Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
U tradiciji je evropske košarke da se oni najvažniji trofeji osvajaju u jednoj utakmici u koju staje sve. Takva drama donela nam je nezaboravne trenutke poput koševa u poslednjim sekundama Đorđevića ili Printezisa, ali… da li je vreme za promene?
Pobedom Olimpijakosa u Barseloni spuštena je zavesa na izuzetno zanimljivo četvrtfinale Evrolige, koje nam je donelo odgovor na pitanje ko su četiri najbolje ekipe na Starom kontinentu.
Nakon navijača Fenerbahčea, Panatinaikosa i Real Madrida, i pirejski crveno-beli su prionuli na kupovine avio karata i rezervacije hotelskih smeštaja u Berlinu, gradu domaćinu završnog turnira najkvalitetnijeg evropskog košarkaškog takmičenja.
Četvrtfinalne serije donele su ogromnu dozu uzbuđenja, napetosti i kontroverzi. Veliki broj utakmica rešen je u poslednjim sekundama, a na pojedine rezultate direktno su uticale greške sudija koje su, opet, trpele veliki pritisak od strane navijača, trenera, pa i vlasnika klubova.
Jedina lišena rezultatske neizvesnosti bila je, prema očekivanjima, serija između dva španska predstavnika – Real Madrida i Baskonije. Madriđani su opravdali ulogu favorita i sa sigurnih i ubedljivih 3-0 eliminisali tim iz Vitorije.
Za odluku o preostalim putnicima za Berlin, neophodno je bilo odigrati maksimalnih pet utakmica u datim serijama. Nakon svega viđenog, vizu za Nemačku izvadili su Fenerbahče, Panatinaikos, Olimpijakos i Real Madrid, a srpsku košarku će tamo reprezentovati Nikola Milutinov, Filip Petrušev i Marko Gudurić.
Plej-of ili fajnal for?
Treći put u poslednje četiri godine se dogodilo da tri četvrtfinalne serije odu u petu utakmicu, majstoricu, što govori o sve većoj izjednačenosti Evrolige, a ujedno ide u prilog zagovornicima teze po kojoj liga treba da odbaci koncept fajnal fora i uvede plej-of sistem do kraja takmičenja.
Godinama unazad, a posebno kada je bio trener neprikosnovenog CSKA, jedan od najglasnijih protivnika fajnal fora je Dimitris Itudis. Daleko od toga da je usamljen u tom mišljenju. Klubovi koji ulažu najviše novca i imaju najkvalitetnije sastave, smatraju da nije pravedno da jedna utakmica na završnom turniru odlučuje o sudbini čitave sezone i tome ko je zapravo najbolja ekipa Evrope.
Možda ovo zvuči kao izgovor trenerima i sportskim direktorima, ali nije da nema istine. Od uvođenja ligaškog sistema Evrolige 2016. godine, po kome se svako sa svakim sastaje dva puta u regularnom delu sezone, nijednom se nije desilo da prvoplasirana ekipa iz regularnog dela osvoji Evroligu.
Iznenađenja na završnim turnirima su češća pojava nego u plej-of serijama, koliko zbog psihologije vezane za utakmicu koja je „biti ili ne biti“, toliko i zbog činjenice da se turniri uglavnom održavaju na neutralnim terenima.
Osim rezultatskog, kritičari ističu i finansijski aspekt smatrajući da Evroliga fajnal forom sebi uskraćuje najbolji sadržaj koji plasira gledaocima.
Umesto punih dvorana u potencijalnih pet utakmica između najboljih timova, što je slučaj kod plej-of serija, na završnim turnirima dobijamo četiri utakmice od kojih jedna nema gotovo nikakav značaj (duel za 3. mesto), dok atmosfera i broj gledalaca u velikoj meri zavise od toga koji su se klubovi plasirali.
Glavobolje oko organizacije
Za razliku od finala fudbalske Lige Šampiona koje privlači šestocifren broj navijača i turista, bez obzira na lokaciju ili učesnike, u košarci dosta zavisi da li su se na F4 plasirali klubovi sa armijom navijača koji prate svoje timove na gostovanjima (poput srpskih, grčkih, izraelskih ili turskih) ili klubovi koji mogu da privuku svega par stotina ljudi (poput španskih klubova ili Monaka).
Međutim, lako se sklizne u drugu krajnost pa će sada berlinska policija imati glavobolje kako da obezbedi i iskontroliše desetine hiljada navijača Panatinaikosa, Olimpijakosa i Fenerbahčea koji, blago rečeno, nisu u međusobnoj ljubavi.
Čak i pojedine zemlje koje žive za košarku imaju ozbiljne logističke poteškoće. Kaunas je bio domaćin završnog turnira prethodne sezone, ali su njegovi hotelski kapaciteti bili nedovoljni da prime sve zainteresovane, pa su navijači smeštaj tražili širom Litvanije.
Avionske veze ka ovom gradu su takođe loše, pa su brojni putnici bili prinuđeni da presedaju u Poljskoj ili Danskoj, a zanimljiva je priča da Luka Dončić nije došao na finale jer njegov privatni avion nije mogao da sleti na prezauzeti aerodrom u Kaunasu.
Iz datih razloga, logično je da nema previše gradova raspoloženih da se prihvate organizacije završnog turnira, pa će tako Berlin već treći put ugostiti najbolje evropske ekipe, a po nekim najavama to bi 2026. mogao izjednačiti Beograd, što bi srpskoj prestonici bilo treće domaćinstvo u samo osam godina.
