U novom broju: Filozofija i drugi otpad

Ako je suditi po tome kako stvari stoje na srpskim univerzitetima, filozofija i humanističke nauke sve dublje tonu u mulj beznačajnosti, te se neuka srpska vlast – ako je suditi po tome kako se ponašaju dekanice i dekani bliski vlasti – nosi mišlju o ukidanju nekih katedri, pre svega filozofije, naravno, kao najnekorisnije od svih nekorisnih stvari na ovome svetu, a odmah su tu i antropologija, recimo, klasični jezici ili sličan otpad koji se ne može čak ni reciklirati, a samo jede pare.

Katedre za filozofiju jedva napabirče dvadesetak studenata godišnje (a i to je mnogo, šta će nam toliki zgubidani i paraziti), dok se na klasične jezike Beogradskog univerziteta (ako je informacija tačna) prošle godine upisao jedan student (slovima: jedan). Što je sasvim u redu. Kome su, uostalom, potrebni starogrčki i latinski jezik? Ne znamo ni novogrčki, šta će nam još i starogrčki? Ili ne daj bože latinski koji se, uza sve, piše latinicom.

S takvim idejama o ukidanju bespotrebnog – za razliku, na primer, od nasušno potrebnih stadiona (pri čemu ne treba nikako prevideti bliskost imenica stadion i stado) – ide obavezna priča o tome kako se na taj način štede novci, te da situacija nije bolja ni drugde u svetu…

Pročitajte ceo tekst Ivana Milenkovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (31. avgusta)

Pretplatite se na digitalno izdanje