Organizacija „Centar za mame“ podnela je Ministarstvu zdravlja 15 preporuka za poboljšanje stanja u porodilištima.
Jovana Ružić iz te organizacije rekla je za RTS da je začuđujuće da se i dalje priča o problemu akušerskog nasilja, a da žene već 50 godina svedoče o lošim iskustvima i da moramo da razumemo kako lekari dođu od „želim da pomognem“ do „kravo jedna, odalamiću te“.
Preporuke za poboljšanje stanja u porodilištima, koje je „Centar za mame“ predao Ministarstvu zdravlja, odnose se i na psihičko i na fizičko stanje trudnica i porodilja, kao i na stanje u porodilištima i bolnicama.
Milena Kostić na internetu poznatija kao Mama iz magareće klupe, dula i porođajna edukatorka kaže za “Vreme” da se buduće mame opredeljuju za porođaje u privatnim bolnicama, u potrazi za ljubaznošću.
“U radu sa trudnicama i porodiljama, zaključila sam da su one koje se opredeljuju za porođaje u privatnim ustanovama pretežno žene koje ili same imaju loša iskustva iz državnih porodilišta ili su čule previše takvih iskustava i žele da ih izbegnu. Motiv im je da imaju uz sebe osobu od poverenja tokom porođaja, da li partnera ili dulu. A tek negde na trećem mestu je želja da tokom porođaja imaju iskustvo po svojim željama”, kaže Kostić.
Ona objašnjava da u Srbiji većinom ova treća stavka nije dovoljno osvešćena, jer trudnice nisu informisane kako izgleda porođaj, šta sve utiče na njega i šta nam tokom njega pomaže ili odmaže.
Edukacija trudnica
“U inostranstvu se više radi na toj edukaciji i pomaže trudnici da definiše kakav uopšte želi porođaj. Tako se i ocena iskustva samog porođaja ne razlikuje mnogo da li se odigrao u državnoj ili privatnoj ustanovi. Ali kad uporedimo ukupnu ocenu iskustva u Srbiji, porodilje u privatnim ustanovama cene ljubaznost, pristupačnost osoblja, higijenu, udobnost i pratnju na porođaju”, kaže naša sagovornica.
Kada biraju da se porode u privatnoj bolnici, trudnice su uglavnom spremne da plate da se poštuju njihove porođajne želje. Nekada ih, međim, ni lekari u privatnim ustanovama ne uvaže.
“Žene iznenadi da se sami protokoli od prijema u ustanovu do otpusta malo razlikuju od državnih, kao i da je mali broj zdravstvenih radnika spreman da sasluša i poštuje ženine želje za porođaj. To ne iznenađuje ako uvidimo da i u privatnoj bolnici rade isti ljudi koji su do skoro radili u državnim ustanovama i verovatno ne umeju ili ne žele da menjaju pristup i koncept rada”, kaže Kostić.
Industrija ljudskog dostojanstva
Često žene pričaju da će svakako proći loše, ali da bar ne žele da neko viče na njih i da zato idu kod privatnika.
“Zašto je teško pokazati malo ljudskosti i ljubaznosti i u državnoj praksi, ne znam. Mislim da opravdavanje u manjku broja osoblja, prevelikom obimu posla, birokatskom delu posla koji je prebačen na lekare, ne bi smelo da postoji. Jer ljubaznost ne košta ništa, a nije teško naučiti i malo strpljenja”, pita se Kostić.
Nedostatak dobre volje
Ono što je potrebno da se preduzme kako bi se unapredile prakse u Srbiji i olakšalo ženama da prođu kroz trudnoću i porođaj, samo se čini kao jednostavno rešenje.
“Samo bi trebalo spoznati da je trudnica režiser svega i pružiti joj podršku, ali to zahteva i dobru volju, a nisam sigurna da ima dovoljno ljudi koji bi to sproveli. Kao prvo, neophodno je revidirati prakse koje se koriste u protokolima u ustanovama. Mnoge od njih se nigde ne koriste ili se ne preporučuju jer je još pre 50-60 godina utvrđeno da ne doprinose boljitku ishoda porođaja ili da su čak štetne. Ipak, u našim porodilištima se sprovode”, kaže Kostić.
Dodaje da je potrebna dodatna edukacija zdravstvenih radnika, u skladu sa tim da je porođaj fiziološki čin koji ponekad zahteva medicinsku intervenciju, a ne visoko rizičan medicinski čin koji može da se završi smrtnim ishodom.
“Pratnja na porođaju se u mnogim studijama i istraživanjima ističe kao jedan od odlučujućih faktora za lep utisak sa porođaja, smanjene šanse da će se završiti carskim rezom i da će trajati kraće. Pratnja bi trebalo da bude podrške za trudnicu i porodilju, da je na bodri na svaki način, da bude posvećena njoj, a ne da bude neki vid stražara. Ovde se često argumentuje kako nam porodilišta nisu tako projektovana, ali obični paravani su više nego dovoljni da se ovo reši”, zaključuje Kostić.
U porodilištima u Srbiji još uvek nije svuda rešeno pitanje pratnje na porođaju. U privatnim bolnicama je to moguće – uz doplatu.