Pušten je prvi trejler za igrani film o životu Ejmi Vajnhaus "Back to Black" sa Marisom Abelom u glavnoj ulozi. U bioskopima će biti u maju. Legendarna pevačica imala je samo 27 godina kada je umrla „od otrovne mešavine uspeha i očaja“
Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus je u subotu, 23. jula 2011. po podne, pronađena mrtva u svom stanu u Londonu. Imala je samo 27 godina.
„Britanka crnačkog glasa, pravila je muziku koja je bila mešavina bluza, soula, rokenrola, kantrija, sa stihovima iz samog srca sopstvenog mraka, bola i praznine, onog ružnog đavola koji čuči u svakome od kad je sveta i veka, a samo retki umeju da ga pretoče u lepotu za druge. Ejmi Vajnhaus bila je od tih retkih i, mada autopsija to neće pokazati, izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja“, pisao je u povodom njene smrti Dragan Ambrozić u tekstu Povrtak u crno.
Film koji je režirao Sem Tejlor Džonson („Pedeset nijansi sive“) najavljen je kao pogled u Ejminu karijeru i nastanak njenog legendarnog albuma „Back to Black“.
https://www.youtube.com/watch?v=NtK0Z0IkSLs
Džek O’Konel i igra Ejminog muža Blejka Fildera Sivila, dok Edi Marsan igra njenog oca Miča Vajnhausa.
„Back to Black“ je prvi igrani film o Vajnhaus, nakon niza dokumentaraca koji su o njenom životu objavljeni od 2011. kada je tragično preminula od trovanja alkoholom, prenosi Euronews.
Novi film podržali su legat pevačice, kao i kuće Universal Music Group i Sony Music Publishing, a naći će se u bioskopima 10. maja ove godine.
Menjanje istorije muzike
Ejmina biografija je bila kratka, jer je živela kratko, a faktografija ionako ne može da dočara šta je to kod nje bilo veće od života, pisao je Ambrozić
Rođena 18. septembra 1983. u Londonu, od detinjstva se bavila muzikom. Sa 13 je dobila prvu gitaru, sa 14 napisala prvu pesmu, sa 17 nastupala sa džez bendom, sa 19 je otkriva Sajmon Fuler, čuveni producent i tvorac „Idol“ franšize.
Prvi album Frank na kome je, sa izuzetkom dve obrade, autorka svih pesama, Ejmi objavljuje 2003. i odmah postiže veliki uspeh u Velikoj Britaniji. Sa drugim albumom, Back to Black iz 2006, koji je rađen u saradnji sa producentom Markom Ronsonom, počinje da menja istoriju muzike za koju su odavno svi pomislili da je već završena.
Nominovana je za šest Gremi nagrada, od kojih osvaja pet (što je čini prvim muzičarem iz Britanije sa osvojenih pet Gremija), među njima tri iz „velike četvorke“: za najboljeg novog umetnika, album godine i pesmu godine. Ubrzo osvaja Brit nagradu za najboljeg ženskog izvođača.
Album Back to Black treći je na listi najprodavanijih albuma decenije u Velikoj Britaniji. Ejmi izaziva pojavu čitavog novog talasa mladih talentovanih kantautorki, koje je, iako su joj praktično vršnjakinje, izdvajaju kao nekoga ko je presudno uticao na njih.
Alkohol, droga i vrtoglav pad
Paralelno sa muzičkim uspesima stižu vesti koje ukazuju na drugu stranu te medalje. Alkohol, droga, samopovređivanje, psihički problemi, tuče sa mužem, njegov odlazak u zatvor, pomirenje, konačno razvod, zatim emfizem pluća, pa opet alkohol i droga, roditelji koji preuzimaju brigu o njenim finansijama, dok u izjavama za štampu ne uspevaju da sakriju lični egzibicionizam i želju za samopromocijom…
Vrtoglavi uspeh vodi još vrtoglavijem padu. Sve češće je nesposobna za javne nastupe, zaboravlja tekstove i ostaje bez glasa. Zašto joj se to dešava, suvišno je pitati. Sve je već rekla u svojim pesmama dok je još imala snage za to: da previše voli, da ne želi da pije, nego joj samo treba prijatelj, da nema sedamdeset dana za rehabilitaciju i da „tata samo misli da joj je dobro“.
Poslednje posrtanje u Beogradu
Poslednji put pokušala je da nastupi javno u Beogradu, 18. juna 2011, nešto više od mesec dana pred smrt. Tada je Beograd imao šansu da „pošalje sliku u svet“ da je dostojan statusa koji bi želeo da ima, statusa metropole, evropskog grada. Koncert je bio potpuni debakl, kako za Ejmi tako i za Beograd, koji se u danima nakon toga pretvorio u palanku u kojoj se konačno desilo da je neko posrnuo pred očima mase, pisao je Ambrozić.
Iste one ulaznice za koje su tražili novac natrag pukušavali su posle njene smrti da prodaju na e-bayu po početnoj ceni od 500 funti. Te ulaznice bile su prvo samo karte za jedan propali koncert, a od 23. jula 2011. one su mračno svedočanstvo o publici koja je gledala umiranje uživo. Razvlačena je bila po domaćoj štampi, pljuvana i ismevana.
Ali varaju se svi koji misle da će Ejmi Vajnhaus biti upamćena po bilo čemu drugom, a ne po svojoj muzici i vanserijskom glasu.
Ni Ministarstvo ni Gradski sekretarijat za kulturu nisu objavili rezultate konkursa za sufinansiranje projekata, iako su rokovi odavno prekoračeni, pa se nameće pitanje da li u budžetu uopšte ima novca za kulturu
Autor poslanice za ovogodišnji Svetski dan igre, Mihail Barišnjikov, poručuje da je „umetnost je i dalje najbolji način da se odredi oblik neizrečenom, i postavi pitanja: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Kome ili čemu dugujem odgovornost?“
“U državama koje imaju diktatore na čelu, kultura je svedena na propagandu. Sve što izlazi iz tog okvira, ili pokušava da kritikuje režim, smatra se nepoželjnim aktivizmom, intruzijom državnih neprijatelja, koje treba ugušiti i obeshabriti”
Zrenjanin je zbog nedostatka novca poništio konkurse za programe Prestonice kulture, ali to ne znači da su izgubili i ovaj laskavi status - odgovorili su na upit „Vremena“. Tvrde da nastavljaju sa nešto revidiranim programom
Septembar će ove godine u Beogradu biti mesec festivala: Fest, Bitef, Martovski festival, „Sedam veličanstvenih“... Osim ako Skupština grada ne odluči da će neki od njih ove godine napraviti pauzu
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
