U poslednjoj nedelji juna, umetniku iz Sarajeva koji se uputio na festival “Krokodil” zabranjen je ulazak u Srbiju zato što je bio na protestu Srbija protiv nasilja, zabranjen je festival “Mirdita, dobar dan”, a umetnici sa Kosova takoreći su izbačeni iz zemlje, a onda se u Kikindi pojavio imitator serijskog izbacivača i zabranio tamošnji festival zato što najavljeni učesnici ne vole njegovog (izbacivačevog) predsednika. Završilo se tako što je jedna mlada žena, suorganizatorka festivala “Mirdita, dobar dan”, dobila upakovanu svinjsku glavu, kao u mafijaškim filmovima.
Počelo je izjavom gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapića, koji je saopštio da je izričito protiv održavanja festivala “Mirdita, dobar dan” i da grad Beograd neće dati niti jednu vrstu saglasnosti, ali da svi prostori koje eventualno budu koristili mogu da budu samo privatni.
Zamerio je organizatorima na izboru datuma za održavanje festivala – Vidovdan – što je protumačio kao političku provokaciju, “prst u oko”. I ostali ministri su pohrlili da se oglase u sličnom tonu, na čelu sa premijerom Milošem Vučevićem, koji je lično smatrao da je najbolji odgovor organizatorima – “prezir”. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na kraju je odlučio da dozvoli da organizatori i učesnici sa Kosova uđu u Srbiju, ali ne i da održe festival. Na dan otvaranja festivala, dok su glumci i muzičari u prostorijama Dorćol Platza uvežbavali uloge, huligani su nastupali u glavnoj ulozi, policajci statirali, a skup je zabranjen iz “bezbednosnih razloga”.
GLAVA U TORBI
Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava i suorganizatorka festivala “Mirdita, dobar dan”, kaže za “Vreme” da je još od početka prvih priprema za otvaranje festivala stanje na terenu bilo neuobičajeno. “Prvo nas je iznenadio veoma mali broj policijaca i potpuno drugačije pozicioniranje u odnosu na godine kada je festival takođe bio održavan u Dorćol Platzu. Hiligani su pušteni da dođu do rampe na ulazu, prvo ih je bilo pedesetak, a kasnije je taj broj porastao do 200-300 ljudi. Prethodnih godina je broj ljudi na ulici bio čak i veći, a policija ih je uspešno obezbeđivala. Bezbednosne pretnje nije bilo, jer tamo nije bilo građana koji iskazuju suprotne stavove, već isključivo huligana i desničarskih grupa. Naočigled policije huligani su zakatančili zadnji ulaz u prostor, nastala je situacija u kojoj su ljudi zarobljeni kao taoci, a policija tvrdi da oni ne mogu ništa da urade tim povodom. Kasnije, baš u trenutku kada smo krenuli ka prostoru sa glumcima, stigla je dojava o bombi. Nemoguće je da je sve tolika slučajnost. Opstrukcije festivala bile su na snazi od ranog jutra, a kako se nismo predali, kulminirale su zabranom.”
Prema njenim rečima, zabrana festivala je sramna i predstavlja poraz države: “Festival nije samo zabranjen, ljudi sa Kosova su praktično izbačeni iz Srbije, a govorimo o ljudima koji žele drugačije odnose i kojima je važno da gradimo mostove i da sarađujemo. Autobus pun ljudi zaustavljen je na Bubanj potoku i vraćen za Prištinu. To se ne može opravdati – jedna žena je radi festivala došla u Beograd prvi put posle 33 godine. To nije Beograd, ali Vlada svojim ponašanjem i odlukama želi da ga pretvori u grad nasilnika.”
Sagovornica navodi da su stvari postale daleko jasnije kada joj je grupa koja je bila ispred Dorćol Platza dostavila odsečenu svinjsku glavu.
“Oni imaju i moj privatni broj telefona”, nastavlja Todorović. “Mene ne plaše mrtve stvari, ponekad me plaše živi ljudi, ali ja nemam rezervni život pa da ovaj živim vođena strahom. Sve pretnje su prijavljene policiji. Važno mi je da naglasim da su ovu atmosferu kreirali najviši predstavnici Vlade, ali uprkos suludoj i nehumanoj kampanji nisu uspeli da motivišu obične ljude da izađu na ulicu protiv festivala, već su dovedeni plaćenici i huligani, toliko o volji naroda.”
Inicijativa će se nastaviti, nastavlja naša sagovornica, jer ljudi žele mir i saradnju, ali nastaviće i pravnu bitku na svim frontovima protiv mržnje koja su u javni prostor prosuli upravo oni čija je odgovornost da je ne bude. Prema njenim rečima, ovogodišnji festival “Mirdita, dobar dan”, koji se inače održava u maju, pomeran je nekoliko puta zbog izbora koji su najavljivani za različite datume.
