Ustavni sud Kosova je još 2016. godine presudio da manastiru Visoki Dečani mora da se vrati zemlja. Izvršna vlast još uvek nije postupila po obavezujućoj odluci suda. Sada postoje naznake da bi to moglo da se promeni
„Nesprovođenje sudske odluke o zemljištu Visokih Dečana dovodi u pitanje vladavinu prava na Kosovu“, rekao je krajem februara šef Euleksa Đovani Pjetro Barbano.
I, po ko zna koji put, naglasio: „Odluka iz 2016. o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani obavezuje sve pojedince i ustanove, bez izuzetka“.
I tako osam godina, od kada je kosovski Ustavni sud nakon 16 godina sudskog procesa potvrdio odluku o povratku 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani.
Svake godine međunarodni zvaničnici podsećaju kosovske vlasti na ovu obavezu, ali bez ikakvog efekta.
Svetlo na kraju tunela?
Juče je iznebuha više kosovskih medija javilo da je vlada u Prištini navodno konačno pristala da postupi po nalogu Ustavnog suda.
„Niko nas još uvek iz kosovskih institucija nije kontaktirao u vezi izvršenja odluke Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visoki Dečani“, rekli su, međutim, sinoć za KoSSev iz Eparhije raško-prizrenske.
„Poslednjih godina svedoci smo više izjava najviših kosovskih zvaničnika da odluka Ustavnog Suda o zemlji manastira Dečani navodno nije legalno donesena i da ne može biti izvršena i da o njoj treba da se vodi nekakav dijalog sa Crkvom“, saopštila je dalje Eparhija raško-prizrenska.
Navode da su nakon konsultacija sa pravnim savetnicima i više kontakata sa međunarodnim predstavnicima u Prištini, odavno izneli svoj stav „da se oko pomenute odluke Ustavnog suda, koja je obavezujuća i konačna (res judicata), ne može voditi nikakav dijalog, niti praviti dogovor jer je to protivno zakonskim principima u svim demokratskim društvima“.
Iz Eparhije podsećaju da je opština Dečane godinama odbijala da izvrši odluku Ustavnog suda, prenosi KoSSev.
Institucijsko zamajavanje
Navode in da su se obraćali centralnom katastru Kosova koji ima puno pravo da upiše zemlju kao vlasništvo manastira.
„Time bi se automatski ažuriralo katastarsko stanje imovine manastira na opštinskom nivou“, naglasili su u Eparhiji.
Ukazuju i na to da se i Ustavni sud Kosova u više navrata oglašavao pozivom da se odluka o zemlji manastira primeni.
„Nažalost, nismo našli razumevanje ni spremnost da se odluka izvrši ni od strane lokalnog ni centralnog katastra Kosova bez ikakvog obrazloženja. Naš slučaj je konstantno bio prebacivan sa opštinskog na centralni i sa centralnog na opštinski nivo i na taj način se uporno izbegavalo izvršenje odluke osam godina“, zaključuju iz Eparhije.
Korak ka vladavini zakona
Na kraju su još jednom zatražili od kosovskih vlasti da postupe u skladu sa zakonom, „da konačno urade svoj deo posla u skladu sa zakonom i upišu našu zemlju u katastar i manastiru izdaju uredan posedovni list u skladu sa sudskom presudom“, piše KoSSev.
To bi bio, ocenjuju iz Eparhije, značajan korak za vladavinu zakona.
I zaključuju: „Što se tiče spremnosti za dijalog u cilju unapređenja života i rešavanja praktičnih pitanja, naša Crkva uvek je bila i ostala otvorena za razgovor sa svim ljudima dobre volje, što smo na delu pokazivali svih ovih godina“.
Istorijat slučaja
Srednjevekovni manastir Visoki Dečani Srpske pravoslavne crkve više od dve decenije pokušava da povrati vlasništvo nad 24 hektara zemlje i šume na Kosovu.
Ova zemlja, koja se nalazi oko manastira, u katastru je upisana kao imovina društvenih preduzeća iz bivše Savezne Republike Jugoslavije „Ijlirija“ i „Apiko“.
U vlasništvu prvog je hotel, a drugog fabrika meda.
Posle Drugog svetskog rata, jugoslovenska vlast oduzela je manastiru 700 hektara zemlje, a država Srbija je 1997. vratila 24 hektara zemlje, koja okružuje manastir.
Međutim, opština Dečani to nije priznala. Od tada traje sudski spor.
Ignorisanje presuda
Presuda da zemljište pripada manastiru Visoki Dečani doneta je 2012. godine, a potom ju je i 20. maja 2016. godine potvrdio i kosovski Ustavni sud.
Uprkos svemu, lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da sprovedu tu odluku, uz obrazloženje da je devedesetih godina prošlog veka za vreme socijalističke Jugoslavije režim Slobodana Miloševića na silu oduzimao imovinu.
Šefovi misija Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država pozivali su Vladu Kosova da bez daljeg odlaganja, u potpunosti izvrši zakonit upis zemljišta manastira Dečani u skladu sa odlukom.
I Misija OEBS na Kosovu pozvala je prištinske institucije da izvrše upis zemljišta manastira Visoki Dečani u skladu sa presudom kosovskog Ustavnog suda, ali to se nije desilo.
Mišljenja mimo Ustavnog suda
Iguman manastira Sava Janjić rekao je ranije da je ovo pitanje vladavine zakona i da su najviši sud Kosova i Ustavni sud doneli presudu da to zemljište pripada manastiru.
„To je konačna odluka, kako je rečeno u presudi Ustavnog suda, koja se ne može menjati i mora se primeniti“, zaključuje on.
Gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, pak, razmišljao je drugačije, rekavši nakon presude Ustavnog suda da je – apsurdna.
„Ocenjujem da je Ustavni sud doneo najapsurdniju odluku koju može doneti neki Ustavni sud, kada je ocenio ispravnim odluku Skupštine i Republike Srbije iz 1992. i 1997. godine, što se nažalost desilo 2016. godine“, konstatovao je tada Ramosaj.
Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji da hitno proveri navode da su maskirana lica odvela jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase. Nakon istrage saopšteno da je on objavio lažne informacije jer snima video za svoj Jutjub kanal
Policija je u Novom Sadu privela 22 spremačice zaposlene u Skupštini AP Vojvodine, zbog sumnje da je u toj instituciji uništavana dokumentacija
Državni zvaničnici i funkcioneri Srpske napredne stranke uputili su u oktobru najmanje 159 verbalnih napada novinarima i medijima, 47 odsto više nego u septembru, pokazuje monitoring Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF).
Prosvetni sindikat traži da tužilaštva posle skoro dve godine konačno odluče o prijavama protiv bivše ministarke prosvete i savetnika školskih uprava zbog umanjenih zarada prosvetnim radnicima koji su obustavili nastavu tokom studentskih protesta. Đukić Dejanović je tada tvrdila da je postupala po zakonu.
Pet godina posle ustavne žalbe Danijele Štajnfeld, organizacije civilnog društva traže od Ustavnog suda da konačno odluči. Glumica kaže da ne zna da li može da veruje institucijama posle svega što su, kako navodi, učinile njoj i njenoj porodici
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
