Nakon pet godina provedenih u zatvoru Belmarš, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je prihvatio američki sporazum o priznanju krivice u zamenu za slobodu i napustio Veliku Britaniju. Ovo bi moglo da znači kraj višegodišnje interkontinentalne sage u kojoj je Asanž za jedne postao simbol medijske slobode, a za druge pretnja za nacionalnu bezbednost.
Šta je Vikiliks?
Asanž je rođen 1971. godine u Taunsvilu, u australijskoj državi Kvinslend. Još u mladosti se zainteresovao za kompjutere. U jednom periodu je sa majkom živeo preko puta prodavnice elektronike. Asanž bi išao tamo da piše programe na kompjuteru komodor 64, sve dok mu majka, preselivši se u jeftiniju kuću kako bi prištedela novac, nije kupila kompjuter.
Kada je Džulijan napunio šesnaest godina, dobio je modem, a njegov kompjuter je pretvoren u portal. Veb lokacije još nisu postojale – to je bilo 1987. – ali su kompjuterske mreže i telekomunikacioni sistemi bili dovoljno povezani i za mlade hakere predstavljali su izazovni skriveni elektronski pejzaž. Asanž je sebe nazvao Mendaks (horacijevski oksimoron – “plemeniti lažov”, ili “veličanstvena varalica”) i sa dva druga hakera formirao grupu International Subversives. Do sredine 90-ih postao je jedan od najpoznatijih hakera u Australiji.
Sredinom pretprošle decenije osnovao je Vikiliks. Koristeći svoje računarske veštine, napravio je onlajn platformu kojoj su ljudi mogli anonimno da dostavljaju poverljive podatke kao što su dokumenti i video snimci. Od svog nastanka, Vikiliks je objavio više od 10 miliona poverljivih dokumenata.
Globalnu slavu Asanž je dostigao 2010. godine, nakon što je sa uzbunjivačicom vojnikinjom Čelsi Mening objavio seriju informacija među kojima je bio i snimak napada američkih snaga u Iraku 2007. godine u kojem je poginulo 11 ljudi, uključujući dva novinara Rojtersa.
U novembru iste godine, Vikiliks je objavio više od 250.000 američkih diplomatskih depeša. Isto tako, obelodanjeno je više slučajeva zataškavanih ratnih zločina, u kojima je broj civilnih žrtava bio znatno veći od zvaničnih brojeva Pentagona.
Asanž i Mening su prikazli svetu drugu stranu američke vojske koja uključuje i ubijanje civila. Što nije bilo nimalo prijatno za vodeću svetsku silu. Zato su njih dvoje optuženi za krađu i objavljivanje tajnog materijala vojnih operacija SAD u Iraku i Avganistanu. To je navodno dovelo u opasnost živote američkih doušnika, tvrdile su američke vlasti.
Asanž je ponovo dospeo na naslovne strane 2016. godine, nakon što je Vikiliks objavio mejlove operativaca Demokratske stranke uoči predsedničkih izbora u SAD. Američki tužioci rekli su da su mejlove ukrali ruski obaveštajci i da su deo operacije mešanja u izbore u ime Donalda Trampa.
Džulijana Asanža mnogi širom sveta vide kao heroja koji je izneo na videlo ratne zločine SAD u Iraku i Avganistanu, ali je njegova reputacija narušena optužbama za silovanje, koje on poriče.
Zašto je bio u zatvoru?
Nalog za hapšenje Asanža izdat je 2010. zbog dve odvojene optužbe za seksualni napad u Švedskoj. Nakon što je britanski sud presudio da bi mogao biti izručen Švedskoj, Asanž je ušao u ambasadu Ekvadora gde je dobio politički azil. U vreme kada se ovo dešavalo, on se plašio da bi, ako bude izručen Švedskoj, naposletku mogao biti izručen SAD.
U tom slučaju, pretila mu je kazna od 175 godina zatvora.
Zato je Asanž u ambasadi Ekvadora proveo sedam godina. Za to vreme su njegovi odnosi sa ekvadorskom vladom postajali sve lošiji. Ministar spoljnih poslova ove zemlje je 2019. optužio Asanža za nepristojno ponašanje, koje je obuhvatalo sve od vožnje skejtborda i igranja fudbala u ambasadi do maltretiranja i pretnji njenom osoblju.
Švedske vlasti su 2017. odustale od optužbi protiv Asanža, ali njegov britanski nalog za hapšenje zbog preskakanja kaucije i dalje je ostao. Ekvador je 2019. povukao svoj azil i dozvolio policiji Ujedinjenog Kraljevstva da uhapsi Asanža.
Nakon odlaska iz ambasade, on je uhapšen u ime Sjedinjenih Američkih Država koje su tražile njegovo izručenje.
Podrška Asanžu širom sveta
Kroz godine je broj glasova koji govore protiv američkog progona Asanža i zagovaraju njegovo oslobađanje postajao sve veći.
Glavni grad Italije Rim proglasio je Džulijana Asanža počasnim građaninom. Grupa od preko 35 američkih profesora prava upozorila je u otvorenom pismu američkom državnom tužiocu Meriku Garlandu da krivično gonjenje Asanža po Zakonu o špijunaži ugrožava Prvi amandman Ustava SAD koji štiti slobodu štampe i slobodu izražavanja.
Kristijan Mir to vidi na isti način. Zamenik generalnog sekretara Amnesti internešenela Nemačke rekao je za DW: „Slučaj Džulijana Asanža govori o fundamentalnim pitanjima slobode medija i ljudskih prava. Džulijan Asanž nije kriv ni za jedan zločin. Vikiliks je razotkrio kršenje ljudskih prava, a to nije zločin.“
Zašto je oslobođen?
Poslednjih pet godina Asanž je proveo u zatvoru Belmarš u južnom Londonu gde mu je odbijena kaucija uz obrazloženje da postoji rizik od njegovog bekstva. Za to vreme, njegova porodica i brojni simpatizeri više puta su upozoravali da je njegovo fizičko i mentalno zdravlje u opadanju.
Britanski sud je 2021. godine rekao da bi Asanž mogao biti izručen SAD-u, ali je on ranije ove godine dobio pravo žalbe na tu presudu.
Australijski parlament je u februaru usvojio predlog kojim se pozivaju vlade SAD-a i Velike Britanije da dozvole Asanžu da se vrati u svoju rodnu zemlju. Zatim je u aprilu američki predsednik Džo Bajden rekao da razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja protiv Asanža.
Iako i dalje nije jasno zašto je sada pušten, Asanžova porodica je danas rekla da se kraj njegovog „iskušenja“ sveo na „tihu diplomatiju“, dok se njegov otac zahvalio australijskom premijeru Entoniju Albanezu.