“Na kraju, odlučili smo se za kraj juna, dok ljudi još ne odu na godišnji odmor, a na jesen imamo snimanje dokumentarca i izložbu u Briselu”, kaže Todorović. “Tako da sve spekulacije oko Vidovdana spadaju u domen teorija zavere, jer festival ni na koji način svojim programom nije u suprotnosti sa Vidovdanom, koji se obeležava i kao sećanje na bitku protiv Osmanskog carstva, a uzgred, Srbi i Abanci su tada bili deo iste vojske. Kao razumni ljudi, dve nedelje pred festival sve javne događaje pomerili smo na 27. i 29. jun, jer nismo želili da ta diskusija zaseni sam program, ali kako Vidovdan zapravo nije ni bio problem, ovim našim činom tenzija nije prestala.”
SCENARIO JE DA SKANDAL BUDE ŠTO VEĆI
Kuštrim Kulići, koorganizator festivala i direktor Integre, ujedno i reditelj predstave “Otac i otac”, kaže za “Vreme” da su učesnicima sa Kosova pomešana osećanja:
“Šokirani smo, ljuti smo i razočarani. Na prethodnim festivalima bilo je protesta, dojava o bombama, ali su nas uvek štitile uniformisane snage bezbednosti. Ovog puta je bilo skroz drugačije, zato što su se pre održavanja festivala glavni politički lideri oglasili protiv i slali dezinformacije i laži o programu festivala ‘Mirdita, dobar dan’. Atmosfera je bila zapaljiva pre početka festivala, oglasili su se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, potom ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar kulture Nikola Selaković, ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, premijer Miloš Vučević uvredljivom izjavom da organizatore treba prezirati, ali nismo dobili zvaničnu informaciju da je manifestacija otkazana jer inače ne bismo ni dolazili. Jedna grupa učesnika nije ni stigla do Beograda, zadržani su na ulazu u grad. Čim smo stigli, videli smo da se nešto čudno dešava, policija se ponašala drugačije nego prethodnih godina, kad su se držali profesionalno i korektno. Nije bilo fizičkog napada na učesnike festivala, osim što su tehnički deo ekipe predstave ‘Otac i otac’, koji je u Dorćol Platzu postavljao scenu, i prateći muzički bend bili praktično izolovani u objektu osam i više sati, a policija nije učinila ništa da ih oslobodi. Incident se dogodio Sofiji koja je dobila ‘poklon-paket’ u vidu svinjske glave.”
Kulići smatra da je reč o organizovanoj akciji protiv festivala na različitim nivoima vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije, premijerom, policijom i huliganima.
“To je sve bilo deo scenarija, sa idejom da skandal bude što veći kako bi se održao nacionalistički imidž, i žao nam je što je inicijativa ‘Mirdita, dobar dan’ bila zloupotrebljena u političke svrhe, jer nije bilo nikakvog rizika”, zaključuje ovaj sagovornik. “Ako se onemogući ovaj festival, zatvoriće se i taj najmanji prozor za komunikaciju između Srbije i Kosova. Prošle godine festival se održavao u Prištini i nije bilo protesta u smislu fizičkog prisustva demonstranata, ali je, naravno, na društvenim mrežama bilo uvreda, laži i optužbi nacionalističkih grupacija da smo kolaboranti, izdajnici, ali mi smo navikli na to, ovo je Balkan. Na otvaranju festivala izrazili smo solidarnost sa žrtvama masakra u osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’, a evo sad, godinu dana posle, mi smo zabranjeni. To je totalno radikalno.” Organizatori i učesnici festivala navode da su razočarani nedostatkom reakcije međunarodne zajednice pre festivala, jer nije preduzela ništa da predupredi skandal, iako su bili obavešteni o porukama koje šalju srpske vlasti. Reagovali su tek post festum.
“Ćutali su sve vreme, nisu reagovali, iako smo tražili njihovu podršku kad smo videli atmosferu koja se kreira. Institucije EU i ambasadori zemalja oglasili su se tek posle, osudivši takav razvoj događaja, ali kasno je za to”, kaže Kulići.
Prema njegovim rečima, festival će se nastaviti, ali i pravna borba: “Naravno da ćemo nastaviti sa inicijativom ‘Mirdita, dobar dan’, ali razgovaraćemo i sa advokatima o pravnim aspektima jer je došlo do kršenja zakona. Ako bi se festival ukinuo, nacionalističke ideje bi pobedile, a to nije u interesu naših društava. Imamo snažnu podršku naših partnera iz Srbije i mnogih drugih umetnika i aktivista, a želim da verujem da srpsko društvo nije isto što i političari na vlasti.”
MEDIJSKA MASKARADA SRPSKIH POLITIČARA
Aurela Kadriu, sociolog i istraživač Quendra Multimedija, trebalo je da učestvuje na panelu “Normalizacija zabrane ili zabrana normalizacije: Otežavanje kulturne razmene” između Kosova i Srbije, o saradnji umetnika iz oblasti kulture i pozorišne umetnosti. Navodi da ovo nije prvi put da učestvuje na manifestaciji “Mirdita, dobar dan” – u CZKD je bila 2022. godine, sa knjigom o kosovskim Albancima koji su robijali na Golom otoku.
