Skupština grada Beograda raspravljala je na 11. sednici održanoj 13. septembra 2023. godine o još jednom rebalnasu budžeta za tekuću godinu. Predložilo ga je Gradsko veće Beograda, odnosno gradonačelnik Aleksandar Šapić.
To je bila tek uvertira u sednicu koja je na dnevnom redu imala čak 52 tačke. Međutim, ove 52 tačke su prvo bile spojene u 5, a onda je naprednjačka većina, valjda ljuta što je opozicija na početku sednice podigla transaprente kojima je tražila ostavku gradonačelnika Aleksandra Šapića i nove gradske izbore, odlučila da i tih 5 svede na dve tačke. Odbornici su tako imali priliku da raspravljaju samo u dva navrata, iako je dnevni red bio nakrcan raznim temama – od rebalansa budžeta, preko predloga de se GSP-u odobri uzimanje kredita od čak 38 milijardi dinara za kupovinu vozila, do usvajanja brojnih planova detaljne regulacije za različita gradska područja, osnivanja novih usluga u domenu socijalne zaštite i sl.
Strah od izbora
I sednica, i rebalans, pokazali su samo jedno: Šapić i naprednjaci ne smeju na izbore u Beogradu, ali se za njih spremaju.
Gradonačelnik nije podneo ostavku, nije je ni ponudio, ali je zato predložio, a naprednjačka većina usvojila, rebalans budžeta koji je predizborni, populistički, koji služi njegovoj ličnoj promociji, a u kojem su smanjena davanja za sektore i usluge od ključnog značaja za život građana Beograda.
Ovim rebalansom budžet je veći za oko 2 milijarde dinara u odnosu na prvobitno usvojeni bužet. Povećanja su, između ostalog, predviđena u sektoru za obrazovanje – očigledno u vezi sa najavom o besplatnim udžbenicima, kao i u delu o opštim poslovima, koji se odnosi na funkcionisanje gradske uprave.
Ovo drugo povećanje očigledno je u vezi sa novim kadrovskim planom Gradske uprave, kojim se planira povećanje broja zaposlenih od preko 20 odsto, a koji je naprednjačka većina usvojila na istoj sednici. U obrazloženju odluke o izmenama kadrovskog plana nije navedeno zbog čega je gradskoj upravi i njenim organima potrebno dodatnih preko 500 zaposlenih, pa ova mera gradonačelnika Šapića neodoljivo liči na predizbornu.
Životna sredina i zagađenje za Šapića nisu nikakav problem
U isto vreme, rebalansom budžeta smanjena su sredstva namenjena civilnoj odbrani (manje za 87 miliona dinara), zaštiti životne sredine (manje za preko 500 miliona dinara), ili zdravstvu (manje za skoro 100 miliona dinara). Ovim se jasno pokazuje da osnovne potrebe građana nisu prioritet naprednjačkoj vlasti u Beogradu i da se ona ne libi da ionako mala sredstva koja su bila namenjena tim životnim potrebama, sada dodatno smanji.
Dakle, umesto da ide u susret klimatskim promenama i da predupredi posledice eventualnih novih poplava i orkanskih oluja, koje je ovaj grad iskusio i ove kao i prethodnih godina, gradska vlast se pravi kao da se to nije dogodilo, pa rebalansom smanjuje sredstva za civilnu odbranu i upravljanje u vanrednim situacijama.
O tome koliko ih zanima zaštita životne sredine i rešavanje problema zagađenja vazduha u Beogradu, najbolje govori budžetsko umanjenje od pola milijarde dinara u toj oblasti.
Umanjen i budžet za zdravstvo
Što se tiče budžeta za zdravstvo, on je i u prvobitnom gradskom budžetu bio mali i činio je svega 0,2 odsto ukupnog iznosa, a sada je dodatno smanjen za oko četrtinu. Neko bi, s tim u vezi, zaključio kako nam ne manjka lekara, kako nam se ambulante i domovi zdravlja nalaze u odličnom stanju i kako našem narodu u stvari i ne trebaju usluge zdravstvene zaštite.
Nažalost, istina koju gradska, isto kao i republička vlast, ne želi da vidi, potpuno je drugačija: naši lekari odlaze iz zemlje, domovi zdravlja su u očajnom stanju, Srbija demografski stari, i potreba za zdravstvenom zaštitom je sve veća.
Ništa od kanalizacije i ništa za poljoprivrednike
O tome koliko gradska vlast misli o interesima građana govore i podaci o budžetskom izvršenju u prvih šest meseci 2023. godine.
Tako je za izgradnju kanalizacione mreže u starom jezgru Zemuna, u Kumodražu, i na drugim lokacijama gde nema kanalizacije, u prvoj polovini godine potrošeno tek 12 odsto planiranih sredstava, što znači da od obećane kanalizacije u mnogim naseljima ni ove godine neće biti ništa.
Sa druge strane, gradonačelnik Šapić se hvalio kako je u 2023. uvećan budžet za poljoprivredu, kako su subvencije za poljoprivrednike udvostručene. Međutim, umesto da se isplata tog novca poljoprivrednicima organizuje početkom godine, da bi mogli da planiraju setvu i druge poljoprivredne radove, u prvih šest meseci isplaćeno im je svega 2,2 odsto obećanog iznosa. To znači da svoju proizvodnju oni ni ove godine ne mogu da planiraju (isto kao prošle godine, kada im je u prvih šest meseci bilo isplaćeno 4 odsto obećanih subvencija), da će mnoge bašte i oranice ostati zaparložene, a da ćemo mi, umesto da izvozimo hranu, ponovo morati da je uvozimo.
Nova zaduženja GSP-a
Na 11. sednici Skupštine grada Beograda, mimo rebalansa budžeta, gradska većina odobrila je i neverovatno zaduženje GSP-u od čak 38 mililjardi dinara – za kupovinu vozila.
Dakle, preduzeću koje ima višegodišnji dug od sedam milijardi dinara, a čija je ukupna imovina procenjena na oko 27 milijardi dinara, neka banka će odobriti kredit koji čini 140 odsto vrednosti te imovine, verujući da će ono taj kredit (koji je u visini petine ukupnog gradskog budžeta), uključujući i kamate, moći da joj vrati.
Ni reči nije bilo o tome koja su vozila potrebna GSP-u, koliko vozila planiraju da nabave i kako su izračunali da to košta baš 38 milijardi. Za tolike pare GSP može da obnovi čitav autobuski vozni park, ili da kupi nekoliko stotina tramvaja.
Nije sporno da su nova vozila u javnom gradskom prevozu potrebna, međutim ostaje velika sumnja da li se ovde radi o još jednom koruptivnom poslu u najavi od kojeg koristi neće imati ni GSP ni građani Beograda, nego će se dodatni profit sliti u nečije privatne džepove.
Sa ovakvom budžetskom politikom, i sa ovakvim rashodima, javni gradski prevoz neće postati ni efikasniji ni brži, ali će gradska vlast svakako ubrzati ono što je najveći interes građana Beograda, a to je njena smena.
Autor je odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com