Da oko Stare Pazove nema sremske ravnice, pomisli biste da ste na Zlatiboru, Kopaoniku ili u Borči. Sličnost s Kopaonikom dodatno je pojačana kada je početkom februara ove godine u jedinom parku ove opštine, u samom centru, nikao objekat kontejnerskog tipa na sprat. U tišini, bez ikakvih informacija za građane. Na javnoj zelenoj površini! Namena podignutog kontejnera ubrzo je postala jasna – reč je o kafiću. I tada smo u našem udruženju Za zdravu opštinu Stara Pazova odlučili da kao građani pružimo otpor devastaciji mesta u kome živimo i da podređivanje javnog interesa privatnom profitu ne sme proći u tišini. Ne postoje ni zakonski ni moralni razlozi kojima bi se opravdalo postavljanje privatnog kafea u parku.
Park je podignut na zemljištu koje je Evangelistička slovačka crkva poklonila građanima, a oni su mesnim samodoprinosom uredili park. Na park izlaze Dom zdravlja i stambene zgrade, a odmah prekoputa je i jedini vrtić u mestu; kako vrtić nema dovoljno veliko dvorište za sve grupe, stoga vaspitačice sa decom prelaze u park kad je lepo vreme.
Park je opremljen klupama i dečjim igralištem sa kompletnim mobilijarom pa dolaze roditelji iz našeg ali i okolnih mesta, penzioneri se druže preko dana, a mladi sede do kasno u noć – mora se priznati da je, s poslovne strane, mesto za kafić odlično odabrano s obzirom na broj posetilaca. Pogotovo u bašti koja je naknadno sređena sa novim prilazima i stazama podignutim na travi parka. Iako se moglo čuti da je vlasnik uredio i ulepšao taj deo parka, kao i da ne bi mogao graditi i ulagati ako nema sve potrebne papire i dozvole, mi smo pokušavale da dođemo do objašnjenja privatne gradnje na javnoj površini. Konkretno: kako nešto što služi svakom građaninu ove opštine, odjednom služi samo jednom?
DUGI MARŠ KROZ INSTITUCIJE
Više od dva meseca smo pokušavale da dođemo do dozvola, rešenja i odobrenja. Odgovori koje smo dobijali stvaraju utisak da se cela opštinska uprava upregla da nađe način kako da opravda podizanje tog objekta. U početku ništa se nije ni zvanično ni nezvanično moglo saznati u Opštini osim nezvaničnog da je podignuti objekat na trasi toplovoda i gasovoda. Na sve zahteve našeg udruženja, novinarke Gordane Momčilović Ilić, kao i ljudi iz neformalne grupe “Čuvari Pazove” za slobodan pristup informacijama Odeljenju za urbanizam i Odeljenju za inspekcijske poslove i komunalne delatnosti, nismo dobili odgovor u zakonskom roku, a neke nikad. Zato smo dokumentaciju prosledile Ministarstvu zaštite životne sredine i kabinetu predsednika Republike. Znamo da oni nisu nadležni za nas, ali smo želeli da skrenemo pažnju na naš lokalni problem, što je i urodilo nekim rezultatom.
Iz ministarstva su nas uputili na pokrajinsku inspekciju (za šta smo znali unapred da nema nikavu težinu pošto oni imaju samo dva inspektora i nemaju kapacitet da obiđu sve lokacije), ali su iz kabineta predsednika Republike ceo naš dopis prosledili opštini uz napomenu da ih u što kraćem roku informišu o rešavanju problema.
Tek tada postaje zanimljivo jer smo odgovor Komunalne inspekcije na naš zahtev od 26. februara dobili 5. aprila iako u odgovoru stoju da je komunalni inspektor izašao na teren istog dana po podnošenju zahteva, a da je zapisnik sastavljen 21. marta, i nekih 15-ak dana je putovao poštom par ulica dalje od Opštine. U zapisniku stoji da je objekat na katastarskoj parceli br. 2/1 na javnoj površini koja je većim delom namenjena za park, a manjim delom za građevinsku parcelu 3d1 – Dom zdravlja, prema poslednjim izmenama i dopunama Plana generalne regulacije naselja Stara Pazova iz 2022. godine. Time je utvrđeno da objekat ne pripada kategoriji koji su propisani Odlukom o privremenim objektima i “da ne postoji uslov za pokretanje postupka jer komunalna inspekcija nema nadležnosti da postupa po navedenom zahtevu”.
Iako niko od nas u Udruženju nije pravnik niti urbanista, ovakav zapisnik nas je potpuno iznenadio pošto smo pratile stanje u katastru za parcelu na kojoj se nalazi park i do tada nije bilo, niti je do danas uneta parcelacija parcela 2/1 na kojoj je park niti promena namene. Takođe je blesavo da pišemo Odeljenju za inspekcijske poslove i komunalne delatnosti i da nam oni u svom odgovoru kažu da nisu nadležni, jer mi nismo pisali samo komunalnoj inspekciji.
Ali najveće iznenađenje je odgovor da objekat nije privremenog tipa, pošto je naša sugrađanka, novinarka Gordana Momčilović Ilić dobila 7. marta odgovor od Odeljenja za urbanizam da se objekat ne nalazi na površini javne namene i da je montažno-demontažni, za čije postavljanje se ne izdaje dozvola. Na stranu to što objekat ima mnogo više od desetak kvadrata i izbetonirane temelje, ali bila parcela građevinska ili ne, njena namena je i dalje javna i mislile smo da ne postoji nijedan način na koji bi mogli da obezbede bilo koji papir kojim bi mogle da opravdaju podizanje kafića u parku.
