Aktivistkinja Sonja Sajzor kaže da „slučaj Noe Milivojev nije nikakva anomalija nego slika i prilika načina na koji društvo tretira trans populaciju svaki dan - počev od medija koji od njenog nestanka, a zatim i ubistva, prave senzaciju, prenose kako se zvala ranije, kao i fotografije pre tranzicije koje su otežavale potragu
Nakon otprilike 20 dana od kada je objavljen nestanak osamnaestogodišnje Noe Milivojev, njeno telo je pronađeno u stanu na Dorćolu. Pre nego što je nestala, rekla je da ide kod dečka. Policija je uhapsila dečka, ubicu koji je odmah po hapšenju priznao da je počinio zločin.
Na društvenim mrežama je krenuo talas komentara, saosećanja, besa zbog tromosti policije koja tri nedelje nije uspela da pronađe nestalu devojku. Ljudi su besni i tužni zbog još jednog gubitka mladog života u nasilju koje je, čini se, preuzelo vlast u Srbiji.
1. Tri sedmice nije bilo Noe Milivojev. Tri sedmice je #MUP znalo da je otišla kod dečka, znalo je Ministarstvo da je izjavio Noinoj majci da ne zna gde je ona. Tri sedmice je Ministarstvo bilo briga da potraži nestalu devojku, da podrobnije ispita njenog dečka (sada ubicu O.D.) pic.twitter.com/KpBOspfrqD
— Lazar Pavlović (@LazarPavlovic) July 7, 2023
Beograd prajd apelovao je na medije da se prilikom pisanja o ovom slučaju pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda definisanih novinarskim kodeksom i ne iskorišćavaju rastuću netrpeljivost ka LGBTI+ zajednici „zarad senzacionalističkog načina izveštavanja“.
Mnogi mediji su i posle smrti objavljivali podatke o žrtvi koji nisu od javnog značaja već su senzacionalno postavljali slike Noe Milivojev pre tranzicije i pisali njeno ime koje više nije njeno. To je samo nastavak nasilja u medijima nad mrtvom trans devojkom Noom. Žrtva ne može da se pobuni, razvlače i skrnave je u trenutku žalosti za njom.
Pola sata nakon što je skup završen, lik je došao, pobacao cveće i zastave. Ovo je toliko jezivo i bolesno, da nemam reči! Njemu su se prdružili drugi gadovi koji su potom šutirali sveće i cveće.
Da li neko možda prepoznaje momka sa snimka? pic.twitter.com/NtG8pCyKFA
— Alexis Plastic VanderCunt (@AlexisPlastic_) July 6, 2023
U Beogradu se na Trgu Republike okupila nekolicina građana i upalila sveće, dok su stepenice na konju prekrili trans zastavama.
Nedugo zatim, jedan momak je prišao i sklonio zastavu, šutirao i bacao cveće. Pridružilo mu se još nekoliko muškaraca. Niko se na ulici nije ni osvrnuo na skrnavljenje mesta pomena ubijenoj devojci. Još jedno nasilje na koje ne mogu da utiču građani, već država. Ko to ima smelosti da sklanja sveće ya pokoj duše u centru grada i ko sme da zabrani postavljenje trans zastava na mesto pomena? Koji su to građani Srbije koji se tako olako i bahato ponašaju bez ikakvih posledica?
Kome građani da se žale na ovo stravično nasilje, kojoj instituciji, kome da se žale na lešinarenje i skrnavljenje? Nemaju kome. Koliko glasno treba da se ponovi da je „Srbija protiv nasilja“, a nasilje se pojavljuje u sve više u oblika, koje nismo ni mogli da zamislimo. Strah polako ali sigurno zauzima svoje mesto u našim životima, strah za našu dec,u mlade, žene kojih je najviše među ubijenima u Srbiji.
„Gotovo svake nedelje mi se javljaju trans osobe u inboks i pitaju me kako da se suoče sa nasiljem u porodici, vršnjačkim nasiljem u školi, transfobičnim profesorima i nastavnicima koji to nasilje neće da sankcionišu nego samo optužuju žrtvu da ‘privlači pažnju’; pišu mi trans osobe koje zbog diskriminacije ne mogu da nađu posao, da iznajme stan ili da nađu doktora koji će ih pregledati bez osude – i ovo je razlog zašto se bavim trans aktivizmom – zbog nasilja i diskriminacije koje sam i sama trpela ceo život, čije posledice i dan-danas osećam i zbog konstantne retraumatizacije tokom slušanja mlađih trans osoba kojima prosto ne mogu da okrenem leđa, jer gotovo niko neće biti tu za njih,“ govori za portal „Vremena“ Sonja Sajzor iz Trans Mreže Balkan.
Slučaj Noe Milivojev nije nikakva anomalija nego slika i prilika načina na koji društvo tretira trans populaciju
Sajzor kaže da „slučaj Noe Milivojev nije nikakva anomalija nego slika i prilika načina na koji društvo tretira trans populaciju svaki dan – od medija koji od njenog nestanka, a zatim i ubistva, prave senzaciju, dele kako se zvala ranije, kao i fotografije pre tranzicije koje su otežavale potragu, jer osoba više nije izgledala tako; preko neodgovornih LGBTIQ organizacija koje su je javno autovale kao trans i sada politizuju njen rodni identitet, preko policije koja je tri nedelje znala kod koga je otišla i tri nedelje čekala da ubici pretrese stan; preko činjenice da su roditelji saznali preko komentara na Fejsbuku i iz medija da im je dete ubijeno, preko transfoba koji je vređaju na internetu i podsmevaju se njenoj smrti, pa sve do samog završetka pomena koji se završio šutiranjem sveća i ruža, i cepanjem trans zastave.“
„Način na koji su se svi kolektivno poneli prema smrti Noe Milivojev je tužna slika i prilika koliko smo pali na testu ljudskosti kao društvo“, kaže Sonja Sajzor. „Sada je najlakše reći ‘puj, pike, ne važi’ za transfobiju koja se promoviše na društvenim mrežama godinama unazad, izjaviti saučešće porodici i doneti ružu na grob – ruže jesu lepe, ali nama su mnogo lepše kad možemo da ih pomirišemo dok smo još živi, a nasilje koje je Noa trpela, koje trans osobe trpe svaki dan, i nažalost, to nasilje biva ignorisano, opravdavano i dalje pospešavano, sve dok ime žrtve ne postane deo tragičnog naslova u tabloidima.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
