Kenzo Tribouillard, Pool Photo via AP
Evropska komisija će predložiti zemljama članicama da otvore pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, saopštila je u Strazburu predsednica EK Ursula fon der Lajen
Konačnu odluku o formalnom početku pristupnih pregovora doneće lideri EU na samitu u Briselu krajem sledeće nedelje, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
U obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta, Fon der Lajenova je ocenila da je Bosna i Hercegovina ostvarila neophodni napredak u ispunjavanju uslova za naredni korak ka EU.
„Od kada smo joj dodelili status kandidata u decembru 2022, Bosna i Hercegovina je napravila impresivne korake. Veći napredak je postignut u jednoj godini nego u celoj prethodnoj deceniji“, izjavila je Fon der Lajenova.
Predsednica Evropske komisije je navela pet ključnih oblasti u kojima je BiH postigla napredak, među kojima su puna usklađenost zemlje sa spoljnom politikom EU, usvajanje reformskih zakona, mere u oblasti pravosuđa i upravljanje migracijama.
„Usvojen je važan zakon o sprečavanju sukoba interesa koji je bio blokiran sedam godina, Zakon o pranju novca i finansiranju borbe protiv terorizma. Pregovori o sporazumu sa pograničnom agencijom Fronteks će uskoro početi“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Lideri EU su u decembru odlučili da će otvoriti pristupne pregovore sa BiH „kada se ispuni neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumom za članstvo“.
Ispunjavanje prioriteta
Pozvali su Evropsku komisiju da do marta podnese izveštaj Evropskom savetu o napretku BiH.
U ranijim fazama procesa, EU je postavila čak 14 „prioriteta” i devet reformskih “koraka” koje BiH treba da ispuni za otvaranje pristupnih pregovora, od čega su do sada ispunjeni samo neki.
Ipak, u Evropskoj komisiji je preovladao stav da je postignut dovoljan nivo usklađenosti i da je potrebno nagraditi dosadašnji učinak.
Neke zemlje članice, među kojima Austrija i Italija, insistiraju da napredak Bosne i Hercegovine mora da ide ruku pod ruku sa napretkom Ukrajine i Moldavije, dok Holandija i drugi naglašavaju princip napretka prema zaslugama.
Sledeće nedelje bi i Ukrajina i Moldavija mogle da učine naredne korake. Evropska komisija će predstaviti pregovarački okvir za ove dve zemlje i usmenu ocenu o napretku.
Diplomate u Briselu, međutim, procenjuju da bi dogovor o pregovaračkom okviru za ove dve zemlje, za koji je potrebna saglasnost svih 27 članica, mogao da bude postignut tek u junu, posle izbora za Evropski parlament.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
