Investitor gradi, institucije spavaju

Nišlije Slavica Grmaškoski i Krsta Mladenović su se jednog jutra probudili i sa prvim posečenim orasima saznali da će na nekoliko metara od njihove kuće u zajedničkom vlasništvu biti podignuta velika osmospratnica, odnosno stambeno-poslovni objekat sa garažom, najmanje 140 stanova i lokala. Kažu, zbog podrhtavanja od rada bagera ispucali su im prozori, zidovi i pločice u kupatilu iako je prilikom izvođenja radova firma “Stabilprojekt”, koja gradi ovu zgradu, bila dužna da obezbedi susedne objekte od mogućih oštećenja i nezgoda.

Naime, mada postoji građevinska dozvola za izgradnju objekta, raniji inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i svedočenja Slavice Grmaškoski pokazuju da postoji i niz nedoumica oko ove gradnje. Kako izgledaju pravne bitke investitora i vlasnika susedne parcele? Zašto se vlasnicima susedne parcele čini da sistem radi protiv njih?

POGLED NA BETON

Do Slavičine i Krstine kuće nekada se moglo stići Ulicom 27. mart. Kada je pre dve godine “Stabilprojekt” pripremao gradilište za buduću zgradu, taj puteljak prestaje da bude u funkciji. Od tada Slavica i Krsta moraju da idu obilaznom ulicom Južnomoravskih brigada do svoje kuće, zbog čega 14. juna 2022. tuže “Stabilprojekt” iz straha da će im njihova zgrada u potpunosti blokirati prilaz i direktno osunčanje. Pregrađeni put je bio blokiran i za kamione JKP “Mediana” koji su sve do tada dolazili do njihove kuće da pokupe smeće, pa su zbog toga Slavica i Krsta morali skoro šest meseci sami da nose smeće do najbližih kontejnera u okolnim ulicama.

Sud je iduće godine odbio tužbeni zahtev Slavice Grmaškoski i Krste Mladenovića. Kako je u odluci navedeno, oni imaju alternativni prolaz do svoje kuće koji mogu da koriste, te im zagrađena Ulica 27. mart nije ni potrebna. Nije im mnogo pomoglo ni to što su angažovali sudskog veštaka, koji je ocenio da je pomenuti alternativni prolaz, u stvari, makadamski put bez asfalta, previše uzan da bi njime prolazili automobili, a kamoli veći kamioni koji su se tu često parkirali budući da u okviru njihove kuće posluje i firma za špediciju. Slavica kaže za “Vreme” da čak ni vozilo Hitne pomoći nije moglo da priđe kući kada se dete njenih podstanara razbolelo. Njih dvoje su se žalili na sudsku odluku, ali je žalba odbijena. Veći deo troškova parnice od 394 hiljade dinara ponudio je da im plati “Stabilprojekt”, kako su rekli za “Vreme”, u ime “dobrih komšijskih odnosa”, a ponuđena su im i dva parking mesta. Vlasnik ove firme Dragan Miladinović rekao je novinarki “Vremena” da se to ipak neće dogoditi, nakon skoro godinu dana od presude Osnovnog suda u Nišu. Slavica ipak tvrdi da su iz firme prošle nedelje rekli da će “oni sve to završiti”.

“Lice moje kuće gleda u njegov beton. Moja dnevna soba gleda u njegov beton. Kada se prvi stanari budu uselili, gledaće u mene i moju terasu… Neću više imati nikakvu privatnost, ali to se nigde ne važi”, kaže Slavica Grmaškoski.

foto: a. adamović

PROMENA REŠENJA – U TRI DANA

Problem blizine i kratke međusobne udaljenosti između nove zgrade i Slavičine kuće je konstatovao i građevinski urbanistički inspektor Dragan Mitić. “Stabilprojekt” je, prema dokumentaciji koju je dobilo “Vreme”, početkom marta 2022. godine podneo zahtev za dobijanje lokacijskih uslova. U pitanju je javna isprava neophodna za dobijanje građevinske dozvole, koju izdaje Gradska uprava za građevinarstvo, a kriterijumi za njeno dobijanje jesu i uslovi za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu, ali i međusobna udaljenost objekata. Baš u vreme kada su Slavica Grmaškoski i Krsta Mladenović spremali tužbu, u Gradskoj upravi za građevinarstvo su kucali lokacijske uslove “Stabilprojektu”, kojima su bili za jednu stepenicu bliži dobijanju građevinske dozvole i početku radova na novoj zgradi.

