Kako je Vučić „ujedinio“ SAD i Rusiju: Daj svakome ono što najviše želi

Dve svetske i to, gotovo uvek, suprotstavljene sile, Sjedinjene Američke Države i Rusija, sada su se saglasile oko jedne stvari – izbori u Srbiji su bili fer.

Kristofer Hil, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, prvo je rekao da se vlada SAD-a raduje nastavku saradnje sa Vladom Srbije po pitanjima od obostranog interesa, a potom i da „nasilje i vandalizam prema državnim institucijama nemaju mesta u jednom demokratskom društvu“, i pozvao policiju da, dok održava javni red, uloži sve napore zaštiti dostojanstvo i prava građana.

Ni poruke ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka nisu bile bitno drugačije. On je naveo i da se protesti u Srbiji organizuju i sprovode po principima i tehnologijama “majdanske revolucije“, da “Zapad namerava da dovede opozicione snage na vlast u zemlji“, ali je naglasio da “nikakvi ciljevi ili majdanske šeme“ neće proći.

Odakle slične poruke?

Za Milana Krstića, docenta na Fakultetu političkih nauka, su takva neočekivna reakcija i slične poruke koje SAD i Rusija šalju u kontekstu aktuelnih protesta i spornih rezultata izbora naročito za Beograd, posledica jedne spoljne politike koja se bazira na premisi „daj svakome ono što najviše želi”.

„Ta spoljna politika se bazira na tome da se Zapadu daje ono što suštinki najviše želi, ali u jednoj prekrivenoj formi, dok se Rusiji mahom daje narativ koji je proruski i jedna, da tako kažem, javna bliskost sa Ruskom federacijom“, kaže Krstić za „Vreme“.

U ovom konkrentom slučaju to znači sledeće.

Tri poruke Zapadu

Krstić isitče da su na konferenciji za štampu predsednika Aleksandra Vučić, a na kojoj su svi očekivali da ćemo dobiti neke odgovore u vezi sa izbornim manipulacijama, a ne jedan pregled šta sve vast planira, provučene tri važne spoljnopolitičke poruke i sve tri su bile namenjene Zapadu.

„Prva, da u okviru infrastrukture Srbija mnogo radi na diverzifikaciji izvora energije što znači smanjivanje gasne zavisnosti od Rusije, što znači smanjivanje ruskog političkog uticaja“, navodi Krstić.

Druga važana poruka je, prema njegovim rečima bila ta da će Beograd ispuniti sve što se od njega očekuje u dijalogu sa Prištinom, osim toga da neće podržati članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama, iako se čak ni u Briselskom, ni u Ohridskom dogovoru ne pomnje podržavnje već ne prihvatanje, što je drugačija kategorija.

„I treće, na pitanje u vezi sa stavom portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove da se u Srbiji sprema novi Majdan, imali smo odgovor predsednika da on nije u kontaktu sa Zahrovom što je isto jedna simbolična poruka da kontakti sa visokim ruskim zvaničnicima ne postoje. Postoje sa ambasadorom, ali ne i sa najvišim ruskim zvaničnicima“, uočava Krstić.

Kako kaže, ove tri poruke su bile direktno namenjene Amerikancima i Evropljanima.

„Suština ovih poruka je bila ‘isporičiću ono što vi očekujete’. To je po mom mišljenju direktan razlo zbog čega imam ovako otvorenu podršku, naročito od strane SAD koje gledaju svoje interese“, zaključuje Krstić.

Nešto i za ruske uši

Što se tiče Rusije i ona je, prema njegovom mišljenju, takođe dobila nešto što joj je u ovom trenutku potrebno.

„Možda ne toliko suštinskih stvari, ali je dobila jednu narativnu legitimizaciju svog ideološkog koncepta protiv obojenih revolucija time što se i ovde prihvatio, ne od svh, ali od nekih aktera bliskih vlasti narativ o Majdanu. Značajno je i što se pemijerka zahvalila ruskim službama na dostvljanenim informacijama. Rusija je trenutno prilično izopštena u evropskom kontekstu, a  sada dobija na narativnom nivou potvrdu da ima država koje se slažu sa njom da su obojene revolucije najveće zlo i da ima država koje i dalje bezbednosno sarađuju i primaju informacije od ruske bezbednosne službe sa visokim stepenom relevantnosti. To je za Rusiju jedan simboličan spoljnopolitički poen, ali joj u ovom trenutku dosta znači“, smatra Krstić.

Milan Krstić isitče i da je važan trenutak u kojem Vlada Srbije priznaje RKS tablice i to je početak implementacije Brislekskog i Ohridskog sporazuma.

„Ova odluka dolazi u danu kad se SAD izjašnjavaju protiv napada na institucije. Posle 6. januara i upada na Kapitol hil, oni su vrlo osetljivi na takve događaje, pogotovo Demokrate, ali mislim da su ovde presudni geopolitčki intersi i gde Vučić pokazuje jendu kooperativnost“, rekao je Krstić.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com