Američka odmazda u Siriji i Iraku zbog napada na američke baze vodi opasno blizu sukobu sa Iranom. Međutim, stručnjaci kažu da takav otvoreni sukob zapravo niko ne želi.
Sjedinjene Američke Države tvrde da su pronašle nalogodavca za napad na američku bazu u Jordanu blizu granice s Irakom krajem januara. U napadu dronom poginula su tri američka vojnika, piše Dojče vele.
„Verujemo da je napad planirala, finansirala i izvela krovna organizacija pod nazivom Islamski otpor u Iraku“, rekao je šef za odnose sa javnošću Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. „Islamski otpor“ smatra se paravojskom koju podržava Iran.
Tokom vikenda SAD su u znak odmazde pokrenule napade na proiranske položaje u Siriji i Iraku, usmrtivši desetine ljudi.
Američka vojna akcija dolazi usred velikih tenzija na Bliskom istoku, izazvanih ratom između Izraela i Hamasa. Strahuje se od moguće direktne konfrontacije SAD-a i Irana.
Teheran negira optužbe i preti
Državna novinska agencija IRNA prenosi da Iran negira bilo kakvu umešanost u napad. „Mi ne želimo rat, ali ga se ni ne bojimo“, rekao je za agenciju komandant Iranske revolucionarne garde general Hosein Salami.
„Mi nismo ratni huškači. Mi samo branimo sebe i svoju čast.“
Ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan takođe je pozvao SAD da se uzdrže od pretnji i okrivljavanja i da se fokusiraju na političko rešenje. Kako je rečeno, odgovor Irana, u odnosu na pretnje, biće brz i odlučan.
Grubo je pojednostavljivanje ako se svaki pojedinačni korak paravojnih jedinica povezanih s Iranom pripisuje direktno Teheranu, kaže Hamidreza Azizi, stručnjak za Iran u Fondaciji za nauku i politiku (SWP) u Berlinu.
Iran podržava različite naoružane grupe u inostranstvu, uključujući paravojsku Huta u Jemenu, Kataib Hezbolah u Iraku i Hezbolah u Libanu. One, po njegovim rečima, „zajedno čine osovinu otpora protiv Izraela i SAD“.
Podrška uključuje obezbeđivanje oružja, logističku i ekonomsku podršku.
„Na osnovu toga se svakako može zaključiti da su kolektivnu odluku o eskalaciji sa SAD i Izraelom kao odgovor na rat u Gazi koordinirano donele sve ove grupe uz podršku Irana“, kaže ekspert iz Berlinske fondacije Azizi, koji i sam dolazi iz Irana.
Regionalne paravojne jedinice imaju značajnu autonomiju na taktičkom i operativnom planu, posebno pri odabiru ciljeva.
„U tom pogledu, teško je proceniti u kojoj je meri Iran bio uključen u napade“, dodaje Azizi.
„Malo je verovatno da Iran nije znao ništa o napadima“, smatra s druge strane iranski ekspert Ali Fatolah Nedžad.
Situacija na Bliskom istoku je uz to veoma opasna za Islamsku Republiku, podvlači osnivač Berlinskog centra za Bliski istok i globalni poredak (CMEG) u intervjuu za švajcarsku TV-stanicu SRF.
On kaže da se u Iranu vodilo računa da se ne dođe u direktan sukob sa SAD ili Izraelom. Jer, jedan takav rat bi ugrozio režim u Teheranu. „Ljudi na vlasti u Teheranu su toga svesni.“
Borba za uticaj u pograničnim oblastima
Napad dronom na američku vojnu bazu Al Tanf krajem januara dogodio se u regionu koji je do 2015. godine kontrolisala militantna organizacija Islamska država (IS).
Poslednjih godina IS je u velikoj meri razbijena. Strani akteri su sada preuzeli kontrolu nad tim područjem. SAD su tamo prisutne uz saglasnost jordanske vlade. Njihove oružane snage trebale bi da suzbiju delovanje preostalih paravojnih trupa IS.
Prema nedavnom istraživanju Međunarodne krizne grupe (ICG), Iran je tamo takođe snažno zastupljen. Međutim, veličinu iranskih snaga teško je proceniti, navodi ICG.
U Vašingtonu postoje strahovi da Iran želi da napravi kopneni koridor istok-zapad kroz Irak i Siriju, koji bi dopunio postojeći vazdušni koridor. Iran bi tako mogao snabdevati libanski Hezbolah oružjem – sve do Mediterana.
Iran, zauzvrat, želi da spreči SAD da kontrolišu rutu od turske do jordanske granice na potezu sever-jug, kaže se u analizi ICG-a. To bi odseklo Iran od njegovih saveznika i marioneta u regionu.
Ne mogu se isključiti nove provokacije
Iran bi najradije da „protera SAD“ iz regiona, izjavio je duhovni i politički vođa u Iranu Ali Hamenei.
Zbog toga se u Teheranu na rat u Gazi gleda kao na pogodnu priliku za povećanje pritiska na SAD, kaže politikolog Azizi. Ponovljeni napadi na američke ciljeve u regionu mogli bi dovesti do toga da SAD izvrše pritisak na Izrael da brzo okončaju rat s Hamasom.
„Kao rezultat toga, došlo je do podele rada između grupa koje su u savezu s Iranom“, rekao je Azizi. „Paravojne snage Huta su preuzele zadatak stvaranja nevolja u Crvenom moru, dok su iračke paravojske vršile pritisak na SAD u Iraku i istočnoj Siriji.“
Međutim, cilj američkih kontra-akcija je izbegavanje daljih američkih gubitaka, rekao je Azizi: „Iran i njegovi saveznici znali su da će smrt američkih vojnikinja i vojnika izazvati snažniji odgovor Vašingtona. A Teheran ne želi rat s Vašingtonom.“, piše Dojče vele.
Venecuela raspolaže najvećim rezervama nafte na svetu, ali uglavnom je reč o teškoj nafti. Iran trpi posledice međunarodnih sankcija usmerenih na njegovu naftnu industriju. Obe zemlje potresaju nemiri
Mark Brnović (59), pre godinu dana Trampov kandidat za ambasadora u Beogradu, umro je od posledica srčanog udara
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
