Kenzo Tribouillard, Pool Photo via AP
Evropska komisija će predložiti zemljama članicama da otvore pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, saopštila je u Strazburu predsednica EK Ursula fon der Lajen
Konačnu odluku o formalnom početku pristupnih pregovora doneće lideri EU na samitu u Briselu krajem sledeće nedelje, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
U obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta, Fon der Lajenova je ocenila da je Bosna i Hercegovina ostvarila neophodni napredak u ispunjavanju uslova za naredni korak ka EU.
„Od kada smo joj dodelili status kandidata u decembru 2022, Bosna i Hercegovina je napravila impresivne korake. Veći napredak je postignut u jednoj godini nego u celoj prethodnoj deceniji“, izjavila je Fon der Lajenova.
Predsednica Evropske komisije je navela pet ključnih oblasti u kojima je BiH postigla napredak, među kojima su puna usklađenost zemlje sa spoljnom politikom EU, usvajanje reformskih zakona, mere u oblasti pravosuđa i upravljanje migracijama.
„Usvojen je važan zakon o sprečavanju sukoba interesa koji je bio blokiran sedam godina, Zakon o pranju novca i finansiranju borbe protiv terorizma. Pregovori o sporazumu sa pograničnom agencijom Fronteks će uskoro početi“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Lideri EU su u decembru odlučili da će otvoriti pristupne pregovore sa BiH „kada se ispuni neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumom za članstvo“.
Ispunjavanje prioriteta
Pozvali su Evropsku komisiju da do marta podnese izveštaj Evropskom savetu o napretku BiH.
U ranijim fazama procesa, EU je postavila čak 14 „prioriteta” i devet reformskih “koraka” koje BiH treba da ispuni za otvaranje pristupnih pregovora, od čega su do sada ispunjeni samo neki.
Ipak, u Evropskoj komisiji je preovladao stav da je postignut dovoljan nivo usklađenosti i da je potrebno nagraditi dosadašnji učinak.
Neke zemlje članice, među kojima Austrija i Italija, insistiraju da napredak Bosne i Hercegovine mora da ide ruku pod ruku sa napretkom Ukrajine i Moldavije, dok Holandija i drugi naglašavaju princip napretka prema zaslugama.
Sledeće nedelje bi i Ukrajina i Moldavija mogle da učine naredne korake. Evropska komisija će predstaviti pregovarački okvir za ove dve zemlje i usmenu ocenu o napretku.
Diplomate u Briselu, međutim, procenjuju da bi dogovor o pregovaračkom okviru za ove dve zemlje, za koji je potrebna saglasnost svih 27 članica, mogao da bude postignut tek u junu, posle izbora za Evropski parlament.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