Tradicija
Sistem fajnal fora je prvi put korišćen za završnicu najkvalitetnijeg evropskog takmičenja davne 1966. godine, sa Bolonjom kao domaćinom i Milanom kao pobednikom. Nakon još jedne sezone, koncept fajnal fora je pauziran sve do sezone 1987/88. i čuvenog Gana, na kome je Partizan osvojio treće mesto.
Od tada pa do danas (sa izuzetkom sezone 2000/01.), fajnal for je centralni i najprestižniji događaj u kalendaru evropske košarke. U tri dana je na jednom mestu skoncentrisano najbolje što Evropa ima da ponudi – od igrača, bivših igrača i trenera, do funkcionera i menadžera.
U tradiciji je evropske košarke da se oni najvažniji trofeji, što klupski što reprezentativni, osvajaju u jednoj utakmici koja se često svede na samo jedan potez, odbranu, skok ili šut.
Drama i neizvesnost koju takva utakmica nosi doneli su nam i brojne nezaboravne trenutke poput koševa u poslednjim sekundama Đorđevića 1992. ili Printezisa 2012. u Istanbulu, ali i kontroverze poput blokade Vrankovića u Parizu 1996. za koju mnogi tvrde da je čista silazna putanja.
Šta će Evroliga uraditi?
Nekadašnji prvi čovek Evrolige, Đordi Bartomeu, u više navrata je isticao da je F4 nedodirljiv i da se uvođenje plej-of sistema neće razmatrati kao opcija za završnicu takmičenja. Nova struktura na čelu sa Dejanom Bodirogom je otvorenija po mnogim pitanjima i već je unela određene pozitivne promene, ali teško je reći koliko je realno da se odrekne fajnal fora.
Vrlo je moguće da bi polufinalne i finalne plej-of serije donele više novca od TV prava, ali bi Evroliga izgubila novac koji dobija od prodaje ulaznica za fajnal for. Dodatno, malo je verovatno da su rukovodećim ljudima takmičenja potrebne svakodnevne glavobolje koje dobijaju tokom plej-ofa.
Gotovo sve nedavno završene serije su ostale u senci problema, poput uletanja Fenerove publike u Istanbulu i sukoba sa košarkašima Monaka, ili sudijskih grešaka u završnici utakmice između Olimpijakosa i Barselone, dok dešavanja na Panatinaikos-Makabi zaslužuju posebne pasuse.
Jedna od najboljih serija u istoriji evropske košarke (rame uz rame sa Panatinaikos-Barselona iz 2011. i 2013, te Partizan-Real iz 2023.), osim po majstorstvu Kendrika Nana ostaće upamćena i po nizu neverovatnih skandala.
Grčki velikan je nakon poraza u prvoj utakmici izdao saopštenje u kojem optužuje sudije i Evroligu da pomažu izraelskom timu zbog ratne situacije u kojoj se njihova država nalazi, dok je trener Ataman nakon druge utakmice izjavio da mu je član stručnog štaba Makabija pretio smrću.
Nije se na tome završilo – vlasnik Panatinaikosa Janakopulos, nakon poraza u trećoj utakmici, putem Instagrama je psovao sudije i pretio Evroligi citatom Vladimira Putina, dok je trener Makabija Kataš bio izuzetno nezadovoljan suđenjem u petom duelu u Atini rekavši kako „njegov tim mora da bude bolji za petnaest poena da bi uopšte imao šansu da pobedi“.
Suprotno svemu navedenom, fajnal for turniri obično prolaze bez ikakvih problema i tenzija. Desi se, s vremena na vreme, i poneka greška sudija o kojoj se priča, ali skandala u ovom obimu i dimenziji gotovo da nema.
Samim tim, odluka čelnika Evrolige da zadrže turnir i smanje broj potencijalnih problema bila bi sasvim logična.
Pitaju se i igrači…
Ipak, postoji jedna organizacija koja je sve uticajnija i koja bi mogla da ima glas u hipotetičkom glasanju za i protiv fajnal fora, a to je zajednica evroligaških igrača ELPA. Raspored Evrolige sa 34 utakmice regularnog dela, uz sličan broj utakmica u domaćem šampionatu, dovodi igrače u ogroman rizik od povreda.
Sve dok evroligaški timovi učestvuju u nacionalnim šampionatima, što će se teško menjati imajući u vidu jačinu košarkaških saveza u zemljama poput Španije ili Francuske, gotovo je nezamislivo da će igrači, umesto sa trenutne dve utakmice na završnom turniru, biti dodatno opterećeni sa potencijalnih deset u još dve plej-of serije.
Zanimljivo je da glavni čovek unije igrača, Boštjan Nahbar, na društvenoj mreži X propagira ideju o plej of formatu, ali i jasno naglašava da to nije izvodljivo bez temeljnih i ozbiljnih promena u kalendaru ostalih takmičenja.
After watching yet another unforgettable EuroLeague quarterfinals playoff series, it is impossible to again overlook the immense potential of European basketball, if the playoffs in it’s best league would be played all the way to the finals. 1/6
— Boštjan Nachbar (@BokiNachbar) May 9, 2024
Sve u svemu, deluje da je fajnal for siguran na bar još neko vreme. I dalje će se brojati koliko pojedini klubovi imaju plasmana među četiri najbolje ekipe, a to se vrednovati više nego pojedini trofeji. Najnovije izdanje je na programu od 24. do 26. maja i obećava zabavu kako po ulicama Berlina, tako i na terenu Uber Arene. Kako kaže himna Evrolige – I feel devotion.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve