Ako je suditi po američkim izveštajima počela je trka u naoružavanju u svemiru. Rusija je u zemljinu orbitu lansirala satelit koji je navodno zapravo nuklearno oružje
Sjedinjene Američke Države optužile su Rusiju da je 16. maja u svemir lansirala satelit koji je verovatno zapravo kosmičko oružje. Pretpostavka je da taj satelit može da napadne druge satelite, a nalazi se u orbiti u blizini zemlje, izjavio je portparol Pentagona Pet Rajder.
Rajder tvrdi da se ovaj ruski satelit nalazi na istoj putanji kao jedan satelit američke Vlade. Na pitanje novinara da li predstavlja opasnost, on je odgovorio: „Pa vidite, radi se o odbrambenom kosmičkom oružju koje se nalazi na istoj putanji kao satelit američke Vlade“. Slične satelite Rusi su navodno u orbitu lansirali i 2019. i 2022. godine, piše nemački „Špigel“.
Prepucavanje u Savetu bezbednosti UN
U istom tonu kao Rajder ranije je u Ujedinjenim nacijama govorio američki predstavnik Robert Vud kada u ponedeljak u Savetu bezbednosti nije prošla rezolucija protiv naoružavanja u svemiru koju je podnela Rusija. Od 15 država sedam je glasalo za, a sedam je bilo protiv, među njima i SAD. Prethodno je Moskva u aprilu bila stavila veto na predlog američke rezolucije protiv lansiranja nuklearnog oružja u svemir, pa je Rajder govorio o „ruskim manipuilacijama“.
A u februaru su javnost bili uzburkali američki izveštaji o navodnim „ruskim nuklearnim ambicijama“ u svemiru. Tvrdilo se u Vašingtonu da bi Rusija svoj atomski potencijal mogla da usmeri protiv satelita i tako ugrozi američku i međunarodnu bezbednost, te da Moskva razvija vojnu tehnologiju za napad na satelite, piše „Špigel“.
Predsednik SAD Džo Bajden je tom prilikom rekao da „ne postoji nuklearna pretnja za ljude u Americi, niti drugde u svetu“, a njegov ruski kolega Vladimir Putin da je Rusija protiv stacioniranja atomskog oružja u svemiru.
Strah od detonacija u svemiru
Stručnjaci se slažu da bi atomske eksplozije u kosmosu, u orbiti zemlje, imale katastrofalne posledice.
Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild je prošlog meseca rekla da bi nuklearna eksplozija u svemiru „mogla da uništi hiljade satelita koji imaju životno važnu funkciju u oblastima komunikacija, nauke, metereologije, poljoprivrede, privrede i nacionalne bezbednosti“.
„Vreme“ je pre dve godine pisalo da je nemačko Udruženje industrije BDI upozorilo na opsanost ruskog napada na satelite.
„Prava slaba tačka Evrope je u vasioni“, rekao tada rukovodilac Saveznog udruženja industrije i inicijative BDI New Space Matias Vahter za „Handelsblat“. Kao moguće mete on je bio prepoznao satelite i njihove zemaljske stanice.
Ako bi se ta mreža sabotirala u nekoj većoj razmeri, urušio bi se integralni deo globalnog protoka podataka što bi izazvalo dalekosežne posledice, pisao je tada nemački “Špigel”. Preko satelita ne ide samo civilna i vojna komunikacija, ili navigacija bez koje se ljudi sve manje snalaze u svakodnevnom životu, već bi smetnja usled napada uticala i na tranfere novca i trgovinu akcijama, pogodila bi, dakle, direktno i berze širom sveta.
Prenos podataka preko svemirskih stanica ima centralnu ulogu u funkcionisanju finansijskog sistema, upozorio je Matias Vahter, naročito kod transfera kapitala u vezi sa poslovima sa akcijama. Ako sateliti ispadnu iz pogona to bi u velikoj meri uticalo na kompletan finansijski sistem.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
