Najpre je potrebno da se formalno završe izbori. RIK je usvojio ukupni izveštaj, ali i na njega se može podneti žalba u roki od 72 sata. Onda se može pred Ustavni sud, ali on - nema rok u kojem treba da odluči
Na protestu ProGlasa koji je održan pretposlednjeg dana izborne 2023. godine građani su pozvani da dostave snimke koji dokazuju izborne nepravilnosti kako bi svi završili u zahtevu Ustavnom sudu Srbije da ponovi izbore.
A kad bi taj zahtev mogao da bude predat, to će zavisiti od daljih poteza opozicije.
Republička izborna komisija, na sednici održanoj u petak 12. januara, usvojila je ukupan izveštaj o rezultatima izbora za poslanike.
Prema ovom izveštaju, Lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane osvojila je 129 mandata, a Srbija protiv nasilja 65. SPS-Jedinstvena Srbija imaće 18 poslanika, Koalicija NADA 13, kao i Lista Mi – glas iz naroda Branimir Nestorović, takođe 13.
Savez vojvođanskih mađara 6, Usema Zukorlić i Stranka pravde i pomirenja 2, SAD takođe 2, Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi 1 i Ruska stranka 1.
Žalba opozicije
Protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja ukupnog izveštaja na veb-prezentaciji. Taj rok počeo je da teče u petak uveče.
Tanasije Marinković, član RIK-a ispred koalicije Srbija protiv nasilja, izjavio je za N1 da će se ta koalicija žaliti na ukupan izveštaj o rezultatima izbora.
„RIK se kao i do sada u ovim procesima pokazala kao organ koji vrlo skučeno posmatra samo Zakon o izboru narodnih poslanika i previđa druge zakone koji postoje, dakle, odbija da primeni sistemsko tumačenje, da uzme u obzir i druge postupke koji mogu da se vode“, pojasnio je Marinković.
Kad je reč o žalbi Ustavnom sudu, kaže da je to poseban zahtev.
„Do sada smo govorili o zahtevu Ustavnom sudu za odlučivanju o izbornom sporu, to će doći na dnevni red, ali tek pošto se okončaju ove procedure koje nisu pred RIK-om. Danas smo govorili o zahtevu Ustavnom sudu za rešavanje sukoba nadležnosti, povodom pitanja i rešenja Gradske izborne komisije (GIK) kojim se oglasila nenadležnom, prosledila taj predmet RIK-u, a u vezi sa našim zahtevom za ponavljanje glasanja u Beogradu. Bilo je sasvim jasno da smo tražili ponavljanje izbora u Beogradu, a GIK se proglasila nenadležnom i prosledila RIK-u“, rekao je Marinković.
Kad se ide pred Ustavni sud?
Kako je ranije za „Vreme“ objasnila Sofija Mandić, pravnica i članica Gradske izborne komisije ispred Liste Srbija protiv nasilja, jedini pravni modalitet da se u potpunosti ponove izbori, to jest vrati na dan raspisivanja izbora, jeste Ustavni sud.
Čarobni štapić je Član 77 Zakona o Ustavnom sudu koji kaže: „Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti.“
Najpre je potrebno da se formalno završe izbori, a onda u roku od petnaest dana bilo koji birač ima pravo da podnese zahtev Ustavnom sudu.
„Sud ne mora da kvantifikuje nepravilnosti, već samo da oceni da je postojao bitan uticaj. Da je iskrivljen izborni rezultat. Ustavni sud ima slobodu da kaže u koju fazu se vraća izborni postupak – na dan glasanja, ili na kandidovanje ili raspisivanje“, kaže Mandić.
„Nažalost, Ustavni sud nema konkretan rok u kojem treba da odluči, ali bi trebalo da to bude u kratkom roku“, dodaje ova pravnica.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
