Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. U delu Vojvodine gde je planirana industrijska zona, oranice dostižu rekordne cene, a običnom seljaku zemlja ostaje nedostupna
Kać, selo nadomak Novog Sada, privuklo je pre pet godina velike kupce zemljišta, koji su pre ostalih imali informaciju gde će biti industrijska zona, a zatim su počeli da kupuju zemlju.
„Dobijalo se 30, 40 do 100 hiljada evra po jutru, i to je bilo pre pet, šest godina kada je zemlja u Kaću bila sedam, osam hiljada evra jutro. Posle toga se sve promenilo.
Prvo je poljoprivredna zemlja skočila na 17, 18 hiljada evra katastarsko jutro, i nema je u opticaju. Zatim, kada su napravljene te fabrike, samim vlasnicima je zafalilo zemlje. Onda su oni počeli da daju milionske iznose za hektar zemlje“, rekao je za RTS Dimitrije Ninkov, poljoprivrednik iz Kaća.
A zemlja je, kaže, postala nedostupna za poljoprivrednu proizvodnju.
„Više seljaci ne mogu da kupe zemlju, jer je preskupa, a sama vrednost i isplativost investicije se meri na 40 do 50 godina“, dodao je Ninkov.
Iako se u javnosti stvara privid skupe vojvođanske zemlje, takvo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju nije ekonomski isplativo. Takve cene pojavljuju se samo u slučajevima kada se zna da će zemljište promeniti namenu.
„Znači kada će biti korišćeno u industrijske ili građevinske svrhe i to su otrpilike cene koje se postižu za pojedinačne parcele na pojedinim mikrolokacijama. Tako da one mogu uticati samo na te druge parcele koje će se isto tako koristiti nadalje za neku drugu vrstu proizvodnje ali ne poljoprivredne“, navela je Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
„Kada bi toliko koštalo zemljište onda zemljoradnici ne bi na njemu zaradili ni za sto godina, cene su od neke dve, tri, četiri hiljade evra po hektaru na jugu Srbije, pa do 30, 35 hiljada evra na hektara na severu Srbije“, rekao je Gordan Lemajić, direktor agencije za promet imovine.
Osim toga, veliki gradovi se šire i gutaju plodne oranice, i dok pojedinci sa njivama na obodu grada imaju sreće, većina poljoprivrednika gubi.
„U Srbiji, svake godine se smanji poljoprivredno zemljište za 25.000 hektara, zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba. Te površine se nikada ne mogu nadoknaditi, a mi smo to zemljište samo pozajmili od budućih generacija“, naveo je Branislav Gulag, agrarni analitičar.
Situacija nije drugačija ni u svetu, gde se, prema procenama, na isti način godišnje izgubi oko 30 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina jedne Italije.
Z.S/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Narodnoj skupštini ove srede se održava sednica na čijem je dnevnom redu jedino predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su podnela 62 opoziciona poslanika. Rasprava se vodi i o slučaju „Generalštab“, koji je deo obrazloženja inicijative
Iako je grejna sezona završena, ako temperature budu bile niske, ona može biti produžena do 3. maja
Nastavlja se suđenje Nikoli Selakoviću u slučaju „Generalštab“. Danas se očekuje iznošenje odbrane pred Višim sudom u Beogradu
Birališta u Mađarskoj su zatvorena u 19 časova, a tri sata kasnije već Viktor Orban je javno proglasio poraz. Zašto se rezultati izbora duže čekaju u Srbiji?
Za sredu, 15. april, zakazano je prvo redovno zasedanje Narodne skupštine, a na dnevnom redu - odlučivanje o nepoverenju Vladi Srbije
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Ratari kažu da je neodgovorno ponašanje države dovelo do toga da su zaduženi do guše, da više ne mogu da podižu kredite i da prosto „ne znaju kako da prežive“
