Šumaričko jezero je višedecenijsko mesto za odmor i razonodu građana Kragujevca i okolnih šumadijskih opština.
Ipak, poslednjih godina kupanje u jezeru predstavlja rizik, a razlog su – fekalije. Manje od sto metara iza betonskog keja nalaze se ukopana kanalizaciona cev i šaht. Nebrigom nadležnih, nekada pristupačna obala prepustila je mesto šipražju i šumi, pa se sa urbanizovane padine fekalije slivaju direktno u jezero. Na tom mestu, smrad kanalizacije je intenzivan, piše N1.
Uprkos tome, na jezeru se i dalje peca, a svake godine u junu kragujevački mali i veliki maturanti dolaze na jezero Šumarice da proslave kraj jednog poglavlja u njihovim životima. Uz jaki razglas pevaju, igraju, druže se, a na kraju većina završi rashlađivanjem u jezeru, bez ikakvog upozorenja nadležnih o tome da li je voda u jezeru ispravna.
Kragujevac je jedan od 65 gradova i opština na mapi srpsko-kineskog projekta izgradnje kanalizacione mreže „Čista Srbija“, vrednog 3,2 milijarde evra. Projekat se finansira iz kineskog kredita, a glavni izvođač je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation, koja je posao dobila direktnom pogodbom sa Ministarstvom infrastrukture, bez raspisivanja javnog tendera.
U okviru projekta je predviđena izgradnja 5.000 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda različite veličine na teritoriji 73 jedinice lokalne samouprave, rekao je u januaru za RTS pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dušan Radonjić.
Nije izolovan slučaj
Jezero Šumarice nije jedino koje se suočava sa problemom zagađenja. U aprilu ove godine mediji su pisali o stanju u kom se nalazi Kopaonik, gde preteranu gradnju ne prati ulaganje u komunalnu infrastrukturu. Rezultat je – izlivanje fekalija u centru naselja.
Iako su iz Nacionalnog parka „Kopaonik“ naveli da je problem sa izlivanjem kanalizacije rešen istog dana, pitanje adekvatnosti kanalizacionog sistema u ovom nacionalnom parku je i dalje nerešeno. Zapravo, na Kopaoniku fekalije putuju kroz ogromnu cev, a onda završavaju u Murskoj reci, koja potom takva prolazi kroz deo Vikend naselja, i dalje u druge slivove.
Problemi sa izlivanjem kanalizacije u vode česta su pojava u Srbiji. Vode u okolini Valjeva i na Divčibarama toliko su zagađene da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, upozorila je prošle godine neformalna grupa „Vodene inspektorke Valjeva“ (VIVA), objavivši mikrobiološke i fizičko-hemijske analize voda valjevskih reka.
Prema njihovom Izveštaju o analizi kvaliteta površinskih voda na teritoriji Valjeva, Kolubara, reka Kamenica na Divčibarama i Bukovska reka, površinske su vode u kojima gotovo da nema života. Voda Petničkog jezera, reke Obnica i Jablanica su na ivici zdravstvene i higijenske ispravnosti, Ljubostinja je biološki mrtva, a jedina reka koja odoleva uprkos izazovima je Gradac.
Najneprijatnije iskustvo VIVA je imala prilikom boravka na Divčibarama i uzimanja uzoraka iz rečice Kamenice.
„Neverovatno je posmatrati da turisti i ljubitelji prirode borave i šetaju u dolini kojom protiče Kamenica, ne obazirući se na miris koji zaudara, kao i na izgled vode u Kamenici. Voda je zamućena, crna, siva, sa vidljivim ostacima materija koje se raspadaju.
Turistički bum i ekspanzija gradnje hotela i turističkih objekata dovela je Kamenicu do smrti. Uzorak uzet iz ove reke je pokazao da je voda najslabije, pete klase. Analiza ukazuje na zagađenje vode reke Kamenice fekalijama i otpadnim vodama iz hotela, restorana, ugostiteljskih objekata i vikendica koje se nalaze u blizini”, naveli su iz ove grupe.
Rizik po zdravlje
Najčešći uticaj na zdravlje iz zagađenih voda su oboljenja uzrokovana mikroorganizmima –koliformnim bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima. Najčešći poremećaji su fekalno-oralne infekcije, čije su ulazno mesto usta.
„Ove infekcije su obično jako burne, često sa težom kliničkom slikom. Neke vrste virusa, kao što su enterovirusi, mogu se naći u zagađenoj vodi, a oni spadaju u najčešće uzročnike crevnih oboljenja, pogotovu u letnjem periodu. Kupanjem u ovakvoj vodi takođe može može doći do crevnih infekcija kao što su bacilarna i amebna dizenterija, ali i do hepatitisa A, gljivičnih i parazitarnih oboljenja, konjunktivitisa, infekcija ušiju, nosa, kože. Pored ovog veliki uticaj na zdravlje ima hemijsko zagađenje voda koje predstavlja najznačajniji i najobimniji izvor zagađenja”, pojasnile su “Vodene inspektorke Valjeva”.
Nema tretmana otpadnih voda
U Srbiji trenutno voda iz 70 odsto naselja i 80 odsto ukupnih otpadnih voda u kanalizaciji nemaju obezbeđen tretman, piše portal 013 info.
Prema količini ispuštenih otpadnih voda, najviše se ispušta u sliv reke Dunav od čega se prečišćava manje od šest odsto. Slična situacija je i sa rekom Savom, Zapadnom i Južnom Moravom, Nišavom, dok se odnosu na ukupne količine ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju najviše prečišćava voda koja se izliva u Tisu (80 odsto) i Veliku Moravu (67 odsto), navedeno je u nedavnoj analizi „Efektivnost mera za zaštitu voda od zagađivanja u cilju unapređenja kvaliteta vode“ Državne revizorske institucije (DRI).
Prema podacima zvanične statistike tokom 2021. godine, samo 28 odsto gradova i opština imalo je obezbeđenu neku vrstu tretmana otpadnih voda pre njihovog ispuštanja u reke, dok u 105 gradova i opština nije bilo obezbeđeno prečišćavanje otpadnih voda ispuštenih u javnu kanalizaciju.
Tokom 2022. godine, 81,5 odsto ukupno ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju nije bilo podvrgnuto tretmanu prečišćavanja pre njihovog ispuštanja nazad. Prečišćavanje je bilo obezbeđeno za 18,5 odsto ukupno ispuštenih količina otpadnih voda u javnu kanalizaciju, što je 3,2 odsto više nego u 2015. godini.
