Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet je najavio oštar odgovor misterioznoj zemlji koja se tobože meša u srpske izbore. Pretpostavlja se da je to Nemačka koju urednici žute štampe optužuju da stvara „haos“ u Beogradu. Paradoksalno, ni „Srbija protiv nasilja“ nema razloga da bude oduševljena Nemačkom jer nekih žustrih reakcija Berlina – nije ni bilo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem decembra najavio da će do Nove godine raskrinkati „važnu“ zemlju koja se navodno meša u srpske izbore.
Kako je tada najavio, državni organi sastavljaju „važno pismeno o uplivu i mešanju jedne važne zemlje u izborni proces Srbije na najbrutalniji način“.
U subotu, prilikom unosa badnjaka u Predsedništvo, Vučić se nije osvrnuo na to što „pismeno“ kasni, ali je sada taj napis, na kojem se navodno radi, nazvao „elaboratom“.
„Pravimo ozbiljan elaborat i bez obzira na to što to neće biti laka stvar za nas da se objavi, objavićemo kada završimo“, prenosi Tanjug reči predsednika.
Tako se nastavlja saga sa najavom oštrog odgovora zemlji za koju javnost nagađa da je u pitanju Nemačka. Vučić je u subotu nastavio da raspaljuje nagađanja, pošto opet nije imenovao tu „važnu zemlju“.
„Ali to brutalno mešanje u unutrašnje stvari Srbije i njenih izbornih procesa se nastavlja i mogu da kažem, sa nešto smanjenom žestinom, i dalje traje, ali nemamo mi tu šta da krijemo i nemamo čega da se stidimo, to ćemo objaviti, neka se stide oni koji su se tako ponašali, veoma neodgovorni i neozbiljni“, rekao je Vučić.
Šta su Nemci rekli?
Do danas zvanični Brisel i Berlin praktično ćute na izborne okolnosti u Srbiji. Uz neke kritike, portparol Evropske komisije je pre nekoliko dana rekao da se čeka konačni izveštaj posmatračke misije OEBS-a.
Najkonkretnije je – ali samo u jednom tvitu, neposredno nakon izbora – bilo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, nazvavši uslove u kojima su održani izbori „neprihvatljivim“ za zemlju kandidata za EU.
Tu se pozvalo na preliminarno saopštenje posmatračke misije OEBS-a u kojem su nabrajani slučajevi kupovine glasova, dovoženja birača kao i sveprisustvo predsednika Srbije u medijima uoči izbora.
Međutim, zvanični Berlin od tada nije razjasnio šta znači da su izbori „neprihvatljivi“. To jest, da li to doslovno znači da se izbori „ne prihvataju“ ili je u pitanju samo rutinska i blaga kritika, kakve godinama iz Berlina stižu na Andrićev venac – istina, oštrije otkako u Kancleramtu nije Angel Merkel.
U nedostatku zvaničnih reakcija, za reč se javljaju pojedini nemački poslanici. Posle liberala Tomasa Hakera koji je pozvao EU da konačno reaguje, na mreži X se oglasio socijaldemokrata Mihael Rot, predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.
„Izbori moraju biti provereni i ponovljeni“, napisao je Rot u četvrtak, pozivajući EU i Nemačku da reaguju. Dodao je da Srbija mora prestati sa „ljuljanjem“ između Rusije i Zapada, te da Vučić „ugrožava mir na Zapadnom Balkanu“.
🇺🇸+🇪🇺 machen sich komplett unglaubwürdig,wenn sie die Entwicklungen in Serbien weiter verharmlosen. Die Wahlen müssen überprüft+wiederholt werden. Das 🇷🇸Regime muss die Schaukelpolitik zwischen 🇷🇺+Westen stoppen. Vucic gefährdet den Frieden im Westbalkan. https://t.co/Nj3anTVMUd
— Michael Roth – official 🇪🇺🇺🇦🇮🇱 (@MiRo_SPD) January 4, 2024
Tako su se iz Nemačke javili samo „uobičajeni sumnjivci“, koji su i ranije agitovali da Berlin i Brisel „okrenu drugi list“ i jače pritisnu Srbiju na sankcije Rusije i priznanje Kosova. Rot je bio među vodećim potpisnicima pisma nakon okršaja u Banjskoj kojim se tražilo da se Srbiji pripreti sankcijama.
U one koji su reagovali ubraja se i nemačka evroposlanica Viola fon Kramon (Zeleni), koja je jednom sebe nazvala „lobistkinjom Kosova“.
Premda su neki u Srbiji poleteli da govore o „zaokretu Berlina“, ovo sve nisu zvanične reakcije. I to iako su Haker, Rot i Fon Kramon poslanici tri stranke vladajuće koalicije.
