Bilo jednom jedno vreme, bila jednom jedna zemlja i u njoj jedan grad koji je, u kratkom vremenskom procepu, gajio ideju o individualnosti kao specifičnoj vrednosti vezanoj baš za njegove trotoare.
U tom i takvom gradu počinje priča o posebnoj među posebnima, rok princezi nekog drugog sveta koja nas je 26. marta 2024. godine napustila ostavljajući za sobom brojne devojčice, sada već uveliko žene, koje su svoju ideju o tome kako biti svoj i jedinstven u nekim davnim, prošlim vekom umivenim tinejdž danima, gradile baš na duhu i pojavi Slađane Milošević.
U živom srcu Beograda, jedan glas je zračio očaravajući publiku svojom sirovom emocijom i neuporedivom dubinom. Nekada zabranjivana seksi dama a onda voljena i podražavana, plela je priče o ljubavi, gubitku i gorko-slatkoj simfoniji života dirajući srca na poseban i krajnje nepatetičan način. Izvan svetlosti reflektora, čini se da je Slađana ostala čvrsto na zemlji, nikada ne zaboravljajući svoje korene ili borbe koje su je oblikovale. Bila je svetionik nade za mnoge, dokaz moći, otpornosti i snage koju daje vera umetnika u delo koje stvara.
Njen odlazak ostavio je prazninu u muzičkoj industriji, ali i u srcima mnogih koji su odrasli uz njen glas i stvaralaštvo. Kroz muziku koju je stvarala Slađana je nosila sa sobom duh vremena i stil koji su definisali jedan od najuzbudljivijih perioda u pop kulturi bivše SFRJ. Na talasu koji su donele posleratne generacije, danas generički nazvane bumerima, Beograd je dobijao neki novi lik tih poznih sedamdesetih i osamdesetih godina, a taj lik je bio obojen autentičnim tonovima i slikom.
Sliku Beograda osamdesetih, koji nije zaostajao za velikim kulturnim metropolama Londonom i Njujorkom, danas je teško zamisliti bez Slađane kao pokretača promena.
Jedan od najvidljivijih (na prvi pogled) elemenata Slađanine ličnosti bio je njen modni stil. Njen stil odevanja je bio mnogo više od standardne potrebe za privlačenjem scenske pažnje, svojom odećom ona je prenosila poruke samopouzdanja, hrabrosti i slobode. Njen modni izraz nije bio skrojen da estetski udovolji modi vremena, već je nosio dublje značenje, vezujući uz sebe duh vremena, društvene promene i životni stil generacija koje su odrastale u turbulentnim godinama bivše Jugoslavije, a u isto vreme čvrsto oslonjeni na ideju da je mir i stabilnost nešto što je garantovano rođenjem.
Slađanin modni stil uspevao je na volšeban način da zadrži dašak šarma i elegancije, a da pritom ne izgubi ni malo od boemskog duha i avangardne kreativnosti. Od izazovnih haljina do opuštenih kombinacija sa kožnim jaknama pa i jedne od prvih čiroki frizura među ženskim izvođačima ne samo kod nas već i na svetskom pozornicama, Slađana je uspevala da spoji suprotnosti i stvori prepoznatljiv stil. Iako je danas modna publika povezuje sa ranim nastupima Blondi, Sidni Loper i Madone, činjenica je da je Slađana u mnogo čemu bila lučonoša.
Njen uticaj nije bio ograničen samo na estetiku koja se kreirala oko muzike koju je interpretirala. Ona je uspevala da u tim vremena, ali nesmanjenim intezitetom i u godinama koje su usledile a u kojima je to bivalo sve teže, ostane simbol slobode i otvorenosti uma, što se ogledalo i u njenom umetničkom izrazu.
Beograd je imao posebnu vezu sa Slađanom Milošević. Grad koji je pulsirao energijom i kreativnošću pronašao je u Slađani svoju kreativnu muzu. Ona je uz malobrojne ali izuzetno upečatljive ženske likove nove rok scene Jugoslavije gradila platformu posebnih i izuzetnih heroina sa beogradskih pločnika.
Ono što je specifično a na šta muzička javnost nije možda imala prilike da obrati pažnju jeste posebno i uzajamno poštovanje koje se gradilo između Slađane i srpske modne scene. Njena podrška dizajnerima u usponu, kao i ljubav kojom su joj oni uzvraćali izlila se svim svojim bogatstvom u danima nakon njenog odlaska. Susreli smo se sa retkim trenucima u kojima nas sa one strane fejsbuk i instagram profila prekrije talas pozitivnih emocija. U tim danima bili smo u prilici da vidimo sa kime je sve iz modnog sveta Slađana sarađivala i kome je sve u onim teškim danima kada se počinje i preispituje vlastita vrednost nesebično pomogla.
Čini se da joj modni poslenici Beograda nisu zaboravili nijedan komad odeće koji je ponela i nijedno nesebično pojavljivanje na čak i na početničkim revijama danas poznatih imena iz sveta mode. Kroz sećanje na Slađanu Milošević i dalje se slavi njena umetnost, autentičnost i njena besmrtna inspiracija.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
