Spolja harmonično, iznutra napeto: šef kineske države, predsednik Francuske i predsednica Evropske komisije razmenili su u Parizu svoje već poznate stavove. Približavanja gotovo i da nema.
„Stavovi Sija Đinpinga o međunarodnim pitanjima neće se promeniti ni za jotu.“ Emanuel Linko, stručnjak za Kinu na pariskom Međunarodnom institutu za strateške odnose, takvo predviđanje o ishodu posete kineskog lidera Parizu izneo je za DW još pre nego što je Si stupio na francusko tlo.
I bio je u pravu. Šef Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping, nije ni nagovestio, barem ne javno, da reaguje na zabrinutost i optužbe svojih evropskih sagovornika.
Tokom sastanka sa Sijem u Jelisejskoj palati, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i francuski predsednik Emanuel Makron, upozorili su, recimo, da Kina mora da ponudi fer i konkurentne uslove za evropske kompanije – na primer, da bi se kineski električni automobili prodavali na evropskom tržištu, Peking ne bi trebalo da ih u toj meri subvencioniše.
Komisija EU sprovela je istragu o navodnim subvencijama za automobile, a ako se rezultati, koji će verovatno biti objavljeni u julu, pokažu kao tačni, EU bi mogla da uvede kaznene carine ili namete na vozila iz Kine.
Kineski gost je sa svoje strane, u Parizu, u izjavi za zvaničnu novinsku agenciju Sinhua, stavio do znanja da ne postoji „strukturalno izazvana hiperprodukcija“ za koju Komisija EU optužuje Kinu i da se, prema tome, u Evropu ne isporučuju nikakvi subvencionisani proizvodi s ciljem da se iskoristi višak kapaciteta u Kini.
Kineski trgovinski suficit raste
Si Đinping i može da po tom pitanju ostane relativno miran, jer su električni automobili iz Kine samo mali deo ukupnog obima trgovine dva najveća svetska trgovinska partnera.
Prošle godine su zemlje Evropske unije uvezle robu iz Kine u vrednosti od 514 milijardi evra, a Unija je u Narodnu Republiku izvezla 223 milijarde. Kina je pritom ostvarila ogroman izvozni suficit od skoro 300 milijardi evra. U poslednjih deset godina obim izvoza se udvostručio.
Ekonomske veze su bliske – tako treba i da ostane, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. Kao potvrdu toga, kineska delegacija potpisala je ugovore o nabavci evropskih aviona Erbas.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podsetila je na zvaničnu liniju EU, a to je: smanjite rizik zavisnosti od Kine pod autokratskom vlašću, ali ne odvajajte se od dobrih ekonomskih odnosa sa Kinom. U žargonu EU to se zove: „odbacivanje, bez razdvajanja“.
„Odnosi sa Kinom su složeni. Mi im pristupamo s jasnim pogledom, konstruktivno i odgovorno, jer je pravedna Kina dobra za sve nas“, rekla je Fon der Lajen posle sastanka s predsednicima Sijem i Makronom.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je još pre sastanka da budućnost Evrope zavisi od njene sposobnosti da razvije uravnotežen odnos sa Kinom.
Kina sebe vidi kao „neutralnu“ u ratu u Ukrajini
Evropska unija takođe želi da Kina igra konstruktivnu ulogu u ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine. Predstavnici Unije zahtevaju od Pekinga da iskoristi svoj uticaj na Rusiju, a pre svega da se uzdrži od toga da Moskvu snabdeva robom koju bi ruska vojska mogla da iskoristi u napadima na Ukrajinu.
Si se nije direktno osvrnuo na taj zahtev, ali je rekao da Kina nije izazvala ukrajinsku krizu, niti da zauzima stranu. Umesto toga, kaže, Kina „neumorno“ radi na tome da omogući mirovne pregovore.
Francuski predsednik Emanuel Makron, ali i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je pre samo tri nedelje bio gost u Pekingu, kažu da žele da Kinu tretiraju kao sistemskog rivala, ekonomskog konkurenta i partnera u zaštiti klime.
To kineskog lidera Sije Đinpinga ne impresionira. Kako je rekao u Parizu, on želi dobre odnose sa Evropom, ali – „Si nije ovde da popravlja odnose“, ocenjuje Janka Ertel, ekspertkinja za Aziju u briselskom trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECRE). „Prema Sijevom mišljenju, sve je u redu. On tvrdi da nema viška kapaciteta i da su kineske isporuke Rusiji normalna trgovina“, ukazuje Ertel.
Si Đinping je u Parizu rekao da je u „turbulentnom svetu“ partnerski dijalog Evrope i Kine potrebniji nego ikad.
Kina pravi električne automobile u Mađarskoj
Kina želi da iskoristi različite stavove koji postoje u Evropskoj uniji. Nije slučajno što Si Đinping putuje iz Francuske (a posle Srbije, prim.ur.) u Mađarsku, gde vlada Viktor Orban, autokrata naklonjen Rusiji. U Mađarskoj, koja je po mnogim ključnim pitanjima u sukobu sa sedištem EU u Briselu, Kina će izgraditi svoju prvu fabriku električnih automobila u Evropskoj uniji.
Mađarska je zadovoljna zbog te investicije, a Si Đinping može da iskoristi sopstvenu fabriku da elegantno izbegne moguće uvozne carine na automobile koje bi EU mogla da poveća u okviru svoje antidampinške istrage. Mađarska je već zauzela jasan stav protiv kaznenih carina i usvojila kineski stav.
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe nije ljubitelj viših carina na kineske automobile, jer bi tada morao da očekuje kineske protivmere na račun nemačkih kompanija. Najviše izvezenih električnih automobila iz Nemačke, oko 20 odsto, prošle godine je otišlo kineskim kupcima.
Teme kao što su ljudska prava, situacija u kojoj se nalazi ujgurska manjina u Kini ili tenzije u Južnom kineskom moru možda su i razmatrane u razgovorima jedan na jedan ili „u šest očiju“, na sastancima Emanuela Makrona, Ursule fon der Lajen i Sija Đingpinga, ali one javno nisu komentarisane. Od Ursule fon der Lajen samo ovoliko: „Imali smo otvorenu i iskrenu diskusiju o tačkama oko kojih se slažemo i onima oko kojih postoje razlike.“
Drugim rečima, izneli su svoja mišljenja jedni drugima, ali bez ikakvog napretka.
