Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Srbija sa Italijom deli treće mesto na listi evropskih zemalja po pitanju kriminalnih trendova od 2021. do 2023. godine, objavila je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC)
Ispred Srbije i Italije, što se kriminalnih trendova tiče, u Evropi su samo Rusija i Ukrajina. Crna Gora je na petom mestu, Bosna i Hercegovina na sedmom, Albanija je na 15, a Hrvatska na 16. mestu. Od evropskih zemalja najmanje kriminala registrovano je u Finskoj, Luksamburgu, Monaku i Lihtenštajnu.
U izveštaju je istaknuto da su kriminalna „tržišta“ sa najvećim porastom u Evropi krijumčarenje ljudi, trgovina sintetičkim drogama, trgovina oružjem i trgovina kokainom. Krijumčarenje ljudi se proširilo u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat sukoba i nestabilnosti u Avganistanu i na Bliskom istoku, a poraslo je i u severnoj Evropi.
Rat u Ukrajini je izazvao najveću migraciju izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata, sa oko 7,8 miliona registrovanih ukrajinskih izbeglica od novembra 2022. godine. Haos humanitarnih operacija u prvih nekoliko meseci sukoba učinio je da Ukrajinci potencijalno postanu žrtve trgovaca ljudima i krijumčara, iako su dokazi o široko rasprostranjenom krijumčarenju Ukrajinaca veoma ograničeni.
Regrutacija u Rusiji i Ukrajini stvorila je talas migracija bez presedana u pogranične zemlje, uključujući Moldaviju, Rumuniju, Poljsku i Mađarsku. Krijumčari drugih roba, kao što su alkohol i duvan, iskoristili su potražnju za krijumčarenjem ljudi i prešli su na krijumčarenje regruta, a ljudi bez ranijeg kriminalnog iskustva počeli su da stvaraju sofisticirane šeme šverca ljudi.
U centralnoj i istočnoj Evropi zabeležen je najveći porast trgovine sintetičkim drogama na kontinentu. Rast tržišta takvih droga podstaknut je potražnjom sa prve linije ukrajinskog fronta, navodi se u izveštaju.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Beogradu se nastavlja suđenje u slučaju „Generalštab“, u kojem su optuženi ministar kulture Nikola Selaković i još tri osobe zbog navodnog nezakonitog ukidanja statusa kulturnog dobra toj zgradi
Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon analize snimaka, listinga telefona i svedočenja zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je Veselin Milić učinio krivično delo pomaganja nakon izvršenja krivičnog dela. Postupak protziv bišgeg šefa beogradske policije ipak nije obustavljen
Nekolicina pripadnika Interventne jedinice 92 je uhapšena zbog sumnje da su prikrili pucnjavu u restoranu na Autokomandi u Beogradu. Slučaju se dovodi u vezu sa Sašom Vukovićem Bosketom koji je osumnjičen i za ubistvo Aleksandra Nešovića Baje u restoranu na Senjaku
Blokirajući raskrsnicu ispred Vlade Srbije, učesnici protesta „Univerzitet na raskrsnici“ poručili su da ne odustaju od odbrane autonomije Univerziteta
Deset lokalnih samouprava dobilo je novu-staru vlast. Opozicija je ojačala, negde su izmenjeni predsednici opština, a šta su glavne poruke izmena
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
“Ne vidim kako poslovi čije odvijanje obezbeđuju službe, poput ‘Jovanjice’, imaju ikakve veze sa tzv. ‘državnim razlogom’, ne vidim za njih nikakvog opravdanja i veze sa nacionalnim interesom, makar i pogrešno shvaćenim. Niti za njih postoji zakonsko pokriće i odluka državnog organa, makar formalno. Dokumentacije nema, čak ni ‘na belo’ (u žargonu službi, to su dokumenti bez zaglavlja i potpisa), već se jednostavno radi i ćuti. Pojedinci se bogate koristeći službe kao svoj privatan resurs, daju komad plena stranci i tačka”