Tabloidi nastavljaju sa teorijom „obojene revolucije“
U petak je režimski tabloid „Informer“ na naslovnoj strani produbio „teorije“ zbog kojih se u javnosti i smatra da Vučić misli na Nemačku kada govori o „važnoj zemlji“ koja se petlja u izbore.
„Žuti ološ s Nemcima ruši Srbiju“, pisalo je preko naslovne strane tabloida.
Najavljeni protest opozicije za 13. januar je opisan kao plan „đilasovaca“ da baš za doček Srpske nove godine blokiraju Beograd i „gurnu zemlju u haos kako bi im Vučić predao vlast“, a u tome „imaju podršku pojedinih nemačkih političara, poput poslanika Bundestaga Mihaela Rota“.
Prethodno je na portalima bliskim vlasti objavljen istovetan tekst, u kojem se navodi da „opozicija ruši Vučića sa srbomrscem iz Nemačke“.
Foto: FoNet/AP„Kampovanje“ u Kneza Miloša tokom studentske blokade saobraćajnica
Rot je reagovao i na te objave. „Da nije tako tužno, bilo bi smešno. Predsednik Vučić kritiku ne prihvata konstruktivno, već širi teorije zavere, pušta svoje medijske hajkače i zove na progon neistomišljenika. Izbori se hitno moraju proveriti. Evropska unija mora da dela“, napisao je Rot na mreži X u petak.
I neposredno nakon izbora su tabloidi bliski vlasti u tekstovima „dokazivali“ da iza „haosa“ u Srbiji stoji Nemačka.
Lista „Srbija protiv nasilja“, koja ne odustaje od protesta i žalbe Ustavnom sudu, tvrdeći da su izbori masno pokradeni pre svega preseljenjem birača u Beograd, takođe nije zadovoljna – ona, međutim, mlakim zvaničnim reakcijama Berlina i Brisela.
Kako smo već pisali, neki opozicioni političari potežu svoje kontakte po Evropi, ali za sada bez uspeha. „Sramotno je ako oćute i prepuste da sve i dalje ide ovako“, rekao je jedan naš izvor iz vrha te koalicije.
Tako se za sada nisu isplatile „odlične veze“ koje stranke iz „Srbije protiv nasilja“ imaju u političkom Berlinu. Neposredno pred izbore, njihove predstavnike poput Borka Stefanovića, Radomira Lazovića i Natana Albaharija su tamo primili predstavnici nemačkih vladajućih stranaka sa kojima dele iste partijske porodice.
Tako su iz Stranke slobode i pravde bliski nemačkim Socijaldemokratama, iz Zeleno-levog fronta nemačkim Zelenima, a iz Pokreta slobodnih građana tamošnjim Liberalima.
Foto: TanjugMarinika Tepić i Dragan Đilas na prvom protestu posle izbora
Da nije to zbog Kosova?
Pitanje zašto izostaju reakcije Berlina i Brisela postavljeno je i u nekoliko tekstova nemačke štampe.
Ugledni nedeljnik Cajt se pitao kako i zašto Vučiću prolazi podrivanje demokratije, glajhšaltovanje medija, rasturanje opozicije i sada štelovanje izbora.
Novinar Ulrih Ladurner je u tom tekstu naveo da se „odgovor mora tražiti u kosovskom konfliktu“.
„U Briselu se veruje da samo Vučić može da reši te probleme. U njemu vide jakog čoveka koji će objasniti Srbima da je Kosovo nepovratno izgubljeno. Samo nacionalista Vučić može srpskoj naciji objasniti gubitak jedne od ‘njenih’ pokrajina. U Briselu se drže te teorije. Pa se zbog toga drže i Vučića“, piše u tekstu uglednog nedeljnika.
Ali zašto bi Vučić oslobodio put za nezavisnost Kosova, pita se novinar.
„Ako bi to uradio, izgubio bi ključnu poziciju. Sve dok je ima, Brisel ima razumevanja za njega. Zato igra na vreme. Do sada on u pogledu Kosova nije napravio ključne ustupke. Brisel i dalje ostaje strpljiv – i tih.“
Zanimljivo je da je pre tačno godinu dana Ladurner pisao o sličnoj temi, odnosu EU prema Vučiću, a da je predsednik Srbije na taj tekst odgovarao na konferenciji za medije. Vučić je tada rekao da u cirkusu ima raznih životinja, i tigrova i drugih, ali da nema vuka.
Ko nije razumeo, on, Vučić, je taj neukrotivi vuk. Samo još da saradnici završe elaborat.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!