Shodno kratkovidoj krilatici “ubijte glasnika”, jedni te isti “tužilački dušebrižnici”, više zabrinuti za imidž Visokog saveta tužilaštva nego za zakonitost njegovih odluka, obratili su se Etičkom odboru zatraživši izjašnjenje o tome da li su oni koji su se usudili da promišljaju o zakonitosti odluka prekršili Etički kodeks. Uverena sam da je cilj ovog obraćanja bio postizanje chilling effecta, poznatog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a koji služi za odvraćanje kolega od kritičkog razmišljanja i slobode govora
27-01 Svetlana-Nenadic-blu…
Sredinom prošlog meseca novoformirani Visoki savet tužilaštva (VST) sproveo je izbor javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca. Izboru su prethodile pravne dileme po pitanjima odnosa starog i novog zakona, s obzirom da su sve radnje u postupku izbora bile preduzete po ranije važećim zakonima i od strane Državnog veća tužilaca. VST je imao i konsultacije sa relevantnim akterima u kojima je učestvovalo i Udruženje tužilaca Srbije. Tom prilikom smo ukazali da bi, sa stanovišta zakonitosti postupanja, bilo problematično da VST donese odluku o izboru na osnovu procedure sprovedene po ranije važećem zakonu i dali niz pravnih argumenata, kao i predloge za rešavanje ovog problema. Za sugestije nije bilo sluha i VST je doneo odluku o izboru kojom je, po našem shvatanju, prekršio ili pogrešno primenio nekoliko odredbi Zakona o javnom tužilaštvu i prava na pravično suđenje.
Kako novi Zakon o javnom tužilaštvu predviđa pravno sredstvo protiv odluke o izboru, ocena zakonitosti postupanja VST biće na Ustavnom sudu. Ovaj postupak će biti naročito interesantan jer će se Ustavni sud, prvi put posle tzv. reizbora iz 2010. godine, baviti pitanjima izbora javnih tužilaca. Ostaje da vidimo da li će US ostati pri stavu iz reizbora da su pravosudni saveti “tribunali” koji imaju obavezu poštovanja prava na pravično suđenje i da li će prihvatiti savremene trendove pojačane zaštite statusa sudija i tužilaca primetne u novijoj praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Ipak, umesto da se VST bavi razmatranjem osnovanosti kritika, a posebno onih koje ukazuju na potencijalne nezakonitosti i nepoštovanje međunarodnih standarda, ovaj tužilački savet će se baviti onima koji te kritike upućuju. Shodno kratkovidoj krilatici “ubijte glasnika”, jedni te isti “tužilački dušebrižnici”, više zabrinuti za imidž Saveta nego za zakonitost njegovih odluka, obratili su se Etičkom odboru zatraživši izjašnjenje o tome da li su oni koji su se usudili da promišljaju o zakonitosti odluka prekršili Etički kodeks. Uverena sam da je cilj ovog obraćanja bio postizanje chilling effecta, poznatog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a koji služi za odvraćanje kolega od kritičkog razmišljanja i slobode govora.
Ostaje samo da se nadamo da će se VST, prilikom odlučivanja o tome da li je, ko i kako prekršio Etički kodeks, setiti da je usvojen novi set pravosudnih zakona kojim je izmenjena odredba o imunitetu javnih tužilaca, a kojom je propisano da nijedan tužilac ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja iznetog u vezi sa vršenjem funkcije.
Izazovi koji stoje pred VST su veliki. Zakonske izmene su suštinske i brojne. Povrh svega, evropski standardi za postupanje pravosudnih saveta su pooštreni i ova tela su, prilikom odlučivanja o pravima i obavezama tužilaca, dužna da, kao sudovi, primenjuju sve standarde prava na pravično suđenje. Bilo bi korisno kada bi se VST više bavio pravnim argumentima koji se tiču zakonitosti postupanja, a manje pitanjima imidža, jer je to put kojim se uliva poverenje u rad, s obzirom na to da sud u demokratskom društvu treba da “inspiriše poverenje javnosti u pravičnost postupka”.
Autorka je članica Predsedništva Udruženja javnih tužilaca
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!