foto: m. milenković
Čemu u Srbiji služi istraživačko novinarstvo? Novinari svašta otkriju, ali se ne desi ništa. Eventualno ih političari tuže. Ali dvoje istraživačkih novinara za „Vreme“ pričaju da koristi svakako ima, iako nijedan tekst ne može da promeni društvo
Novinari u Srbiji su prethodnih godina otkrili podeblju hrestomatiju raznih marifetluka vlasti, veza sa kriminalcima, nameštenih tendera, plagiranih doktorata.
To prenese pokoji medij koji sme, ljudi onda dobiju neke nagrade za istraživačko novinarstvo.
Ali, ne promeni se ništa. Vlasti stvar ignorišu, zataškaju, izvrnu, nekad se ljute, kažu da su novinari plaćenici, oni nervozniji ih tuže. A do tada se već prešlo na sledeću temu i aferu.
„Kad bih tako gledao, verovatno bih napustio novinarstvo“, kaže Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a, koji je nedavno raskrinkao još dublje veze Šarićevog narko-klana i države.
Ništa nije kao u filmu
Dojčinović je kao novinar stasao u eri naprednjačke vlasti. Kaže, pre deset godina je stvar pomalo zamišljao kao u filmu „Spotlight“, gde hrabri bostonski novinari raskrinkavaju zlostavljanje dece u Katoličkoj crkvi.
„Tada sam još bio razočaran jer tužilaštvo nikog ne uhapsi posle mog teksta, ali sam to preboleo. Ne očekujem više tako nešto“, rekao je Dojčinović za naš njuzleter Međuvreme.
Ali, kaže, tekstovi udaraju kao kapi vode, uporno, i vremenom se kamen lomi. „Stvara se svest da je vlast povezana sa kriminalom, nakon godina pisanja istraživačkih medija. Čak i ljudi koji su na Vučićevoj strani to razumeju, mada još opravdavaju.“
Slično razmišlja Ivana Milosavljević, novinarka CINS-a koja se prošle godine infiltrirala u kol-centar SNS-a koji se finansirao crnim novcem. Tu priču je vlast okrenula na sprdnju.
„Ne bih rekla da sam razočarana. Jer, najčešće uspem da informišem ljude, to onda prošire i kolege iz drugih medija. Ne bude mi pravo ako institucije ignorišu, ali fokus vraćam na onaj prvi cilj koji sam ispunila“, kaže Milosavljević za Međuvreme.
Samo tekstovi ne menjaju društvo
Ivana Milosavljević veruje da su informacije, baš kao voda, nezaustavljive. Prenesu se tu i tamo, postaju tema na slavi i u kafani. Vajde ima i kad se nadležni prave blesavi.
„Neće moj tekst da promeni društvo, neće ni pet tekstova. Ali, građani mogu sutra doneti neku bolju odluku recimo na izborima“, kaže ona.
Dojčinović se uzda u nešto slično. Inače bi, kaže, napustio stresan i zahtevan posao kakav je novinarstvo.
„Možda radimo neke stvari za budućnost. Vlast čisti dokaze i prošlost, dokumenta se menjaju i seku, svedoci umiru, pa je za istraživačke medije bitno da sačuvaju sadašnjost. Možda jednog dana to bude važno“, navodi on.
„Boli ih izveštavanje“
Do sada je tužen nebrojeno puta, što je zgodna fora moćnih – razvlače novinare po sudnicama, umesto da ovi mogu da rade svoj posao. Ali, iz tih susreta je Dojčinović nešto naučio:
„Kad sretnemo te ljude u sudnici, Dijanu Hrkalović ili Koluviju, vidiš da ih boli izveštavanje. Nisi samo komarac koji ih je bocnuo, već si ih baš udario, i to iako su zaštićeni. Makar ponekog uspevamo da preznojimo, iako drže tužilaštvo i policiju“, dodaje on.
I KRIK i CINS upućeni su na svoje čitaoce, i jednim delom žive od donacija.
Ivana Milosavljević zna u kakvom svetu živi i gde su granice novinarstva, ali ne bi da kuka zbog toga. Kaže, prepreke treba probijati.
„Uostalom, šta je alternativa? Da svi dignemo ruke od istraživačkog novinarstva i damo im odrešene ruke za kršenja zakona? Novinari ne treba da gube volju jer bismo tek onda bili u još većem problemu.“
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
