Predsednik Crne Gore Jakov Milatović dolazi u svoju prvu zvaničnu posetu Beogradu, a budući da je na relaciji dve zemlje nekoliko otvorenih pitanja, smatra se da ova poseta predstavlja i novu šansu da se odnosi Srbije i Crne Gore pomere sa „mrtve tačke“.
Milatović je pred dvodnevnu posetu Beogradu rekao da će u fokusu biti „potpuna normalizacija odnosa sa Srbijom kao važnim ekonomskim partnerom“, da će se među ključnim pitanja naći i pitanje ambasadora koji već dugo ne postoje u dve prestonice, kao i da će pozvati srpskog predsednika Aleksandra Vučića da dođe u Podgoricu.
Milatović je naveo da će najvažniji segment njegove posete Beogradu biti upravo ponovno postavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasadora, pošto ni Srbija nema ambasadora u Podgorici, niti Crna Gora ambasadora u Beogradu.
„Akcenat će biti i na drugim temama: ekonomska saradnja, zajednički infrastrukturni projekti, zajednički put ka Evropskoj uniji, ali tema oko ambasadora je preduslov“, naveo je Milatović.
EU na prvom mestu
Ovo će biti prva Milatovićeva zvanična bilateralna poseta nakon putovanja u Brisel i institucije EU i NATO, što politikolog Vladimir Pavićević vidi kao dobar znak da je crnogorski predsednik usmeren ka „iskrenom unapređivanju odnosa“.
„To je i prirodno, kada se zna koliko su isprepleteni odnosi građana Srbije i Crne Gore. Veoma je dobro što je Milatović izabrao Beograd za prvu posetu, i to pozdravlja ogromni broj građana Crne Gore, naročito oni koji su se u dužem periodu borili za razvlašćivanje bivšeg režima Mila Đukanovića“, kaže Pavićević.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić kaže i da je indikativno to što je Milatović prvo otišao u Brisel, a potom u Beograd.
„To šalje političku poruku da im je prvo važna Evropska unija, a drugo odnos sa Srbijom, pa ćemo imati priliku da vidimo kako će susret da izgleda“, kaže Bešić.
Za Pejovića, izjava Milatovića o „normalizaciji odnosa“ nije iznenađenje, kada se imaju u vidu svi aspekti u odnosima ovih zemalja.
Međutim, kaže da nije siguran da će ova poseta značajno unaprediti bilateralne odnose ako Srbija ostane pri stavu da opozvani ambasador Srbije Vladimir Božović bude jedino rešenje za tu funkciju, a Milatović ne odustane od mišljenja da je potrebno imenovanje novog ambasadora u Podgorici.
Pitanje Kosova
Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike ne mislim da će doći do nekog značajnog zaokreta u spoljnoj politici Crne Gore.
„Ako neko očekuje da će Crna Gora, recimo, otpriznati Kosovo ili da će promeniti svoj odnos prema NATO-u, to se sigurno neće desiti. Ali, ono što je karakterisalo prethodnu vlast, tako kažemo, to je stalna proizvodnja sukoba, mislim da to možemo da zaboravimo“, rekao je Lazarevoć.
Miloš Bešić smatra da će u mnogim oblastima doći do napretka, ali da je, uprkos svemu, „pitanje svih pitanja“ i dalje Kosovo i Metohija.
„To je veliki problem sa stanovišta aktuelnog predsednika Crne Gore, s obzirom na to da dobar deo populacije je srpski orijentisan, i vrlo je usmeren na pitanje Kosova na način da je nezadovoljan priznanjem nezavisnosti, što dovodi Milatovića u neprijatnu situaciju“, kaže Bešić.
On dodaje i da stepen do kog vlasti u Srbiji budu insistirali na pitanju Kosova, može odrediti dinamiku budućih odnosa dveju zemalja.
U evrointegracijama najviše su u regionu odmakle upravo Crna Gora i Srbija. Bilateralne posete mogu da daju zamajac putu ka Briselu.
„Ja ne verujem da će neko ulaziti u toliko složen, institucionalno pravni aranžman da primi jednu državu, kao što je Crna Gora od 600.000 stavnika. Oni bez još jedne ili dve države, na primer Srbije i Severne Makedonije, neće proširivati Evropsku uniju“, rekao je Lazarević.
Susretu dvojice kolega za dva dana prethodile su slične poruke i iz vile Gorice i sa Andrićevog venca – trzavica je bilo dosta, evropska budućnost Zapadnog Balkana je ono što svi čekaju.
B.G./Euronews Srbija/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com