„Novi narativ“, teatrološka studija Marine Milivojević Mađarev ispituje kako dramski pisci, pišući o prošlosti, utiču na promenu njene percepcije u sadašnjosti, a time posredno i same sadašnjosti stvarajući nov narativ
Teatrološka studija „Novi narativ“ prof. dr Marine Milivojević Mađarev pozorišne kritičarke „Vremena“ analizira „Odnos prema nacionalnoj istoriji u dramskim delima u Srbiji na kraju 20. veka“, kako piše u podnaslovu. Izdavač je Pozorišni muzej Vojvodine.
Studija počinje citatima iz udžbenika istorije o odluci podizanja ustanka 4. julu 1941. godine. Prvi je iz 1978. a drugi je ovogodišnji, a oba dokazuju da „ne samo što se naše društvo od osamdesetih godina 20. veka do danas jako promenilo, što se promenilo ime države, njene granice, političko uređenje, već ni istorija u udžbenicima ne izgleda isto“.
„Zapitala sam se da li je pozorište učestvovalo u toj novoj interpretaciji. Tokom istraživanja za knjigu shvatila sam koliko jeste uticalo. Zanimalo me je kada počinje i kako se završava taj novi narativ“, rekla je autorka predstavljajući studiju.
Tema studije je kako dramski pisci, pišući o prošlosti, utiču na promenu njene percepcije u sadašnjosti, a time posredno i same sadašnjosti stvarajući nov narativ.
Odgovarajući na ovo pitanje, Marina Milivojević Mađarev počinje istraživanje od osamdesetih kada je glavna odlika srpske dramaturgije bila ponovno otkrivanje srpske nacionalne istorije i kritika socijalističkog uređenja.
Kao početak tog perioda, međutim, Marina Milivojević Mađarev s pravom označava dramu iz prethodne decenije Čudo u Šarganu (1976) Ljubomira Simovića o ljudima sa socijalne margine i pojavi duhova srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji traže pravdu. Već 1981. godina bila je obeležena prodorom političkog teatra, odnosno društveno angažovane drame i pozorišta.
O predstavama vremena koje analizira Marina Mađarev piše uz argumentaciju društvenog konteksta, što njenu analizu čini knjigom o kraju prošlog veka, viđenom očima pozorišta.
„Meni je tada pozorište bila važno kao način na koji formiramo mišljenje, a važno mi je i to da sada, u zrelim godinama, vidimo ko je, kako i zašto formirao naše mišljenje. Radeći ovu knjigu shvatila sam koliko su moji profesori uticali i koliko toga mi danas još uvek nosimo, a da to realno možda nismo potpuno osvestili“, rekla je Marina Mađarev.
Analizu je podelila na poglavlja Srednjovekovna istorija i narodna epska pesma kao inspiracija za dramsko pisanje u Srbiji 80-ih, Drame o 19. veku i početku 20. veka, Prvi svetski rat u drami i pozorištu 80-ih, Drugi svetski rat, revolucija i žrtve Informbiroa i poslednje poglavlje Dve posebne teme i jedno drugačije tumačenje. Te posebne teme su Drame o pozorištu i Dramski portret Albanca, dok se tumačenje odnosi na Golubnjaču Jovana Radulovića.
„Što se tiče Golubnjače, početkom 80-ih i zabranjene u Novom Sadu i slavljene u Beogradu, tada su svi raspravljali o njenoj nacionalnoj dimenziji, sukobu Hrvata i Srba, zanemarujući njen socijalni motiv i potencijal. Smatram da se u toj drami suštinski radi o zlostavljanju deteta i materijalnoj bedi u kojoj je živeo dobar deo stanovništva, te se pitam da li bi ratova 90-ih uopšte bilo da je ’Golubnjača’ drugačije pročitana?“.
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
