Foto: Marija Janković
“Čovek možda ne mora da zna šta tačno hoće, ali mora da zna šta neće. Ja nisam hteo da budem kriminalac i da postupam po nezakonitim naređenjima. Većinu pripadnika MUP-a koji su uhapšeni poslednjih par godina lično poznajem. Završili su u zatvoru zato što su bespogovorno izvršavali sva naređenja znajući da neka nisu po zakonu. I to uvek dođe na naplatu”
Penzionirani policajac Predrag Simonović ne govori prvi put za “Vreme”. Prije dvije godine iznio je podatke vezane za kršenje zakona u MUP-u, odnosno za sudbinu koju je doživio kao uzbunjivač javnosti. Prošle godine o tome i još mnogo čemu drugom iz svog rada u policiji objavio je knjigu. Ona je danas još aktualnija.
“Knjiga ‘Operativac’ je posle mnogo muka ugledala svetlost dana”, kaže Simonović za “Vreme”. “U pitanju je autobigrafska i dokumentovana priča koja se odnosi na moj period rada u Radnoj grupi za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i novinara Milana Pantića. U knjizi su isprepletane dve priče, dve borbe, ona lična, za potomstvo, i službena. Taj takozvani deo knjige prati mnoštvo originalnih službenih dokumenata, potpuno nepoznatih čak i onima koji rade u službi, a kamoli običnom čitaocu. Moje mišljenje je da knjiga ‘Operativac’ predstavlja jedan specifičan vid uzbunjivanja javnosti jer čitaoca upoznaje sa realnim stanjem u policiji i u nekim od najelitnijih službi – mislim prvenstveno na Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Onaj ko pomisli da nešto od toga nije istina, brzo će promeniti mišljenje dok bude čitao dokumenta. Želeo sam da knjiga bude zapis jednog nesrećnog vremena u službi, podsetnik kolegama koji u naučenoj i stečenoj bespomoćnosti savijaju glave i dopuštaju poniženja, ponavljajući kao mantru da se sve to dešava nekom drugom. Motiv mi je bio da istina pronađe svoj put i da izađe na videlo; motiv mi je bio da me se moje dete ne stidi i da ponosno može da kaže čija je ćerka; motiv mi je bio i da trgnem kolege sa kojima sam radio, ali mi se, nažalost, čini da sam ih samo obeshrabrio.”
Kako ocjenjujete prilike u MUP–u danas?
Već duži vremenski period za rad u MUP-u je najvažnija jedna karakteristika – pokornost… Mislim da MUP nikada nije bio ovoliko kriminalizovan… Zamislite, na primer, kako se oseća policijski službenik SBPOK-a protiv čijeg načelnika Sektor unutrašnje kontrole (SUK) podnese krivičnu prijavu, a ovaj napreduje sa tom krivičnom prijavom. Pa onda tužilaštvo odustane i ovaj napreduje još jednom… Kako se oseća inspektor kad mu postave dojučerašnju sekretaricu za šefa? Napreduju podobni. Svi drugi su s pravom prestrašeni… Videli su da u Beogradu melju ljude u mašini za meso i da su im kolege iz policije dostavljale podatke…
Pročitajte ceo tekst Filipa Švarma u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
