Odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika stupile su na snagu početkom godine, kaže profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Nevena Petrušić
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić izjavio je da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti „uvode kaznene mere kojima treba da bude sproveden jedan oblik pravnog nasilja“.
„To treba da bude državno nasilje nad onim ko ne može svojim bićem da prihvati ono što je propisani način izražavanja, a taj način izražavanja i najbolji lingvisti i oni koji su posvećeni pitanju jezika i izražajnosti ocenjuju da je nakaradan i neprihvatljiv“, rekao je Stanić na naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu 16. januara.
Skup je održan povodom stupanja na snagu odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno senzitivnog jezika. Zakon je usvojen 2021. godine, a odredbe vezane za rodno senzitivni jezik stupile su na snagu početkom 2024. godine.
Stanić je naglasio da „protiv toga moraju da se izbore”, javlja agencija FoNet i dodao niko nijednog trenutka nije postavio pitanje posebnog odnosa prema pravima žena.
„To treba da bude briga svih nas i deo zakonskih rešenja, ali i široke društvene akcije u kojoj ćemo stalno povećavati našu senzibilnost za ova i ovakva pitanja. Sada nije reč o tome, već o tome da se sprovodi jedan oblik nasilja koji je deo grupacije ljudi sa izvesnim ideološkim opredeljem“, rekao je, bez preciziranja o kojoj grupaciji se radi. Dodao je da treba da „očuvamo porodicu”.
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti Sreto Tanasić rekao je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti „ne predstavlja samo nasilje i inžinjering nad srpskim standardnim jezikom, već je on na mnogim ravnima poguban“.
Patrijarh o ‘brejn vošingu’
Na otvaranju skupa je govorio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.
Rekao je da se čini da „taj zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost deli iznutra, diktirajući pod pretnjom sankcijama ljudima potpuno nesvojstven način mišljenja i opštenja koje proizilazi iz takvog mišljenja“.
„Na taj način stvara mogućnost da mladi naraštaji forsiranim pritiskom i manipulacijama onim što se zove ‘brejn vošing’ prestanu da budu ono što su božijom voljom postali, ono što su po svojoj prirodi“, ocenio je patrijarh Porfirije, koji je i ranije kritikovao zakon i rodno senzitivan jezik.
Naučni skup organizovale su Informativna služba Srpske pravoslavne crkve i Matica srpska.
Skupu su prisustvovali ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.
Zašto SPC organizuje naučni skup?
Izuzetno je neobično da naučna i verska ustanova organizuju jedan naučni skup koji se ne tiče u užem smislu crkve, smatra lingvistkinja Marija Mandić.
„Nije dobro da se naučni skupovi organizuju zajedno sa crkvom i sveštenstvom, osim ako se ne tiču pitanja koja su usko povezana za crkvu, kao što su crkvena umetnost, liturgijski jezik i slično. Za odvajanje crkve i nauke smo se borili još od vremena Dositeja i Vuka – o čije se naučno i kulturno delo crkva svojevremeno prilično ’ogrešila’“, pojašnjava Mandić, koja je i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
S obzirom na to da u izradi zakona nisu pravovremeno konsultovani stručnjaci za srpski jezik, kao i da on uključuje kaznene odredbe, Mandić se donekle slaže sa svojim kolegama koji su digli glas protiv.
Zalaže se za politiku preporuke i garantovanja prava da oni koji žele imaju pravo na rodnoosetljivi jezik.
„Srpski jezik je rodnoosetljiv jezik i to upravo jeste njegova tradicija, i u narodnoj poeziji i književnosti srednjeg veka. Zakon koji garantuje rodnu ravnopravnost ne može biti diskriminatoran jer garantuje ravnopravnost, a ne obrnuto“, kaže Mandić, dodajući da to ne bi trebalo da bude povod polemike.
Ono oko čega se može polemisati, prema njenim rečima, jeste o tome kako prepoznati jezički seksizam i diskriminaciju žena u jeziku.
„Mene, na primer, veoma brine javno vređanje žena koje dolazi od javnih ličnosti kao što su Vojislav Šešelj, Dragoslav Bokan i drugi, a koje prolazi bez javne osude i kazne“, kaže sagovornica Vremena.
Vidljivost 54 odsto stanovništva
Odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika stupile su na snagu jer je Zakon u vreme kad je donet odložio primenu tih normi da bi se stvorili uslovi da se rodno senzitivni jezik primenjuje, kaže za Vreme profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Nevena Petrušić.
To, napominje, posebno važi za oblasti obrazovanja i medija.
„Rodno senzitivni jezik nije ni protiv čega što ljudi doživljavaju kao važne, porodične vrednosti. To je jezik rodne ravnopravnosti koji treba da učini vidljivim žene koje čine 54 odsto stanovništva, njih, njihove doprinose, da počnemo da razmišljamo na drugi način. Da sve ono što obavljaju i žene i muškarci bude izraženo muškom i ženskom gramatičkom rodu, kako su inače pravila koja važe u našem jeziku”, pojašnjava Petrušić.
Da bi se odredbe primenjivale potrebno je da se u ženskom rodu pripremi čitav niz zanimanja, da sve budu izražene i u muškom i ženskom rodu. Međutim, Petrušić kaže da se to još nije desilo.
„Iako je zavod koji se bavi obrazovanjem pripremio jedan dokument o rodno senzitivnom jeziku za oblast obrazovanja, on je odbačen i mi nemamo preduslove za primenu rodno senzitivnog jezika”, kaže Petrušić.
Šta kaže Zakon?
Rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, navodi se u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.
Propisuje korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu.
Prema zakonu, mediji su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa.
Zakon takođe nalaže organima vlasti da prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti te upotrebu rodno osetljivog jezika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja.
Predviđene kazne za nepoštovanje različitih odredbi zakona su od pet do 150.000 dinara za organe vlasti, a za političke organizacije, medije, poslodavce od 50.000 do dva miliona dinara.
Prema proceni novosadskog novinara Žarka Bogosavljevića, današnji skup u Novom Sadu okupio je više ljudi nego što je grad imao stanovnika devedesetih godina. On kaže da je zauzeto najmanje 80 hiljada kvadrata prostora, a da su mnogi ostali i na prilazima gradu. MUP je ranije saopštio da je prisustvovalo 39.000 ljudi
Godišnjica tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena, obeležava se komemorativnim skupovima. Građani su se simbolično okupili na 16 lokacija širom grada – u znak sećanja na svaku od žrtava – i potom zajedno krenuli ka Železničkoj stanici, gde su minutom ćutanja i paljenjem sveća odali poštu stradalima. Sa čamaca na Dunavu pušteno je 16 lampiona za 16 žrtava pada nadstrešnice
Put od Kosova do Novog Sada, zamišljen kao marš podrške predsedniku, u Mrčajevcima se pretvorio u neugodan susret. Umesto aplauza, Srbe iz enklava dočekale su psovke i povici jednog meštanina: „Idite na Kosovo pa šetajte!“. Policija je morala da interveniše da spreči veći incident
Veliki deo Novog Sada ostao je pet sati bez vode u danu kada se u tom gradu održava veliki komemorativni skup povodom pada nadstrešnice. Gradonačelnik Novog Sada tvrdi da vode nije bilo jedan sat i da je laž da je to bilo namerno.
A onda je režim napravio ključnu grešku: opijen krvlju, nedodirljivošću i svemoći, s kandžama duboko zarivenim u tkivo ove zemlje, u meso građana, nasrnuo je, ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na studente
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
