Avangardna umetnica i pevačica Slađana Milošević preminula je danas u 69. godini, potvrdila je FoNetu njena prijateljica Biljana Petrović
Avangardna umetnica Slađana Milošević je umrla u Zemunskoj bolnici, posle kraće bolesti, a datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
Aleksandra Slađana Milošević rođena je u Beogradu 3. oktobra 1955. godine i smatrana je ikonom novog talasa osamdesetih u Jugoslaviji.
Svoj prvi solo nastup je imala na festivalu „Studentsko ljeto“ u Maglaju, 1974. godine, gde je osvojila „Gran Pri“.
Na površinu jugoslovenske pop-rok scene isplivana je 1977. godine sa pesmom „Au, Au“ i iste godine imala svoj prvi veći nastup na Koncertu kod Hajdučke česme, gde je nastupala pre Bijelog Dugmeta.
Milošević je počela da ruši tabue, kad je izdala pesmu pod nazivom „Seksi dama“, koja je bila zabranjena za emitovanje na brojnim radijskim i televizijskim programima.
Godine 1979, promovisala je pesmu „Amsterdam“, a 1981. godine nastupila na izboru za jugoslovenskog predstavnika na Pesmi Evrovizije u Beogradu i osvojila osmo mesto sa kompozicijom „Recept za ljubav“.
Sa Dadom Topićem je 1984. godine snimila pesmu „Princeza“, koja je prevedena i na engleski jezik, a 1989. godine je otišla u Sjedinjene Države, gde je neko vreme svirala sa grupom „Baby Sister“.
Jedno vreme je bila broker na berzi, a radila je i u marketinškim agencijama. U Beograd se vratila 1995. godine.
Preminuo je akademik Ljubomir Simović, jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca, čovek koji nije želeo da ostane nem na stvarnost u kojoj je živeo. „Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade“, pričao je Simović za „Vreme“ 2014. godine
Filip David, jedan od najznačajnijih srpskih književnika i intelektualaca, preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u savremenoj književnosti i kulturi
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Preminuo je pukovnik policije u penziji Srđan Grekulović, nekadašnji komandant Žandarmerije, uzor poštenog i časnog policajca.
Umro je Milorad Komrakov, nekadašnji novinar i urednik na Televiziji Beograd (RTS). Ostao je upamćen kao jedan od glavnih medijskih kopljanika Miloševićevog režima, a stigao je i da medijski služi ovom tekućem
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
