Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića osvojila je najveći broj poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Samostalno, ipak, ne može da formira vladu. Slede koalicioni pregovori
Premijer Hrvatske Andrej Plenković proglasio je pobedu Hrvatske demokratske zajednice na parlamentarnim izborima i najavio da odmah kreće u formiranje nove parlamentarne većine kako bi mogli da formiraju vladu.
„Treći put smo tražili poverenje naroda u zahtevnim okolnostima. Vodili smo kampanju u okolnostima flagrantnog kršenja Ustava, a oni i dalje govore o nekakvoj vladi nacionalnog spasa“, rekao je Plenković u pobedničkom obraćanju, misleći na Socijaldemokratsku partiju (SDP). A oni (SDP) „umesto da čestitaju, nastavljaju s govorom mržnje.
„Kreirali su atmosferu koja nije primerena. Katastrofalno su proveli vreme u opoziciji i ne zaslužuju da vode vladu. Mi smo dobili poverenje s našim partnerima“, nastavio je Plenković i istakao da je sada neophodno da se hitno konstituiše Sabor, kako bi mogla da se formira vlada, jer u geopolitičkim okolnostima u kojima se nalaze Evropa i svet samo na taj način može da se garantuje sigurnost hrvatskim građanima.
U Evropskoj uniji su odahnuli zbog pobede HDZ-a i Plenkovića koji bez kolebanja podržava politiku Brisela i Vašingtona vojne i finansijske podrške Ukrajini, dok je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je predvodio kampanja SDP-a i isticao da će on biti predsednik vlade ukoliko pobedi, osporava.
Rekordna izlaznost
Za hrvatske pojmove izlaznost je dva sata pre zatvaranja biračkih mesta iznosila rekordnih 50,6 odsto (na izborima 2020. bila je 46,9 odsto). Od kako je Hrvatska pristupila Evropskoj uniji, Evrozoni i Šengenu, mnogi Hrvati smatraju da je zapravo svejedno ko će predvoditi vladu.
Državna izborna komisija sapštila je, na osnovu 95 odsto obrađenih biračkih mesta, da je HDZ osvojio 60 od ukupno 151 mandata (57 iz Hrvatske i sva tri iz dijaspore), koalicija oko SDP-a ima 42 madata, Domovinski pokret 14, Most 11, Možemo 10, Istarski demokratski sabor tri, NP Sever dva i Fokus jedan mandat. Preostalih osam mandata pripada manjima, od čega srpskim strankama tri.
Kampanja ispunjena uvredama
Predizborna kampanja je bila žestoka. Ističući sebe za kandidata za predsednika vlade predsednik države Zoran Milanović uneo je veliku pometnju u izbornu kamapanju i doveo u pitanje gotovo sigurnu, ubedljivu pobedu aktuelnog premijera Andreja Plenkovića.
Njih dvojica su razmenila niz uvreda. Tako je Milanović Plenkovića nazvao „plamenim jazavcem“, a ovaj mu uzvratio da je „54-godišnji šmrkavac“ (aluzija na navodno konzumiranje kokaina).
Častili su jedna drugoga da su „herojski zec“, „piroman“, „iskompleksirani“, „ljubomorni“, „loš, nerazuman, neracionalan“, „zbrisao je ko zadnja vjeverica“, „onaj koji nema posla i s jarićima nešto radi“…
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