Međutim, 8. jula 2022, pola meseca nakon izdavanja lokacijskih uslova, Republička urbanistička inspekcija, u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, po nalogu privatnog lica vrši vanredni inspekcijski nadzor nad Gradskom upravom za građevinarstvo u Nišu. Razlog ove inspekcije bili su pomenuti lokacijski uslovi koje je dobio “Stabilprojekt”. Inspektor Dragan Mitić ustanovljava da je kuća Slavice Grmaškoski i Krste Mladenovića udaljena od budućeg objekta svega pet metara iako je minimalno rastojanje 6,5 metara. Samim tim, 4. avgusta Gradsko veće Grada Niša usvaja prigovor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da lokacijski uslovi koje je izdala ova uprava ipak nisu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i poništavaju ih. Tri meseca kasnije, u novembru, “Stabilprojekt” dobija rešenje da im je odbijen zahtev za građevinsku dozvolu.

Ipak, pomenuti investitor je u tom trenutku već bio započeo novi proces za dobijanje građevinske dozvole. Nakon što su odbijeni 4. novembra na osnovu inspektorskog nalaza, već 7. novembra su im odobreni lokacijski uslovi za gradnju tog istog objekta na istoj parceli, ali u okviru potpuno novog predmeta. A 29. novembra “Stabilprojekt” je dobio građevinsku dozvolu.

ZID ĆUTANJA I PRAZNI DISK

Kako je do ovoga došlo i kako se prešlo preko nalaza inspektora Mitića, “Vremenu” baš niko nije hteo da objasni. Umesto odgovora, vlasnik “Stabilprojekta” je pretio novinarki da će je tužiti šta god da napiše, dok iz Gradske uprave za građevinarstvo u Nišu, koja je dozvolu izdala, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta. Koliki je zid ćutanja oko ovog projekta, pokazuje i činjenica da smo tražili i uvid u kompletnu dokumentaciju oba predmeta – onaj koji se završio odbijanjem građevinske dozvole i ovaj drugi, u kome je dozvola dobijena – ali su umesto uvida u predmet službenici gradske uprave novinarki “Vremena” dali disk rekavši da se tu nalazi sva dokumentacija. Disk je, međutim, bio prazan.

Iako su doneti novi lokacijski uslovi 7. novembra, na osnovu kojih je “Stabilprojekt” dobio građevinsku dozvolu, u njima se ne navodi na koji su način rešeni problemi koje je Dragan Mitić u svom zapisniku o inspekcijskom nadzoru izneo i koliko pomenuta međusobna udaljenost između zgrade koja se pravi i Slavičine i Krstine kuće iznosi. U tom delu, pod nazivom Međusobna udaljenost objekata, Gradska uprava za građevinarstvo samo citira Zakon ne navodeći kolika je ta udaljenost zapravo.

Kako je ova firma iz jednog predmeta “skočila” u drugi i dobila dozvolu u roku od dvadesetak dana nakon što su je odbili, nije jasno ni građevinskom inženjeru Danijelu Dašiću, koji ima višedecenijsko iskustvo u različitim infrastrukturnim i građevinskim projektima, kao i u njihovom nadzoru.

“U novim lokacijskim uslovima od 7. novembra, kao i u građevinskoj dozvoli, nigde ne piše kako su rešeni nedostaci koje je ustanovio inspektor Dragan Mitić. Samo su konstatovali da je to to. Ima i deo u tim dokumentima gde se uprava samo ograđuje i navodi da su sva dokumenta na broju, te da nisu ulazili u faktičko stanje, što je skroz nelogično”, ističe Danijel Dašić za “Vreme” i dodaje da su poništeni lokacijski uslovi daleko detaljniji i bolje obrazloženi od novih (od 7. novembra).

Pisali smo Odeljenju za urbanističku inspekciju u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bismo proverili da li je ovo Odeljenje proverilo da li su nedostaci, problemi i zamerke uklonjeni u novim lokacijskim uslovima od 7. novembra 2022. na osnovu kojih je dobijena građevinska dozvola. Odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

OPUŠCI I MALTER NA TERASI

Građevinski inženjer i stručnjak iz oblasti građevinarstva Danijel Dašić smatra da je pored neobezbeđenog prilaza kući, važniji problem nedovoljno rastojanje između objekta u izgradnji i Slavičine i Krstine kuće. Slavica kaže za “Vreme” da je zgrada toliko blizu da joj na terasu padaju opušci cigareta koje, kako kaže, radnici na gradilištu bacaju sa krova zgrade. Najviše joj ne odgovara što gubi pravo na svoju privatnost i komfor da u miru sedi na svom balkonu, bez razmišljanja da li će je ljudi koji dolaze da kupe hleb u prodavnici, koja će se nalaziti na toj strani zgrade, kako joj je vlasnik “Stabilprojekta” rekao, posmatrati.

“Stalno mi malter i kamenčići padaju na fasadu. Terasa mi je puna maltera”, dodaje Slavica.

