnike, istoričare umetnosti i razne dodirne profesije, geologe, tehnologe, muzičare, reditelje.
Osnovan je 2016.godine sa željom da se skrene pažnja na savremeni mozaik koji nije imao ni publiku ni tržište. U Kući legata u toku je četvrti saziv sa pratećim programima, održavaju se predavanja, radionice, forumi.
Osnivač projekta je Petar Vujošević koji se sa kolegama još 2000.godine okupio u grupi “Ametist” i započeo borbu za njihovu zapostavljenu profesiju: ”Svi su verovali da mozaik pripada samo dalekoj prošlosti, nisu shvatali da je to dragocena, savremena likovna tehnika”, kaže Vujošević za “Vreme”.
“Mi smo istraživali prošlost mozaika na Balkanu, izlagali smo u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, na starim lokalitetima Romulijani, Medijani, Herakleji…kombinovali smo naše radove sa antičkim i starohrišćanskim mozaicima, počeli da se bavimo teorijom mozaika, koje nije bilo, i otkrili da nas ima mnogo više nego što smo verovali i da smo zaista dobri u svom poslu.”
Na festival su, pod sloganom “Bolji svet je moguć”, prokazani slike i predmeti od raznobojnih pravilnih i nepravilnih kockica kamena, keramike, stakla, sedefa, metala ili plastike. Kompozicije su ornamentalne, figuralne i apstraktne. Posetiocu samo ostaje da se divi ili čudi kako su postignuti koloristični kontrasti i detalji uklopljeni u celinu sa namerom da se izraze ideje i emocije autora dela.
Petar Vujošević kaže da je ”naziv izložbe potekao iz uzaludnosti bavljenja mozaikom. Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto onda to naporno radi toliko umetnika. Oni za sebe i ljude koji žele da ih otkriju stvaraju bolji svet. Traže neku ličnu unutrašnju vezu i kada je nađu spajaju nespojive materijale, papir i kamen, staklo i plastiku u jednu sliku. Kada se odmaknete iz sveta umetnosti vidite da je to jedan princip po kome se može boraviti na ovoj planeti. Suprotnosti ne moraju da vode u sukobe, kada prihvatimo sebe i druge takve kakvi smo, možemo biti skladna celina.”
Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi za ukrašavanje podova, zidova, svodova, kupola. Danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada u suštini ostao isti. Za savremeni mozaik, materijali, postupak i teme su u drugom planu, izražajni momenat je najvažniji:
”Postoje rimski reljefi gde su prikazani mozaičari koji koriste isti čekić i podlogu kakve i mi sada upotrebljavamo. Tehnika je jednostavna, verovatno najjednostavnija od svih ostalih slikarskih metoda. Oblikovanje kamena je najmanji problem, u tom smislu se može brzo napredovati. Zahtevniji je drugi nezanatski deo , on traži visok nivo koncentracije zato što je mozaička slika popunjena od ivice do ivice. I poslednji delić se mora obraditi tako da se uklopi u celinu”, kaže Vujoševuć.
“U slikarstvu možete i da zabašurite, prevučete malo boje, popravite utisak, a mozaik ne dozvoljava ni najmanju improvizaciju. Postoje postupci gde vas vode materijali ali to je poluindustrijski mozaik nižeg reda. Ovo što bismo mogli nazvati beogradska mozaička škola je dublji izraz, koji nije ni tradicija ni modernizam nego sve to zajedno i još nešto više. Mi radimo sa fugama, sa prazninama izmedju tesera, pauze su dodatni likovni izražajni momenat. Nevidljivi spoj jači je od vidljivog, primetio je još Heraklit iz Efesa. Trudimo se da ovde što više razvijemo svest o mozaiku zato što je on duboko ukorenjen u našu tradiciju, u ovo tlo.”
Povezanost, Daleko je šuma, Omaž Kosti Bogdanoviću, Srećni susreti u metaverzumu, Svetla i obećavajuća budućnost neki su od naziva radova, predstavljeni su manastiri, bogorodica, portreti, autoportreti, životinje, dočarani su voda, jesen, raspoloženja, fasade, milovanja, melanholija.
Sto dela 84 autora možete pogledati do 15.jula Ili, kako sa polukiselim osmehom kaže Petar Vujošević, povoljno dobiti umetničko delo, naročito ako atelje umetnika posetite krajem meseca.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
