Foto: Bruno/Pixabay
"Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građana u Srbiji veoma velika", kaže za "Vreme" profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A zadužuju se iz pogrešnih razloga - za tekuću potrošnju, a ne investiciono
Zaključno sa 30. novembrom ove godine firme i građani su bankama, dugovali zbirno oko 29,27 milijardi evra, što je u odnosu na isti period prošle godine skok od 2,7 odsto, pokazuje novi kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.
Najveći pojedinačni udeo u ukupnom zaduženju građana imaju gotovinski krediti sa 5,96 milijardi evra (u dinarskoj protivvrednosti). Krediti pravnim licima i preduzetnicima iznosili su ukupno 16,5 milijardi evra i neznatno su veći u odnosu na isti period prošle godine.
„Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građan u Srbiji veoma velika“, kaže za „Vreme“ profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A kada se pogleda struktura zaduženosti, tu je više kratkoročnih, potrošačkih kredita, nego onih koje bismo mogli da nazovemo „investicionim“.
„Prema podacima koji se nalaze na sajtu Narodne banke Srbije, na kraju novembra kratkoročni krediti, a u njih se ubrajaju gotovinski krediti i minusi po tekućim računima, iznosili su oko 830 milijardi dinara (oko 7 milijardi evra). Ta dinamika zaduživanja brzo raste, pa je tako 2018. godine to bilo 500 milijardi dinara, a 2012. oko 170 milijardi. Građani su se krakotočno zadužili u prethodnih deset godina gotovo sedam puta više“, kaže Radosavljević.
(Ne)likvidnost privrede
Privreda, ipak, ima manju dinamiku rasta zaduženje.
„Zaduženje za likvidnost i za obrtna sredstav je porasla sa nekih 470 na 740 miliardi dinara, dok su investicion kediti rasli nešto sporije. Mene je u jednom trenutku zabrinjavalo što su krediti za likvidnost za privredu rasli nešto brže od investicionih kredita. To ukazuje na različite probleme“, objašnjava Radosavljević.
„Kako građani imaju probleme sa likvidnošću“, nastavlja, „tako ih ima i privreda koja prodaje svoje proizvode i usluge tim građanima, što znači da su se ponovo vratili kupovina na čekove i na odloženo plaćanje, pa privreda mora na neki način da finansira na duge staze potrošnju građana, koji opet tu potrošnju finansiraju putem kratkoročnog zaduživanja“.
Zaduživanje za goli život
Kad se sve sabere, zaključuje Radosavljević, „građani Srbije su veoma zaduženi, a zadužuju se iz pogrešnih razloga – za tekuću potrošnju, a ne investiciono. S druge strane, privreda je na visokom nivou zaduženosti, ali verovatno došla do kritične granice.“
Sve ovo ukazuje na to da je standard građana na niskom nivou, a to pokazuju i podaci Eurostata prema kojima je Srbija u grupi zemalja sa najnižim dohotkom po glavi stanovnika. Od Srbije su lošiji samo Ukrajina, BiH, Makedonija, Albanija i Moldavija.
„Imajući u vidu da su cene usled visoke inflacije dostigle prosečne cene u istočnoj i centralnoj Evropi, slobodno možemo reći da građani Srbije lošije žive od građana u tim zemljama”, kaže Radosavljević. “S druge strane, cene rastu, potrošnja je relativno visoka i građani taj manjak sredstva u stvari nadoknađuju putem kratkoročnog zaduživanja.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Menadžment NIS-a se nada da će Aleksandar Vučić da nađe nekakvo rešenje na višem nivou, ali čak ni predsednik Srbije nema magični štapić“, upozorava Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Nekada popularna za otvaranje stranih fabrika, Srbija je, kaže predsednik Aleksandar Vučić sada manje atraktivna, a za to su krive blokade i to što više nema jeftine radne snage. Da li je baš tako?
Ruski eksperti i diplomate tvrde da američke sankcije NIS-u neće izazvati kolaps, ali da će Srbija morati da pronađe nova rešenja i poslovne modele
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar izjavio je da je ta zemlja spremna da kupi NIS. Aleksandar Vučić je uzvratio da je Srbija „spremna da kupi Hrvatsku elektroprivredu, JANAF, sve“
Benzin bi na pumpama mogao da poskupi i do 30 odsto za tri do četiri meseca, ukoliko Srbija ne pronađe rešenje za sankcije NIS-u, tvrdi energetski analitičar za „Vreme“
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