Dašić smatra da se Gradska uprava u izdavanju lokacijskih uslova, takođe, poziva na neodgovarajući dokument. Naime, planski osnov za lokacijske uslove od 7. novembra je dokument pod nazivom “Prve izmene i dopune Plana generalna regulacije područja GO Medijana”. U tom dokumentu postoji deo “Stanovanje umerenih gustina u gradskom području”, a u kom piše da najveća dozvoljena spratnost objekata jeste tri sprata (prizemlje + 3). Na pitanje upućeno firmi “Stabilprojekt” na koji način je njihov objekat sa osam spratova usklađen sa ovim dokumentom, odgovor nismo dobili.

USLOVI ZA KRAJ

U sklopu lokacijskih uslova koje je dobio “Stabilprojekt” moraju da postoje i faktički uslovi za projektovanje i priključenje na komunalnu infrastrukturu, prema Dašićevoj oceni. Ti uslovi se dobijaju od sledećih preduzeća i društava: Direkcije za izgradnju Grada Niša, JKP Naisus, Elektrodistribucije Srbije, AD Telekoma Srbije, JKP Mediana, Gradskih toplana, JVP Srbijavode, kao i od MUP-a odnosno Sektora za vanredne situacije.

Međutim, u novim lokakcijskim uslovima na osnovu kojih je dobijena građevinska dozvola navedeno je da “Stabilprojekt” uslove nije dobio od JKP Naisus za priključenje na vodovod, Gradske toplane u vezi sa toplovodom, Direkcije za izgradnju Niša za priključenje na saobraćajnu infrastrukturu i Elektrodistribucije u vezi sa elektroinstalacijama. Navedeno je da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, ali da će se najkasnije do isteka roka za završetak radova na objektu izgraditi nedostajuća infrastruktura. Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da je dobijanje ovih uslova neophodno za samo projektovanje zgrade za početak. Kaže da je potpuno nelogično dobiti ove uslove tek na završetku izgradnje objekta.

“Postavlja se pitanje na koji način projektuju unutrašnje saobraćajnice (puteve i ulice oko zgrada) kada ne znaju na kojoj strani će biti izlaz iz zgrade”, dodaje Danijel Dašić i smatra da je izrada projekta za građevinsku dozvolu, kao i samo projektovanje zgrade, nemoguće bez postojanja pomenutih faktičkih uslova. Navodi i da je nelogično planirati kako će izgledati putevi, prilazi i ulice oko zgrade kojima će se dolaziti do zgrade peške ili automobilom ako ne postoje dobijeni uslovi od Direkcije za izgradnju Niša i tako se ne zna na kojoj strani će biti izlaz ili ulaz u zgradu. Dašić zbog toga citira američku poslovicu koja kaže da je najbolje mesto za sakrivanje papira – biblioteka.

foto: a. adamović

KROVNA ŠEMA – PA ŠTA

Iako smo zakazali razgovor sa vlasnikom firme “Stabilprojekt” Draganom Miladinovićem, on nije želeo da nam odgovori na pitanja; umesto toga pretio je tužbom. Nismo saznali na koji je način rešen problem međusobne udaljenosti između njihovog objekta i kuće Slavice Grmaškoski i Krste Mladenovića, s obzirom da je to jedan od razloga zbog kojih su prvobitni lokacijski uslovi oboreni. Miladinović nas je, međutim, pozvao da kada zgrada bude završena, dođemo da joj se divimo.

“Mi trenutno nemamo zakone kao zakone, već imamo jednu opštu krovnu šemu ponašanja koja se zove ‘Pa šta?’. Svaki put kada nekog ‘uhvatiš’ da nije ispoštovao zakon do kraja, on kaže Pa šta?”, zaključuje Danijel Dašić.

Isti odgovor je dobijala i Slavica Grmaškoski koja je, kao i mi, više puta naišla na ćutanje institucija. Obraćala se različitim državnim organima kao što su Zavod za urbanizam, Glavni gradski urbanista, Gradski ombudsman, Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, ali i samom predsedniku države. Međutim, u svakoj kancelariji na koju su je uputili nailazila je na zatvorena vrata. Tvrdi da joj je svako kome se obraćala rekao da je u pravu, ali da niko ništa nije preduzeo. Slavica Grmaškoski kaže da se obratila i aktuelnoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski, ali je i to prošlo bez uspeha.

“Sa vetrenjačama je nemoguće boriti se”, zaključuje Slavica.

Kao što smo na početku naveli, sa prvim vesnicima dolaska investitora koji ima u planu da podigne urbanu zgradu od osam spratova ispred njene kuće, Slavica je jedino zahtevala da joj se obezbedi adekvatan prilaz kući – asfaltiran put kojim je moguće proći većim vozilom u slučaju vanredne situacije. S obzirom da joj to Sud nije omogućio, kao i da žalba na sudsku presudu nije pomogla, preostaje joj, kako kaže, ili da nastavi da se pravno bori ili da odustane jer smatra da ovde “vlada zakon jačeg”. Na kraju, Slavica pita: “Ko sam ja, a ko su oni?”