Iz Fondacije Slavo Čuruvija kažu za „Vreme“ da nova tužba predstavlja nastavak pritiska na Fondaciju koja nosi ime ubijenog Slavka Ćuruvije, ali i nastavak progona ubijenog novinara, četvrt veka nakon ubistva
Nakon tužbe bivšeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, fondaciju „Slavko Ćuruvija“ tužio je još jedan od ranije okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji je oslobođen zbog nedostatka dokaza odlukom Apelacionog suda.
U pitanju je Miroslav Kurak koji je sve vreme suđenja bio u bekstvu, to jest živeo u Africi
Kao i u slučaju Radonjića, tužba se odnosi na saopštenje u kome je fondacija izrazila neslaganje sa presudom. Zbog povrede ugleda i časti, i Kurak od fondacije traži odštetu od 500.000 dinara.
Miroslav Kurak bio je optužen kao neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. Tokom čitavog suđenja koje je počelo 2015. godine, Kurak je bio u bekstvu, pa mu je suđeno u odsustvu.
Iz Fondacije Slavo Čuruvija kažu za „Vreme“ da nova tužba predstavlja nastavak pritiska na Fondaciju koja nosi ime ubijenog Slavka Ćuruvije, ali i nastavak progona ubijenog novinara, četvrt veka nakon ubistva.
Nakon dve prvostepene presude kojima su četvorica ranije optuženih proglašeni krivim i konačnog oslobađanja zbog nedostatka dokaza u februaru ove godine, zločin nad novinarom i vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina ostaje nekažnjen i nerazrešen.
Iz Fondacije dodaju i da uprkos pritiscima, misija ostaje ista, insistiranje na pravdi za ubijene novinare, ali i sve medijske radnike koji zbog svog rada trpe nasilje, pretnje i pritiske.
Novinar i vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija ubijen je sa više hitaca 1999. ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
