Foto: Milovan Milenković
Na Levantu je opet velika nevolja, kao mogući uvod u još veću i širu, a ti pokušavaš da makar u svojoj glavi razmrsiš nerazmrsivo, a u tome umetnost, ako i kad je dobra, pomaže više i trajnije od pukih vesti i presnih činjenica. Pa gledaš filmove i serije, stvarnije od neprokuvane stvarnosti jednog trenutka u predugoj, nesrećnoj povesti.
Među njima je i film „Golda“, izraelskog reditelja Gija Nativa (Guy Nattiv), biopik o čuvenoj/zloglasoj izraelskoj premijerki Goldi Mejr.
Goldu glumi Helen Miren, i glumi je moćno, kao daleko najbolja tačka ovog filma. Helen glumi jer je glumica, i to prvorazredna, a glumi zato što privatno niti je Golda Mejr, niti je ikada bila premijerka Izraela, niti je uopšte Jevrejka (nego, zamislite, Britanka ruskog porekla). Ona je, eto, samo glumica. I onda su se javili glasovi vrle nove tribalne političke korektnosti, da ospore bilo kojoj Miren pravo da igra bilo koju Mejr, jer da bi glumica, eto, sa svojim likom morala deliti etnicitet, veru, „nasleđe“, „identitet“. Iako se umetnost glume, otkad postoji, zasniva na igranju nekoga ko privatno nisi, a ne nekoga ko privatno jesi.
Mada je Miren ljubazna i skromna pa kaže da je diskusija o tome legitimna, pre će biti da je ona simptom jedne patologije koja ukazuje na nazadovanje i propast civilizacije prosvetljenosti, u kojoj smo mislili da živimo i da ćemo živeti, da je taj proces emancipacije ireverzibilan. Umesto toga, opet nam se nameću plemenski vračevi da nam objasne šta je kome od nas primereno, a šta nije. Sve zagledajući nam u korenje, kao da smo tikve.
Ani Erno je u sjajnom romanu-hronici „Godine“ još devedesetih locirala srce problema: „Ponos onim što neko radi zamenjen je ponosom onim što neko jeste – žena, gej, provincijalac, Jevrejin, Arapin itd.“
Čak će i ratove ono bolje u nama možda nadživeti, ali popuštanje novom tribalizmu – neće. Mislite o tome, dok još smete.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
