Da je optuženi S. I. pobegao iz kućnog pritvora javnost je saznala tek kada se on 3. jula nije pojavio na pretresu u Višem sudu, iako je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija registrovavala da je optuženi S. I. rano ujutro 1. juna skinuo opremu za elektronski nadzor, takozvanu „nanogicu“.
Prema tvrdnjama Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, njihov poverenik je pokušao da kontaktira telefonom optuženog S. I. čim je primćeno da je skinuo „nanogicu“, a pošto se on nije javio, poverenik je odmah pozvao policiju, patrola je izašla na teren i utvrdila da se S. I. ne nalazi na adresi u Smederevskoj Palanci na kojoj je bio u kućnom pritvoru, piše „Danas“.
Oduzeti pasoši
Poverenik je o svemu obavestio Viši sud u Beogradu, kako bi javnost bila obaveštena sa načinom izvršenja mere zabrane napuštanja stana.
Iako S. I. ima pasoše Francuske i Srbije, nije jasno kako je, kako se pretpostavlja, napustio Srbiju, jer su mu oba pasoša oduzeta tokom istrage.
Advokat Veljko Milić rekao je za „Vreme“ da je zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor, odnosno „nanogicu“, mera koja je blaža u odnosu na pritvor.
Milić je ukazao da se mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor određuje kada sud misli da pritvor nije adekvatna mera, jer ista svrha može da se ostvari nekom blažom merom.
On je objasnio da zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor funkcioniše tako što poverenička služba Uprave za izvršenje krivičnih sankcija osumnjičenom stavi „nanogicu“ i na osnovu toga prati da li se on nalazi u svojoj kući.
Istakao je da nije nemoguće skinuti „nanogicu“ i da to nije prvi slučaj u Srbiji da neko skine „nanogicu“.
Nejasna namera optuženog
On je ocenio da optuženi, s obzirom da su mu oduzeta oba pasoša, nije mogao da napusti Srbiju, ali da je mogao da napusti prostorije u kojima je obitavao, mada nije jasno šta time postiže, jer će ga policija svakako pronaći.
Kada se to dogodi, ukazao je Milić, optuženom neće biti određena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, već će ići direktno u pritvor.
On je rekao da mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor ima svrhe u 98 odsto slučajeva i naveo da postoje i blaže mere, kao što su zabrana napuštanja stana bez eletronskog nadzora, odnosno „nanogice“, a da je još blaža mera kada se okrivljenom samo oduzmu putne isprave.
Milić je istakao da praksa Evropskog suda za ljudska prava i konvencije koje se bave zaštitom ljudskih prava kažu da bi pritvor trebalo određivati samo u najekstremnijim slučajevima, i da to što se umesto pritvora određuju druge mere nije pogrešno samo po sebi.