Sledeće subote održaće se šetnja u okviru Beograd Prajda koji će trajati od 4. do 10. septembra. Ruta će ostati ista – počeće i završiće se u parku Manjež.
Zahtevi koje će ove godine LGBT zajednica istaći nisu se menjali od 2014. godine – donošenje zakona o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu, zatim akcionih planova na lokalnom nivou, kao i deklaracije protiv homofobije.
Prvog dana manifestacije, kao i uvek, program će biti bogat. Tu su pozorišni festival, umetničke izložbe, predavanja, diskusije, radionice, pesničke večeri – u istim onim centrima i organizacijama koje godinama predstavljaju utočište za LGBT zajednicu: Kulturni centar grad, Prostor Miljenko Dereta, Kulturni centar Beograda, Endžio HAB, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Prajd info centar, Kuća ljudskih prava.
Sve ostaje isto, samo je nasilje novo, brže, jače i bolje. Zato će se ovogodišnji Prajd održati pod sloganom „Nismo ni blizu“ kojim se naglašava da se LGBT zajednica u Srbiji suočava sa povećanim nasiljem i diskriminacijom.
„Taj slogan podrazumeva da je posle nekih malih pomaka i velikih obećanja, vlast ponovo odlučila da zaustavi bilo kakav progres koji se tiče ljudskih prava LGBT zajednice u Srbiji, a u određenim aspektima i da napravi jasan korak unazad”, priča za “Vreme” direktor Beograd Prajda Goran Miletić.
Kako objašnjava, trenutni odnos vlasti prema LGBT zajednici gori nego ikad, a o tome svedoči i izjava predsednika Aleksandra Vučića da ne namerava da potpiše zakon o istopolnim zajednicama, kao ni zakon kojim će postojati „neki treći rod gde niste muškarac ili žena”.
“Nejasno je šta znači ova direktna poruka predsednika budući da je tokom prošle godine kada je govorio o zabrani Evroprajda on lično govorio o potrebi usvajanja ovog zakona. Istovremeno, on je i najavio da će se na zakonu raditi još 2021. godine. Zbog svega toga, odnos vlasti je sada gori nego ikada i ne mogu se više koristiti izgovori da su različite krize (ekonomija, Kosovo, Ukrajina itd) razlog za odsustvo bilo kakvog progresa”, objašnjava on.
Odgovornost Ane Brnabić
Iako veliki broj pripadnika LGBT zajednice smatra da je odgovornost premijerke Ane Brnabić velika, Miletić smatra da je pogrešno povezivati automatski njenu odgovornost sa time što pripada LGBT zajednici.
“Ako bi smo prihvatili takvu logiku, onda bi bili odgovorni i mnogi drugi pripadnici LGBT zajednice koji su na važnim mestima u institucijama. Lično, smatram da je vlast uvek odgovorna, bez obzira na imena i političke partije. Verujem da svako ko je danas na vlasti, može učiniti mnogo više, ali takvo očekivanje postoji i od opozicije, medija i javnih ličnosti”, objašnjava on.
Međutim, premijerka je, kako objašnjava aktivistkinja iz Građanske inicijative Dragoslava Barzut, takođe diskriminisana kao pripadnica LGBT zajednice jer i ona ima dete koje ne može da bude pravno prepoznato.
Kako dodaje, “ona se ne oseća odgovornom za zajednicu, ne oseća se da joj pripada i ne deli sa nama neka druga polja na kojima smo mi mnogo diskriminisaniji u odnosu na nju. Nas ne spaja to što smo LGBT, nas spaja zajedničko iskustvo doživljaja diskriminacije”.
U jednom intervjuu je premijerka je rekla “Meni ne treba zakon, ja svoje dete volim”, što Barzut komentariše:
“Pa šta ona misli da mi ostali ne volimo svoje dete? Ne može dete da mi dobije zdravstvenu knjižicu, ne mogu da ga izvedem iz države. Ona nije svesna tih administrativnih nivoa koji su važni za građane”.
Mržnja iznad zakona
Vlast je prošle godine više puta zabranjivala Evroprajd koji je, kako objašnjava Miletić, pripreman tri godine, a te zabrane su dovodile do govora mržnje raznih aktera u društvu na koje nisu reagovale ni vlast, ni opozicija, ni nezavisna tela.
“Poverenica je, na primer donela odluku da ne može da se izjašnjava o dokumentu koji su Dveri, POKS i Patriotski blok uputile Gradonačelniku i koji je bio prepun govora mržnje. Sve je kulminiralo kada su neki od učesnika EuroPride 2022, pretučeni posle šetnje i koncerta na Tašmajdanu, a da prema njihovim izjavama policija nije htela da reaguje”.
Nasilje je ove godine ključna reč u Srbiji, posebno nakon dva masakra u OOŠ “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca. Barzut se nada da nasilja na ovogodišnjem Prajdu neće biti, ali kako kaže, ipak oseća strah.
“Nasilja je uvek bilo, od 2001. na ovamo. Mi sada mislimo došlo je do eskalacije, a zapravo je prisutno sve vreme”.
O ovome svedoči kontra-šetnja litijaša za tzv. “porodične vrednosti” na prošlogodišnjem Evroprajdu.
Kako objašnjava Barzut, sistem je na tom primeru pokazao da ne poštuje sopstvene zakone, a političari da nemaju političku volju.
“Naši životi su ugroženi od strane desnice koja dobija legitimitet od vladajuće strukture. Da kod nas ne postoji vladavina prava svedoči to što imamo Zakon o zabrani diskriminacije i zločin iz mržnje u Krivičnom zakoniku koji se ne primenjuju. Ti ljudi se uopšte ne procesuiraju i ne bivaju kažnjeni za svoja dela i to je zastrašujuće”.
Nemamo alternativu
I pored predsednikovih reči i dosadašnjih zabrana vlasti Prajd će se ipak održati i ljudi će nastaviti da izlaze na ulice i šetaju za ljudska prava. Sagovornicima “Vremena” snagu da nastave borbu daje to što nemaju alternativu.
“Nemamo alternativu. LGBT zajednica će na svaki način nastaviti da insistira na ispunjenju svojih zahteva koji su minimalni – da nas niko ne tuče, ne diskriminiše, da država prepoznaje naš identitet i da zajednice u kojima živimo ne tretira kao pravnu prazninu. Zaista je i tragično da je to međunarodna obaveza Srbije već skoro deceniju, a da akcioni planovi ministarstva predviđaju donošenje ovog zakona već 5 godina”, zaključuje Miletić.
Barzut će, kao i svake godine, učestvovati u manifestaciji jer je i sama autovana osoba u gotovo svim zajednicama u kojima se kreće, te je njoj “Prajd svaki dan”.
“Nemam izbora, mora da se ustane svaki dan i da se bude to što jeste”, zaključuje ona.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com