“Tog dana, 27. juna, kada je trebalo da se otvori ovogodišnji festival, pozvao me je Kuštrim Kuljići, direktor Integre i koorganizator festivala, i rekao mi da se što pre vratim u hotel u kom je trebalo da budemo smešteni, zato što je, prema njegovim rečima, ‘situacija napeta’, a Sofija mi je ukratko objasnila šta se dešava”, kaže Kadriu. “Bilo mi je veoma neprijatno, ali nisam bila iznenađena, jer Srbija već godinama šalje signale da ne želi mir i saradnju”.
Kadriu navodi da je pratila medijsku harangu političara iz Srbije protiv festivala i smatra da su se konačno razotkrili javno iznoseći svoje stavove i ne krijući se iza svojih glasnogovornika u medijima.
“Ne mogu više da se kriju iza zidova sagrađenih od huligana ili kontrolisanih medija – sada su pokazali da su oni huligani”, kaže naša sagovornica. “Kao što se kaže, biće gore pre nego što bude bolje. Ovo je najbrutalniji i najogoljeniji prikaz fašizma i tiranije koji je duboko ukorenjen u logiku vladanja državom. Ako me pitate da li se osećam dobrodošlom u Srbiji od srpske države, moj odgovore je: ‘Ne’. Ali, da li osećam da sam dobrodošla u Beogradu i u Srbiji, moj odgovor je: ‘Uvek’. Dolazim u Srbiju da bih se sastajala i sarađivala sa ljudima, aktivistima, intelektualcima, umetnicima sa kojima delim iste vrednosti i misiju borbe protiv fašizma. Cilj poruke koju šalje vlast jeste da još više zamagli kontrolisanu istinu i da izoluje narod od stvarne istine. Suštinski – protiv su mira i normalizacije. Vidim da je vlast veoma besna na festival i napore umetnika sa Kosova i Srbije da se nađu zajedno. Tužno mi je to kako ignorišu kulturu i umetnost kad je reč o podršci i usvajanju politike održivosti, ali ne i kad je reč o blokadi. Čini se da ne vole umetnost i kulturu, ali su veoma svesni njihove moći da okupi ljude koji tragaju za istinom.”
I Aurela Kadriu naglašava da je očekivala da će EU reagovati na izjave srpskih političara i omogućiti održavanje festivala, ali da se to nije desilo: “Zabrana festivala usledila je kao posledica kampanje protiv festivala, dezinformacija i govora mržnje. Međunarodna zajednica i EU nisu mogli da ne vide šta se dešava, ali njihovi glasovi bili su veoma utišani. Oni podržavaju inicijative koje imaju za cilj suočavanje sa prošlošću na Kosovu i u Srbiji, ali ne razumeju da se pravo suočavanje sa prošlošću ne dešava u izolovanim društvima, već da moramo da komuniciamo i sarađujemo kako bi proces pomirenja bio istinski i konstruktivan. Dakle, nisu reagovali ili su jedva reagovali kada je ugrožena inicijativa ‘Mirdita, dobar dan’, koja promoviše mir i saradnju onako kako bi trebalo. Za mene je to čisto licemerje, da se izrazim najumerenije što mogu,” kaže Aurela. I za mene je.
Stav nadležnog ministarstva
Pitali smo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da li su reagovali na zabranu održavanja festivala “Mirdita, dobar dan” i ugrožavanje prava učesnika na slobodu govora, izražavanja i kulturno-umetničku razmenu, kao i da li smatraju da je policija mogla da osigura da se festival održi, poput svih prethodnih godina. Prenosimo njihov odgovor u celosti.
“Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zalaže se za slobodu izražavanja mišljenja, kao i slobodu udruživanja i organizovanja javnih okupljanja i manifestacija. U isto vreme, kao odgovoran državni organ, smatramo da je bezbednost neophodan preduslov za održavanje skupova i događaja, te u tom smislu ni u jednom trenutku ne dovodimo u pitanje procenu nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova kada se radi o održavanju skupa o kojem je reč.
Vrata Ministarstva bila su i ostaju otvorena za kontakt i komunikaciju sa svim organizacijama i udruženjima različitih mišljenja i provenijencija. U ovom kontekstu, nedavno je Ministarstvo posetila grupa učesnika Programa regionalne razmene mladih lidera iz Severne Makedonije, Albanije i Srbije, koju je primio pomoćnik ministra i upoznao sa oblastima i sadržajem rada našeg Ministarstva.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otvoreno je za svaku vrstu razgovora. Podstičemo i organizujemo društvene dijaloge na brojne aktuelne teme, sa ciljem dolaska do pozitivnih razrešenja za brojne izazove. U tom smislu, Ministarstvo je do sada organizovalo 56 društvenih dijaloga sa više od 3000 učesnika.”
