Da li smo prekršili zakon, utvrdiće sud. Ali, da novi ministar informisanja vežba mišiće i glumi objektivnost – ne treba nam dokaz
Ministarstvo informisanja saopštilo je prošle nedelje da je podnelo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv pet medija. Među njima je i portal nedeljnika “Vreme”. U saopštenju Ministarstva stoji da ovo rade zbog postupanja protivno odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na zaštitu maloletnika.
“U dnevnim novinama ‘Blic’, elektronskom izdanju dnevnih novina ‘Blic’, elektronskom izdanju nedeljnika ‘Vreme’, internet portalu luftika.rs i internet portalu nova.rs objavljeni su tekstovi u kojima je maloletnik učinjen prepoznatljivim i koje mogu da povrede njegovo pravo ili interes. U tekstovima su objavljene informacije o problemu vršnjačkog nasilja u osnovnim školama, ali istovremeno je otkriven identitet maloletne osobe koja je bila izložena tom nasilju”, stoji u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
O ČEMU SE RADI
Reč je o priči koju je otvorila televizija N1. U mestu Toponica kod Malog Crnića, jedanaestogodišnju devojčicu seksualno su zlostavljali vršnjaci. Podsetimo, čitav slučaj kulminirao je 28. marta, kada su na času fizičkog dečaci, prema prijavi roditelja policiji, pokušali da siluju devojčicu, skinuli joj garderobu, snimali je i potom pretili da će snimak pokazati drugima.
Da li smo mi, nedeljnik “Vreme” i naš portal vreme.com učinili mogućim otkrivanje identiteta maloletne osobe? Moguće je. Ova autorka misli da jesmo jer je otac devojčice za TV N1 govorio pod punim imenom i prezimenom, a mi smo to ime preneli. Ali, da li smo prekršili zakon utvrdiće sud, kada bude odlučivao o prihvatanju ili odbacivanju krivične prijave. Novinsko preduzeće “Vreme” zvanično nije obavešteno da postoji krivična prijava. Sve što znamo jeste da je Ministarstvo podnelo zahtev da se pokrene prekršajni postupak.
Ako se ispostavi da smo ugrozili etičke principe profesije, snosićemo posledice. Kao medij koji drži do etičkih standarda, za sebe ne tražimo drugačiji tretman od onog koji bismo voleli da vidimo prema medijima koji standarde krše svakodnevno.
DEMONSTRACIJA SILE
Prekršajnu prijavu protiv “Vremena” podnosi – autor “Vremena”. Istoričar i novi ministar informisanja Dejan Ristić pisao je za naš list do 2020. godine. Ni taj podatak ne znači da nas treba poštedeti. Zapravo, nijedna informacija ni stav u ovom tekstu ne govore da nas treba poštedeti. Naprotiv. Važno je samo da se aršini primenjuju jednako. Svi mediji koji su objavili ime oca devojčice, svoje su sadržaje usmerili na poziv institucijama da reaguju i zaštite dete. S druge strane, Ministarstvo informisanja ćuti na svakodnevno otkrivanje identiteta maloletnog K.K., počinioca masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Ministarstvo informisanja ćutalo je kada je identitet ćerke ubijene pevačice Jelene Marjanović bio u potpunosti otkriven, kada smo čitali verovatno izmišljene sadržaje o tome šta je dete izjavljivalo i, navodno, videlo u danu kad mu je majka ubijena. Otkrivanje identiteta žrtava i preživelih različitih oblika nasilja, što punoletnih, što maloletnih, svakodnevna je pojava u našim medijima. Ne tražimo da “Vreme” bude pošteđeno sankcija, već da odgovornost snose svi.
Jer, bez obzira na novog ministra, Ministarstvo je staro, vlast je ista. To Ministarstvo ćuti nad tim što Željko Mitrović ispaljuje projektile u studiju TV Pink. To Ministarstvo ćutalo je kad je na TV Hepi Milomir Marić u programu uživo, u predvečernjem terminu, u rijaliti “Parovi” uveo prostitutku koja je izvodila oralni seks nad učesnicima. Isto to ministarstvo nije reagovalo kada je, posle emitovanja emisije “DNK”, u kojoj se pred kamerama utvrđuje očinstvo, muž ubio ženu. Ministarstvo informisanja ćutalo je kad je “Informer” emitovao intervju sa višestrukim silovateljem.
Samo je jednom Ministarstvo informisanja reagovalo, početkom 2020, kada je takođe podnelo prekršajne prijave protiv više medija, među njima i protiv “Vremena”. Ta je prijava, u vreme ministra Vladana Vukosavljevića, odbačena. Radilo se o otmici devojčice M.K. (13) u Nišu. Kritikovali smo tabloide koji su na naslovnici imali sliku deteta u ambulantnim kolima. Kako kritikovati nešto, a ne reći i ne pokazati šta su uradili? Mi tada nismo objavili spornu fotografiju, nego naslovne strane novina koje nisu povučene sa kioska.
PITANJE ZA KRAJ
Na koncu, ostaje samo jedno pitanje, mada odgovor znamo: da li bi institucije reagovale da otac nije izašao u medije? Ne bi, jer nisu, sve dok se nije podigla medijska prašina. Ali da je sve ovo horor bez kraja, pokazuje vest koja je stigla na dan pisanja ovog teksta: direktorka škole iz Toponice podnela je krivičnu prijavu za nasilje u porodici protiv roditelja i brata maloletne devojčice. Kao da joj je malo muke.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Porodica devojčice tvrdi da je škola pokušala da zataška slučaj i neadekvatno reagovala. Dok se roditelji bore za pravdu, devojčica ne ide u školu, dok dečaci koji su prijavljeni za nasilje – pohađaju nastavu. Lekar je konstatovao da je dete imalo 28 povreda