PITANJA BEZ ODGOVORA
Ali onda je postalo gadnije jer je članica našeg Udruženja dobila 10. aprila mnogo mnogo opširniji odgovor iz Opštine, između ostalog i Rešenje datirano na 3. jul 2023. godine. Ostaje pitanje zašto nam to odmah nisu prosledili.
Odgovor koji su prosledili stvarno nas je razbesneo. Na osnovu ugovora koji je turistička organizacija Stare Pazove sklopila sa kafićem 6. 5. prošle godine “radi unapređenja i promocije turističkog potencijala opštine Stara Pazova”, daje se Časlavu Radoloviću, preduzetniku iz Stare Pazove, na korišćenje do 5 godina, bez naknade, nepokretnost u javnoj svojini kat. parcela 2/4, površine 399 m2. Pravni osnov za donošenje ovog Rešenja predstavlja član 23. stav 2 iz Službenog lista Srema 1/2016. gde piše da o davanju nepokretnost u javnoj svojini opštine na korišćenje na određeno vreme do pet godina, bez naknade, odlučuje Opštinsko veće, na predlog Odeljenja za urbanizam i građenje, a po predhodno pribavljenom mišljenju Opštinskog prvobranilaštva.
Iskreno, sad nas zanima i ustavnost i zakonitost Odluke o nadležnostima u postupku pribavljanja, raspolaganja i upravljanja stvarima u javnoj svojini opštine Stara Pazova. Takođe nas zanima i šta je sve svih ovih godina, po ovom i ostalim članovima ove Odluke, od naše javne svojine otuđeno ili dato na korišćčenje bez i jednog dinara lokalnoj samoupravi.
U Rešenju stoji i da katastarska parcela 2/4 predstavlja gradsko građevinsko zemljište za koju su dati Lokacijski uslovi (19. oktobra 2020) i građevinska dozvola (22. decembar 2020) za rušenje objekata, rekonstrukciju, dogradnju i izgradnju Doma zdravlja, ali da važe nakon tri godine – 22. decembra 2023. Ovo je takođe važno za naše sugrađane jer pričamo o rekonstrukciji Doma zdravlja i mogućoj izgradnji bolnice koja je neophodna našoj opštini, pa je čak i najavljivana 2020. godine investicija od dve i po milijarde dinara. Ali sada ćemo imati mesto da popijemo kafu i da tako unapredimo turističku ponudu mesta.
Mada se i turistička organizacija ogradila od ovih dokumenata jer je ugovor koji su potpisali sa kafićem, kažu, tipski. Ispada, dakle, da bi svi vlasnici tih objekata mogli da traže javno zemljište na korišćenje do pet godina bez nadoknade – nema kirije, nema dažbina za baštu tokom leta. Ali čak i ako gledamo Generalni plan iz 2022, objekat nije podignut na katastarskoj parceli 2/4 koja se pominje u Rešenju, već na 2/1 čija namena je park. Verovatno je odabrana ta pozicija jer je stvarno mnogo lepše mesto za kafić u hladu krošnji velikog drveća. Čak i da je objekat podignut na građevinskom zemljištu, on i je dalje na površini javne namene (što opštinska uprava u ovom odgovoru negira).
Sem rešenja za koriščenje zemljišta, vlasnici objekta do danas nisu dostavili građevinsku dozvolu ili rešenje o postavljanju privremenog objekata, dokaze o ispunjenju lokacijskih uslova i slično. Pitamo se kako su preko noći rešili priključke za struju, vodu, kanalizaciju? I kako su za te priključke platili kao fizičko lice, što je znatno manji iznos? Ko će da plaća njihove račune ako je tačno da su se priključili preko Doma zdravlja? Odgovore na ova pitanja još nemamo, ali čekamo otvaranje.
NE ŽELIMO DA ĆUTIMO
Svesni smo rizika koji otvorena konfrontacija sa vlašću na lokalnom nivou donosi – pretnji, zastrašivanja, optužbi…. Vlast nas snažno ignoriše i izbegava, opozicija ćuti, lokalne radio i TV stanica su od 2012. godine pod potpunom kontrolom vlasti, tako da naši sugrađani teško mogu da dođu do informacija. Pokrenule smo peticuju za uklanjanje nelegalnog objekta iz parka i to neki građani odušeljeno pozdravljaju, ali ima i onih koji me tihim glasom pitaju: “Što ti to treba? Imaš svoju porodicu, decu, posao, što sve ugrožavaš?”
Na takva pitanje mogu samo da odgovorim da baš zbog svega toga želim da sačuvam i menjam svoju sredinu na bolje, želim da dam primer da ne treba okretati glavu i žmuriti pred nepravdom i krađom. Naime, od zelenog sremskog mesta stigli smo do bezličnog izbetoniranog naselja koje odlikuju i brojna fekalna jezera, otvorena kanalizacija, preko 10 metara visoka nesanitarna deponija čiji dim truje sve stanovnike mesta i predstavlja opasnost za putnike na obližnjem autoputu. I kako nam je neko preko noći uzurpirao javni prostor?
Zato pravo pitanje glasi: da li ćemo nastaviti da se krijemo, sažaljevamo i izigravamo žrtve ili ćemo postali odgovorni stanovnici našeg mesta, aktivni u donošenju odluka i u borbi za javni interes? Mi ne želimo da ćutimo. Članovi našeg udruženja su odavno doneli odluku, nadamo se da će i ostali.
Autorka je doktorka bioloških nauka i članica upravnog odbora UG Za zdravu opštinu Stara Pazova
