“Tokom Festivala promenio se način snimanja i prikazivanja filmova – sa 35 milimetara prešlo se na elektroniku. Jedno vreme smo morali da imamo projektore i za jedno i za drugo. Pravimo mali film na tu temu“, seća se Radoslav Zelenović povodom 30 godina Palićkog festivala
“Kada se danas priča o Paliću, prva ideja je ovaj festival. Za Niš su prva asocijacija Glumački susreti ili Džez festival, za Novi Sad – Sterijino pozorje… Kultura je nešto što je najbitnije za opstanak i identitet jednog naroda. U tom kontekstu jubilej Palićkog festivala je lep i značajan događaj”, naglasio je akademik Dušan Kovačević, predsednik Saveta Festivala evropskog filma Palić, govoreći o trideset godina ove manifestacije.
Dugogodišnji direktor i osnivač FEF Palić Radoslav Zelenović ocenio je istoriju Palićkog festivala kao turbulentnu, i rekao da po mnogo čemu “nije običan festival”.
“Trideset godina u istoriji jednog festivala od njega napravi svojevrsni dokument koji ima mnoge aspekte. Nastao je 1992. godine u teško vreme sankcija. Blažo Perović i ja i drugi, ušli smo u to sa nepodnošljivom lakoćom. Nismo bili svesni šta sve može da se desi. Bilo je mišljenja da Festival ne može da opstane. Srećom, nismo odustali. Dogovorili smo se da prvih deset godina tražimo koncept. Svašta smo pokušavali…”, rekao je Zelenović.
Trideset godina je da se podvuče crta, rekao je Zelenović, i podsetio da je na Paliću bilo oko 300.000 posetilaca i da je prikazano na hiljade filmova.
“Tokom Festivala promenio se način snimanja i prikazivanja filmova – sa 35 milimetara prešlo se na elektroniku. Jedno vreme smo morali da imamo projektore i za jedno i za drugo. Pravimo mali film na tu temu.“
Zelenović je kao ključnu godinu označio 2003, kada je doneta odluka da će Palić biti Festival evropskog filma.
Evropska unija je 2017. godine proglasila Festival Palić za jedan od najboljih u Evropi, mada Srbija nije članica EU.
Zelenović je podsetio da 1996. godine Palićki festival nije održan jer nije bilo novca. Potom je 1997. godine, na Paliću prvi put posle rata prikazan neki hrvatski film – “Kako je počeo rat na mom otoku” Vinka Brešana. Posle NATO bombardovanja, 1999. godine, održan je “festival kontinuiteta” sa petnaestak filmova. Nagrada “Aleksandar Lifka” postala je 2000. godine priznanje za doprinos evropskom filmu, prvi dobitnici bili su Milena Dravić i Mikloš Jančo, a lista dobitnika tog priznanja jedna je od najboljih ličnih karti Palićkog festivala.
“Od Milene, Bate, Smokija, Simketa, Gorana pa do Duška Kovačevića, od Janča, Louča, Kena Rasela, Mihalkova, Mencla, pa do Azanavicijusa, to su ljudi koji su temelj naše i evropske kinematografije”, rekao je Zelenović.
“Đorđe Zelenović, moj sin, koji je od početka bio sa nama na festivalu, povadio je razne podatke iz arhiva. I sam sam bio iznenađen da je sredinom 90-ih predsednik žirija bio direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera. Naš festival je od samog početka imao veoma jak status.“
U tom kontekstu istakao je da su predsednici Saveta FEF Palć bili Milena Dravić, Branislav Lečić, Želimir Žilnik, Mira Banjac i sada Duško Kovačević.
“To su autoriteti koji ovom festivalu daju dignitet”, naglasio je Zelenović.
Ovogodišnji Festival evropskog filma Palić trajaće od 15. do 21. jula.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Aleksandar Lifka", priznanje za izuzetan doprinos evropskom filmu, na ovogodišnjem Palićkom festivalu dobiće Bogdan Diklić, Andreas Drezen i Nikola Ristanovski
